Novo širenje majmunskih boginja u Kongu i drugim mestima na afričkom kontinentu potvrđeno je kod dece i odraslih, a širi se i novi soj opasnog virusa. Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 14. avgusta proglasila širenje majmunskih boginja u Kongu i u drugim mestima na afričkom kontinentu što predstavlja globalnu opasnost, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Slučajevi ove zarazne bolesti potvrđeni su kod dece i odraslih u 15-ak država Afrike, a širi se i novi soj opasnog virusa. Na tom kontinentu je dostupna tek nevelika količina vakcine protiv majmunskog gripa.
Foto: APFoto: AP
Početkom ove nedelje, združeni Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ocenio je da širenje majmunskih boginja predstavlja opasnost po javno zdravlje, s obzirom da je virus odneo više od 500 ljudskih života, te je zatražio međunarodnu pomoć za njegovo suzbijanje.
„Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakoga od nas. Potencijal za dalje širenje na području Afrike i izvan nje veoma je uznemirujući“, rekao je generalni direktor WHO-a, Tedros Adhanom Ghebreyesus.
Združeni Afrički centar je prethodno izvestio da su majmunske boginje detektovane u 13 zemalja ove godine, a da 96 posto svih slučajeva otpada na Kongo.
Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Do sada je bilo više od 14.000 slučajeva obolevanja i 524 ljudi je umrlo.
Majmunske boginje rizik po susedne zemlje
Predsedavajući združenog Afričkog centra, južnoafrički stručnjak za zarazne bolesti Salim Abdul Karim je rekao da je sadašnja situacija takva da majmunske boginje predstavljaju rizik „za mnogo više (Kongu) susednih zemalja u centralnoj Africi i izvan nje“ i dodao da novi soj virusa koji dolazi iz Konga ima stopu smrtnosti od tri do četiri posto.
Pre dve godine, WHO je proglasio majmunske boginje globalnom opasnošću nakon što su se raširile na više od 70 zemalja u kojima ovaj virus ranije nije bio prijavljen, a uglavnom je detektovan kod gej i biseksualnih muškaraca. U toj epidemiji umrlo je manje od jedan posto zaraženih.
Foto: AP/Lea Suzuki
U sadašnjoj epidemiji, prema podacima Afričkog centra, skoro 70 posto oboljelih u Kongu su deca mlađa od 15 godina. Na tu decu otpada i 85 posto smrtnih slučajeva.
WHO je prijavio da se virus nedavno prvi put pojavio u četiri zemlje istočne Afrike, u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospio iz Konga.
U Obali Slonovače i Južnoj Africi prijavljen je soj virusa koji je manje opasan od onog iz 2022. godine.
Ranije ove godine, naučnici su govorili o pojavi nove forme smrtonosnijeg soja virusa, koji može da ubije i do deset posto obolelih, a otkriven je u jednom rudarskom gradiću u Kongu. Širio se bliskim kontaktom među zaraženima, kao i seksualnim odnosima.
Nova epidemija pokazuje drugačije simptome
Najnovija epidemija pokazuje drugačije i blaže simptome. Stariji sojevi ostavljali su lezije uglavnom na grudima, šakama i stopalima, a novi ostavlja lezije na genitalijama, što ga čini teže uočljivim, a to znači i da mnogi zaraženi uopšte ne znaju da su zaraženi i da šire bolest.
Tokom epidemije 2022. godine, zapadne zemlje su se zaštitile vakcinama i drugim tretmanima, ali tek je malo toga bilo dostupno u Africi.
Pre te epidemije, bolest se pojavljivala tek sporadičnu u centralnoj i zapadnoj Africi, u bliskim kontaktima ljudi sa divljim životinjama.
Kongo za sada nije dobio nijednu od vakcina koje je tražio, a zatraženo je četiri miliona doza, prenio je AP tvrdnje lokalnih vlasti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Neko će morati da plati štetu nastalu ratom u Ukrajini. Rusija to sigurno neće učiniti. Zbog toga će se na samitu Evropske unije diskutovati da se za to koristi zamrznuta ruska imovina u EU. To, međutim, povlači sa sobom razne probleme
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
Intervju: Anja Šifrin, predavačica na Univerzitetu Kolumbija
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
