Kao da Dunav prestaje posle Budimpešte

Šta to Oni imaju što Mi nemamo kada je njihov Dunav krcat turistima, a naš zvrji prazan, kada Oni dižu silan novac od dunavskog turizma, a Mi kupimo neke mrvice? U Beč i Budimpeštu godišnje samo brodom stiže oko 250.000 ljudi, a broj se ne zna onima koji dolete ili se dovezu ne bi li se divili čarima najevropskije reke u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, pa i Slovačkoj. A Mi kupimo neke mrvice koje ostave neki penzioneri slučajno doplovili do Beograda, ne bi li popili kafu u Knez Mihailovoj ili se provozali vozićem na Kalemegdanu.

Da li možete da zamislite obale Italije, Španije ili Portugala bez razvijenog turizma? Ili Dunav u Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj bez mnogobrojnih turističkih, velikih i malih brodova, privatnih jahti i jedrilica? Da li možete da zamislite obale oko Regensburga, Beča, Bratislave ili Budimpešte bez raznovrsnog hotelskog ili privatnog smeštaja, razgranatih biciklističkih staza, dobro označenih turističkih prirodnih i kulturno-istorijskih atrakcija? U kakvoj bi ekonomskoj neprilici zajednice uz ovaj, gornji tok Dunava bile da im presahne izvor prihoda od turizma? Evropski turoperateri nude najrazličitije ponude u državama gornjeg Dunava, od pasivnog uživanja na vodi do aktivnog odmora ispunjenog sportskim aktivnostima. I zimi i leti. Ali, kada listate zapadne turističke kataloge, stiče se utisak da Dunav i sve što je lepo i vredno na njemu i oko njega prestaje negde posle Budimpešte. Kada pitate nekog sa severa Evrope, često zbunjeno odgovori: „Dunav, pa zar protiče kroz Srbiju?“ Srpska posla bi bila da se rugamo nepoznavanju geografije nekog tamo Evropljanina, a trebalo bi da se rugamo nesposobnosti ove države da promoviše sve što joj neiskorišćeno stoji na Dunavu na dohvat ruke.

I kada živite u Srbiji, šta vam nudi Dunav osim da odete da pecate, ili se vozite svojim čamcem, ako ga imate, ili odete na neki splav na piće? Čast izuzecima, ali u organizovano-turističkom smislu baš ništa. Sve se na našem Podunavlju svodi na pojedinačne inicijative, na neki restorančić sa ribljom čorbicom na glasu, neku plažu, hotelčić u kome možete sa porodicom da prespavate noć/dve, bez infrastrukture, bez propratnog sadržaja. Ja bih baš voleo da u Beogradu mogu da kupim sledeći aranžman: višednevno krstarenje kroz spektakularnu Đerdapsku klisuru do još spektakularnije Gvozdene kapije sa, recimo, sedmodnevnim boravkom u hotelu sa bazenom negde kod Kladova, sa teniskim terenima i organizovanom zabavom za decu i razgranatim biciklističkim stazama duž reke, sa usputnom posetom Lepenskom viru. Deca, a i odrasli koji to još nisu, treba da vide te jedinstvene ribolike ljudske figure tamo još iz neolita….

Od zaštićenih prirodnih rezervata, preko rimske zaostavštine i srednjovekovnih tvrđava, do gradova koje videti vredi, svega ima na srpskom delu Dunava. Da ne kažemo baš: „Dunav je u nas najlepši, negde širok ko more“. A taj neverovatan, bogom dani potencijal je posve neiskorišćen, jer su infrastruktura, ponuda hotelskog i privatnog smeštaja i propratnih aktivnosti jadni. A i niko se sistemski ne bavi promocijom srpskog Podunavlja. Ali zato: nadležna ministarstva su neko vreme trubila kako će se ulagati u „skijaški“ turizam i terene za golf. Pa da, pored Austrije, Švajcarske i Italije svi samo čekaju da se za više para, sa gorom uslugom, skijaju u Srbiji ili udaraju po loptici.

I onda, baš u duhu srpsko-evropskih poslova, „doš’o Nemac“ da objasni Srbima koliko je lep i jedinstven taj naš Dunav i da bi baš vredelo u njega investirati i napraviti od njega pravi srpski brend, jer će se višestruko isplatiti. Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke kroz svoju agenciju Gesellschaft für internationale Zusammenarbeit (GIZ) finansijski i logistički omogućilo je da se osnuje Dunavski centar za kompetenciju (DCC) sa sedištem u Beogradu. Taj DCC, kao krovna organizacija sa zajedničkim upravnim telima, u sklopu Evropske dunavske strategije, pravljen je sa vizijom da Srednji i Donji Dunav sa svojom turističkom ponudom jednog dana postanu konkurentni u odnosu na „one tamo gore“, od Švarcvalda do malo iza Budimpešte. A da bi to išlo brže i lakše i da bi se došlo do većih evropskih donacija, unutar DCC-a njegovi članovi (gradovi, turističke organizacije, stejkholderi itd.) iz šest država – Hrvatske, Srbije, Rumunije, Bugarske, Moldavije i Ukrajine – ovog našeg, nerazvijenog dela Dunava, trebalo bi da imaju koordinisanu razvojnu strategiju i zajednički nastup pred institucijama Evropske unije.

Pre više od dvadeset godina u Beču sam za male pare kupio voznu kartu do nekog mesta na Dunavu u koju je bilo uračunato i iznajmljivanje bicikla. Pa sam se vozio preko brdašca sa pogledom na reku.

Ovaj članak je napravljen uz podršku Evropske unije. Sadržaj ovog dokumenta je isključiva odgovornost nedeljnika „Vreme“ i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske Unije. Projekat („Vrline života u porodici evropskih naroda“) finansira Evropska unija kroz program Medijski fond u okviru evropskih integracija, kojim rukovodi Delegacija EU u Srbiji a realizuje BBC World Service Trust.