Novo širenje majmunskih boginja u Kongu i drugim mestima na afričkom kontinentu potvrđeno je kod dece i odraslih, a širi se i novi soj opasnog virusa. Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 14. avgusta proglasila širenje majmunskih boginja u Kongu i u drugim mestima na afričkom kontinentu što predstavlja globalnu opasnost, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Slučajevi ove zarazne bolesti potvrđeni su kod dece i odraslih u 15-ak država Afrike, a širi se i novi soj opasnog virusa. Na tom kontinentu je dostupna tek nevelika količina vakcine protiv majmunskog gripa.
Foto: APFoto: AP
Početkom ove nedelje, združeni Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ocenio je da širenje majmunskih boginja predstavlja opasnost po javno zdravlje, s obzirom da je virus odneo više od 500 ljudskih života, te je zatražio međunarodnu pomoć za njegovo suzbijanje.
„Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakoga od nas. Potencijal za dalje širenje na području Afrike i izvan nje veoma je uznemirujući“, rekao je generalni direktor WHO-a, Tedros Adhanom Ghebreyesus.
Združeni Afrički centar je prethodno izvestio da su majmunske boginje detektovane u 13 zemalja ove godine, a da 96 posto svih slučajeva otpada na Kongo.
Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Do sada je bilo više od 14.000 slučajeva obolevanja i 524 ljudi je umrlo.
Majmunske boginje rizik po susedne zemlje
Predsedavajući združenog Afričkog centra, južnoafrički stručnjak za zarazne bolesti Salim Abdul Karim je rekao da je sadašnja situacija takva da majmunske boginje predstavljaju rizik „za mnogo više (Kongu) susednih zemalja u centralnoj Africi i izvan nje“ i dodao da novi soj virusa koji dolazi iz Konga ima stopu smrtnosti od tri do četiri posto.
Pre dve godine, WHO je proglasio majmunske boginje globalnom opasnošću nakon što su se raširile na više od 70 zemalja u kojima ovaj virus ranije nije bio prijavljen, a uglavnom je detektovan kod gej i biseksualnih muškaraca. U toj epidemiji umrlo je manje od jedan posto zaraženih.
Foto: AP/Lea Suzuki
U sadašnjoj epidemiji, prema podacima Afričkog centra, skoro 70 posto oboljelih u Kongu su deca mlađa od 15 godina. Na tu decu otpada i 85 posto smrtnih slučajeva.
WHO je prijavio da se virus nedavno prvi put pojavio u četiri zemlje istočne Afrike, u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospio iz Konga.
U Obali Slonovače i Južnoj Africi prijavljen je soj virusa koji je manje opasan od onog iz 2022. godine.
Ranije ove godine, naučnici su govorili o pojavi nove forme smrtonosnijeg soja virusa, koji može da ubije i do deset posto obolelih, a otkriven je u jednom rudarskom gradiću u Kongu. Širio se bliskim kontaktom među zaraženima, kao i seksualnim odnosima.
Nova epidemija pokazuje drugačije simptome
Najnovija epidemija pokazuje drugačije i blaže simptome. Stariji sojevi ostavljali su lezije uglavnom na grudima, šakama i stopalima, a novi ostavlja lezije na genitalijama, što ga čini teže uočljivim, a to znači i da mnogi zaraženi uopšte ne znaju da su zaraženi i da šire bolest.
Tokom epidemije 2022. godine, zapadne zemlje su se zaštitile vakcinama i drugim tretmanima, ali tek je malo toga bilo dostupno u Africi.
Pre te epidemije, bolest se pojavljivala tek sporadičnu u centralnoj i zapadnoj Africi, u bliskim kontaktima ljudi sa divljim životinjama.
Kongo za sada nije dobio nijednu od vakcina koje je tražio, a zatraženo je četiri miliona doza, prenio je AP tvrdnje lokalnih vlasti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Evropa je trenutno na prvom mestu u svetu po uvozu naoružanja koji se ustrostručio, a u Poljskoj porastao čak za 852 odsto. Tržište odražava rastući strah Evropljana od rata, rezulztat je istraživanja Stokholmskog instituta za istraživanje mira
Modžtaba Hamnei, sin ubijenog ajatolaha Alija Hamneija, nasledio je oca na mestu vrhovnog verskog vođe Irana. Izrael i SAD su ga unapred stavili na listu za odstrel. Šta znači njegovo naimenovanje
Saudijska Arabija je prijavila prve žrtve nakon napada, Izrael više od 3400 ciljeva, dok vlada u Bernu smatra da američki i izraelski napadi na Iran predstavljaju kršenje međunarodnog prava
Rat Amerike i Izraela protiv Irana ušao je u deveti dan nakon jutrošnjeg izraelskog udara na južni Liban i iranskog napada na postrojenje za desalinizaciju u Bahreinu. Incidenti ugrožavaju civilno stanovništvo i ključnu infrastrukturu, dok obe strane prebacuju odgovornost
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
