Biračka volja je uprostila matematiku – moguća je jedino koalicija Demohrišćana i Socijaldemokrata. Fridrih Merc će morati da se pozabavi pitanjima migracije, ekonomije i “nezavisnosti od Amerike”. I pride da spreči jačanje radikalne desnice
Za “Vreme” iz Bona
Fridrih Merc (69), idući nemački kancelar, morao je izborno slavlje u nedelju da odloži za duboko u noć pošto ni poslovično precizne izlazne ankete nisu mogle da odgovore na ključno pitanje. A onda se Merc obradovao za 0,03 odsto. Toliko je, naime, nedostajalo Savezu Sara Vagenkneht (BSW) da pređe cenzus – petnaestak hiljada glasova.
Zašto bi se Merc, lider moćne Hrišćansko-demokratske unije koja je dobila izbore, radovao neuspehu jedne male nove stranke ako nije u pitanju zluradost? Reč je o tome da bi ulazak još jedne stranke u Bundestag poremetio Mercovu računicu i naterao ga da traži čak dva koaliciona partnera.
Da je tako bilo, Merc – koji je ranije isključio mogućnost da priča o koaliciji sa Alternativom za Nemačku (AfD), Levicom i BSW – bio bi primoran da vladu pravi i sa Socijaldemokratama i sa Zelenima. Da fifti-fifti deli vlast sa dve stranke koje su u odlazećoj vladi i na koje je sipao drvlje i kamenje.
Ovako sve ide po planu za Merca iako su Demohrišćani prošli nešto slabije nego što su se nadali. Sešće sada za sto sa Socijaldemokratama (SPD) da skuje jedinu matematički i politički moguću koaliciju. Kaže – biće svršeno do Uskrsa.
SPD je jedina udavača u Bundestagu, mada je pitanje koliko im to diže cenu. Oni su, istorijski gledano, doživeli najslabiji rezultat od 1890. godine, otkako partija nosi to ime (vidi grafiku). Dosadašnji kancelar Olaf Šolc neće više biti faktor u stranci.
Ako konačno sedne za sto u Kancleramtu, Fridrih Merc – pravnik, bivši uposlenik investicionog fonda BlekRok, vlasnik malog aviona kojim sam pilotira i čovek kog je pre dve decenije Angela Merkel počistila iz stranke – tek će imati dugu listu problema da rešava. Od recesije i migracija do Trampovih šema oko Ukrajine i mogućeg carinskog rata SAD i EU.
DESNIČARI MOGU DA ČEKAJU
Desničarska AfD udvostručila je rezultat sa prošlih izbora jašući na sve jačem protivljenju Nemaca “iregularnim” migracijama posle nekolicine terorističkih napada. Uopšte, izbori su protekli u emotivnom naboju pošto su stotine hiljada ljudi protestovale protiv “skretanja udesno”.
Izlaznost je sa 82,5 odsto bila najviša u ponovo ujedinjenoj Nemačkoj. AfD je od toga najviše profitirala privlačeći skoro dva miliona glasača koji nisu izašli na izbore pre četiri godine. “Deo ljudi ne izlazi na izbore jer su frustrirani politikom. Kad neka partija gura verodostojnu antiestablišment politiku i kaže da politika ništa ne čini za narod, onda tako poentira”, kaže politikološkinja Jasmin Ridl.
U izbornom štabu AfD bilo je radosti, ali ne i euforije. Stranka još vozi na antimigrantskom i islamofobnom sentimentu, a ostale partije se još drže sanitarnog kordona oko nje. Kao da je AfD-u i dalje važnije da raste u opoziciji nego da se pacifikuje i poveća koalicioni kapacitet kao što je “oceubistvom” to učinila Marin Lepen u Francuskoj.
Kada su lideri svih partija seli u studio javnog servisa nakon izbora, Alis Vajdel, šefica AfD-a, ponovo je ponudila Mercu koaliciju. “Naša ruka za učešće u vlasti uvek će biti pružena kako bismo sproveli volju naroda, volju Nemačke”, poručila je Vajdelova.
“Možete nam pružati ruku koliko god hoćete”, rekao je Merc i opet odbio ponudu. Kaže, razlike su prevelike u pitanjima spoljne i bezbednosne politike. AfD se posmatra kao rusofilna stranka, suzdržana prema NATO u.
Na to Alis Vajdel odvraća da – može da čeka. Misli da će njena partija za četiri godine postati najjača u Nemačkoj (vidi okvir: Ko za koga glasa). Tako će Merc, osim svih drugih izazova, imati možda poslednju priliku da “spase” Nemačku naleta desnice koja se sprema za 2029. godinu.
OTKUD PARE?
U pregovorima o vladi ni izranjavana SPD neće lako pristati na sve što Merc hoće. Očekuje se da će se koplja lomiti oko budžeta – kako finansirati ogromne vojne izdatke, što hoće Merc, a ne kratiti socijalna davanja i penzije, što ne da SPD? Još pri tome ulagati u propalu infrastrukturu, mostove i železnicu, što je nužnost? SPD je za novo zaduživanje, Merc je oštro protiv.
Ali, udarna pera nemačke štampe nemaju dileme da će do dogovora doći jer se može joguniti samo do neke mere. Niko ne očekuje da pregovori propadnu pa da bude novih izbora, što bi koristilo samo desničarskoj AfD.
Merc najavljuje razgovore od iduće sedmice jer su u nedelju (2. mart) lokalni izbori u gradu-pokrajini Hamburgu – jednom od retkih mesta gde su Socijaldemokrate još jake.
Dok Merc vabi SPD pričom da će se boriti za očuvanje radnih mesta u industriji, iz posrnule nekada velike partije Vilija Branta i Helmuta Šmita poručuju da valja pričekati. “Da li će doći do formiranja vlade, da li će SPD ući u vladu – to nije odlučeno”, kaže predsednik SPD Lars Klingbajl, čija je pozicija takođe klimava. “Lopta je najpre kod Fridriha Merca – da priđe Socijaldemokratama i zatraži razgovor. Da zatraži preliminarne pregovore i povede koalicione pregovore.”
Jedina mogućnost da ti pregovori propadnu leži u činjenici da SPD ima pravilo prema kojem ulazak u koaliciju moraju da aminuju članovi partije. Oni to čine na unutarstranačkom referendumu i moguće je da će biti bitnih glasova da je SPD u potrebno pregrupisavanje u opoziciji.
Konzervativni list “Frankfurter algemajne cajtung” se pribojava “levih skretanja” SPD a. “Ako SPD povuče ulevo, kako bi povratio birače koji su glasali za levicu, i time da koaliciji levi spin, onda će AfD dalje jačati. Jer, SPD je izgubio i birače koji sada glasaju za AfD. Ti ljudi ne osećaju da SPD predstavlja radni narod u socijalnoj politici i na temi migracije”. Treba se nadati, piše list, da će se Demohrišćani i SPD složiti oko kursa ograničavanja migracije i jačanja unutrašnje bezbednosti i privrede, što bi “oduzelo Alternativi za Nemačku vetar iz jedra”.
Levo-liberalni “Zidojče cajtung” pak piše da je na talonu demokratija. “Najveći zadatak ove knap-koalicije je da vrati poverenje Nemaca u demokratsku umerenost koja se raspršila tokom mandata prethodne vlade. Ukoliko crno-crvena koalicija omane, ne bi na kocki bila samo spoljna bezbednost zemlje. Demokratija bi iznutra dalje slabila. Njeni neprijatelji jedva čekaju.”
PROBLEM ZVANI TRAMP
Na sve ekonomske nedaće i opšti pad životnog standarda od pandemije, Merca bi u Kancleramtu sačekao akutni problem zvani Donald Tramp. Američki predsednik, koji se upravo dogovara o “miru” u Ukrajini sa Vladimirom Putinom, obradovao se, doduše, pobedi “konzervativnih” snaga u Nemačkoj.
Mercu to teško da godi jer Tramp je označen kao čovek koji povlači američku garanciju bezbednosti Evropi i Nemačkoj, u kojoj SAD i dalje imaju velike vojne baze i 37.000 vojnika.
“Moj apsolutni prioritet biće da ojačam Evropu što je pre moguće tako da, korak po korak, stvarno možemo da dosegnemo nezavisnost od SAD”, rekao je Merc. Ovoj američkoj administraciji, kaže, sudbina Evrope nije posebno bitna. I tako je Merc, ceo život ubeđeni transatlantista, preko noći morao da promeni ploču.
Jedan od prvih koraka bi trebalo da bude jačanje vojske. Trenutno se ona dodatno finansira posebnim fondom iz zaduživanja, ali bi od 2028. njen budžet mogao da poraste sa 50 na 80 ili 90 milijardi evra. To su velike pare i za jednu Nemačku.
Još pre toga moglo bi da se postavi pitanje da li nemačke trupe treba da idu u mirovnu misiju u Ukrajinu ako onde zbilja prestane rat. Trenutno 49 odsto Nemaca podržava takav korak, dok je 44 odsto protiv. Sve to će biti glavobolja za Merca, koji jeste sanjao kancelarsku poziciju, ali se verovatno nadao da će posao biti dosadniji.
Izlazne ankete u Nemačkoj su gotovo magične. Ne samo da se na osnovu njih rezultat praktično zna u 18 sati, kad se zatvore birališta, nego do kraja večeri novinari, analitičari i građani imaju brdo podataka koje mogu da analiziraju.
Te ankete otkrivaju i sve raseline u društvu – koliko se različito glasa na zapadu i istoku, koliko različito glasaju mladi i stari, visoko obrazovani i ostali, radnici i činovnici.
Demohrišćani dominiraju među starijima od 70 godina, što je važno biračko telo. Među njima su dobili čak 43 odsto. Dobili su 39 odsto glasova svih penzionera i 35 odsto samostalnih preduzetnika. Mogli su da računaju na 41 odsto starijih muškaraca iz seoskih sredina.
Alternativa za Nemačku je daleko najjača partija u pet istočnih pokrajina, u bivšoj DDR, gde ima rezultate oko 35 odsto. Čak 37 odsto onih koji kažu da su u rđavom ekonomskom položaju bira ovu neoliberalnu stranku koja se prodaje kao partija “malih ljudi”. Među visoko obrazovanima ima 13 odsto, među ostalima 29 odsto glasova. Većina radnika glasa za desnicu.
AfD posebno raduje to što se odlično kotiraju među mladima, posebno mladićima. Zapravo, samo u grupi najstarijih preko 70 godina imaju mršavih deset odsto, u svim ostalim starosnim grupama su na 20 ili više.
Socijaldemokrate, kao stara etablirana partija, bolje prolaze kod starijih birača. Na selu gube od Demohrišćana, u gradovima od Zelenih i Levice, i jedino su bili prvoplasirani, i to tesno, u dva svoja bastiona – lučkim gradovima-pokrajinama Hamburgu i Bremenu.
Zeleni su po strukturi birača postali obrnuta AfD, partija dobrostojećih i urbanih elita. Za njih glasa svaka peta gradska žena i svaki peti visokoobrazovani, ali samo pet odsto onih sa nižim obrazovanjem. Najveća briga birača Zelenih su klimatske promene i životna sredina (62 odsto), dok tek svaki deset kao najveću brigu ističe socijalnu sigurnost.
Levica je najveća misterija i hit izbora jer se pre samo mesec dana kotirala ispod cenzusa. Čak 27 odsto mladih koji su prvi put imali pravo glasa birali su njih. Kod devojaka taj procenat ide do blizu 40 odsto. Levica je napravila bum na TikToku. Pride je postala najjača snaga u gradu Berlinu.
„Rimski biskup Franja vratio se u dom Očev. Ceo njegov život bio je posvećen služenju Gospodu i njegovoj Crkvi“, navedeno je u saopštenju vatikanskog komornika kardinala Kevina Ferela
Olaf Šolc neće još dugo biti kancelar. Nemački mediji prenose da će njegova oproštajna vojna ceremonija biti održana u ponedeljak, 5. maja
Oko 21.000 ukrajinskih vojnika klasifikovani su kao dezerteri. Mnogi se vraćaju na front da bi izbegli krivično gonjenje. Ovo je priča o njima
Ukrajina i Rusija su obavile uskršnju razmenu zarobljenika. Praznični prekid vatre je, međutim, kratkog daha
Šeik koji je graditelj Burdž Kalife ili Beograda na vodi - planira ulaganje na Velikoj plaži u Ulcinju. Opozicija, ekolozi i građani upozoravaju na zaobilaženje zakona i rasprodaju države
Ko osuđuje režimsko targetiranje ljudi iz medija, nevladinog sektora, opozicije i univerziteta, ne sme pristati ni na ova uperena protiv urednika i novinara RTS-a
Vlada Đura Macuta je „kontrarevolucionarna“, nabaždarena na odmazdu i državno i ulično nasilje nad protivnicima režima
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Vučić i Šešelj: Gde ja stadoh, ti produži
Povratak radikalskog nasilja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
