Novo širenje majmunskih boginja u Kongu i drugim mestima na afričkom kontinentu potvrđeno je kod dece i odraslih, a širi se i novi soj opasnog virusa. Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 14. avgusta proglasila širenje majmunskih boginja u Kongu i u drugim mestima na afričkom kontinentu što predstavlja globalnu opasnost, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Slučajevi ove zarazne bolesti potvrđeni su kod dece i odraslih u 15-ak država Afrike, a širi se i novi soj opasnog virusa. Na tom kontinentu je dostupna tek nevelika količina vakcine protiv majmunskog gripa.
Foto: APFoto: AP
Početkom ove nedelje, združeni Afrički centar za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti ocenio je da širenje majmunskih boginja predstavlja opasnost po javno zdravlje, s obzirom da je virus odneo više od 500 ljudskih života, te je zatražio međunarodnu pomoć za njegovo suzbijanje.
„Ovo je nešto što bi trebalo da zabrine svakoga od nas. Potencijal za dalje širenje na području Afrike i izvan nje veoma je uznemirujući“, rekao je generalni direktor WHO-a, Tedros Adhanom Ghebreyesus.
Združeni Afrički centar je prethodno izvestio da su majmunske boginje detektovane u 13 zemalja ove godine, a da 96 posto svih slučajeva otpada na Kongo.
Broj obolelih je 160 posto veći u odnosu na onaj iz prošle godine, a broj umrlih je veći za 19 posto u odnosu na isti period prošle godine.
Do sada je bilo više od 14.000 slučajeva obolevanja i 524 ljudi je umrlo.
Majmunske boginje rizik po susedne zemlje
Predsedavajući združenog Afričkog centra, južnoafrički stručnjak za zarazne bolesti Salim Abdul Karim je rekao da je sadašnja situacija takva da majmunske boginje predstavljaju rizik „za mnogo više (Kongu) susednih zemalja u centralnoj Africi i izvan nje“ i dodao da novi soj virusa koji dolazi iz Konga ima stopu smrtnosti od tri do četiri posto.
Pre dve godine, WHO je proglasio majmunske boginje globalnom opasnošću nakon što su se raširile na više od 70 zemalja u kojima ovaj virus ranije nije bio prijavljen, a uglavnom je detektovan kod gej i biseksualnih muškaraca. U toj epidemiji umrlo je manje od jedan posto zaraženih.
Foto: AP/Lea Suzuki
U sadašnjoj epidemiji, prema podacima Afričkog centra, skoro 70 posto oboljelih u Kongu su deca mlađa od 15 godina. Na tu decu otpada i 85 posto smrtnih slučajeva.
WHO je prijavio da se virus nedavno prvi put pojavio u četiri zemlje istočne Afrike, u Burundiju, Keniji, Ruandi i Ugandi, a tamo je dospio iz Konga.
U Obali Slonovače i Južnoj Africi prijavljen je soj virusa koji je manje opasan od onog iz 2022. godine.
Ranije ove godine, naučnici su govorili o pojavi nove forme smrtonosnijeg soja virusa, koji može da ubije i do deset posto obolelih, a otkriven je u jednom rudarskom gradiću u Kongu. Širio se bliskim kontaktom među zaraženima, kao i seksualnim odnosima.
Nova epidemija pokazuje drugačije simptome
Najnovija epidemija pokazuje drugačije i blaže simptome. Stariji sojevi ostavljali su lezije uglavnom na grudima, šakama i stopalima, a novi ostavlja lezije na genitalijama, što ga čini teže uočljivim, a to znači i da mnogi zaraženi uopšte ne znaju da su zaraženi i da šire bolest.
Tokom epidemije 2022. godine, zapadne zemlje su se zaštitile vakcinama i drugim tretmanima, ali tek je malo toga bilo dostupno u Africi.
Pre te epidemije, bolest se pojavljivala tek sporadičnu u centralnoj i zapadnoj Africi, u bliskim kontaktima ljudi sa divljim životinjama.
Kongo za sada nije dobio nijednu od vakcina koje je tražio, a zatraženo je četiri miliona doza, prenio je AP tvrdnje lokalnih vlasti.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
