Novo širenje majmunskih boginja u Kongu i drugim mestima na afričkom kontinentu potvrđeno je kod dece i odraslih, a širi se i novi soj opasnog virusa. Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 14. avgusta proglasila širenje majmunskih boginja u Kongu i u drugim mestima na afričkom kontinentu što predstavlja globalnu opasnost, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Slučajevi ove zarazne bolesti potvrđeni su kod dece i odraslih u 15-ak država Afrike, a širi se i novi soj opasnog virusa. Na tom kontinentu je dostupna tek nevelika količina vakcine protiv majmunskog gripa.
Početkom ove nedelje, združeni Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ocenio je da širenje majmunskih boginja predstavlja opasnost po javno zdravlje, s obzirom da je virus odneo više od 500 ljudskih života, te je zatražio međunarodnu pomoć za njegovo suzbijanje.
„Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakoga od nas. Potencijal za dalje širenje na području Afrike i izvan nje veoma je uznemirujući“, rekao je generalni direktor WHO-a, Tedros Adhanom Ghebreyesus.
Združeni Afrički centar je prethodno izvestio da su majmunske boginje detektovane u 13 zemalja ove godine, a da 96 posto svih slučajeva otpada na Kongo.
Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Do sada je bilo više od 14.000 slučajeva obolevanja i 524 ljudi je umrlo.
Majmunske boginje rizik po susedne zemlje
Predsedavajući združenog Afričkog centra, južnoafrički stručnjak za zarazne bolesti Salim Abdul Karim je rekao da je sadašnja situacija takva da majmunske boginje predstavljaju rizik „za mnogo više (Kongu) susednih zemalja u centralnoj Africi i izvan nje“ i dodao da novi soj virusa koji dolazi iz Konga ima stopu smrtnosti od tri do četiri posto.
Pre dve godine, WHO je proglasio majmunske boginje globalnom opasnošću nakon što su se raširile na više od 70 zemalja u kojima ovaj virus ranije nije bio prijavljen, a uglavnom je detektovan kod gej i biseksualnih muškaraca. U toj epidemiji umrlo je manje od jedan posto zaraženih.
U sadašnjoj epidemiji, prema podacima Afričkog centra, skoro 70 posto oboljelih u Kongu su deca mlađa od 15 godina. Na tu decu otpada i 85 posto smrtnih slučajeva.
WHO je prijavio da se virus nedavno prvi put pojavio u četiri zemlje istočne Afrike, u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospio iz Konga.
U Obali Slonovače i Južnoj Africi prijavljen je soj virusa koji je manje opasan od onog iz 2022. godine.
Ranije ove godine, naučnici su govorili o pojavi nove forme smrtonosnijeg soja virusa, koji može da ubije i do deset posto obolelih, a otkriven je u jednom rudarskom gradiću u Kongu. Širio se bliskim kontaktom među zaraženima, kao i seksualnim odnosima.
Nova epidemija pokazuje drugačije simptome
Najnovija epidemija pokazuje drugačije i blaže simptome. Stariji sojevi ostavljali su lezije uglavnom na grudima, šakama i stopalima, a novi ostavlja lezije na genitalijama, što ga čini teže uočljivim, a to znači i da mnogi zaraženi uopšte ne znaju da su zaraženi i da šire bolest.
Tokom epidemije 2022. godine, zapadne zemlje su se zaštitile vakcinama i drugim tretmanima, ali tek je malo toga bilo dostupno u Africi.
Pre te epidemije, bolest se pojavljivala tek sporadičnu u centralnoj i zapadnoj Africi, u bliskim kontaktima ljudi sa divljim životinjama.
Kongo za sada nije dobio nijednu od vakcina koje je tražio, a zatraženo je četiri miliona doza, prenio je AP tvrdnje lokalnih vlasti.
Izvor: RSE
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
