Demokratija i krvoproliće

Dan pre parlamentarnih izbora u Pakistanu, na glavnoj pijaci u Miran-šahru, motocikl-bomba usmrtio je četiri osobe, a najmanje deset ranio. Odmah potom je u gradu Kveta petoro ljudi zadobilo teže povrede, kada je sedište Pakistanske narodne partije bilo meta bombaškog napada.

„Istorijski“ izbori u Pakistanu, kako ih nazivaju lokalni mediji, na dan kada su održani, 11. maja, izazvali su još krvavih obračuna. U nekoliko bombaških napada i pucnjava u Karačiju, Peševaru i Balučistanu oko 30 ljudi izgubilo je život, na desetine ih je ranjeno, a od početka izbornih aktivnosti poginulo je preko 150 osoba.

Napadi na ulicama Pakistana dovedeni su u vezu sa Pokretom pakistanskih talibana, jer se oni žestoko protive održanim „antiislamskim“ izborima. Ovaj glavni ustanički pokret u zemlji pokušavao je da opstruira glasanje, naglašavajući da su ih organizovali „nevernici“.

Pakistan od 1947. godine i dobijanja nezavisnosti konstantno potresaju državni udari. Ovo su prvi demokratski izbori na kojima su Pakistanci dobili priliku da biraju svog vođu. Kontroverzni političar Navaz Šarif, koji je već u dva navrata bio premijer, odneo je pobedu i dobio šansu da oformi vladu koja će sprovesti neophodne reforme. Šarifa je sa vlasti 1999. godine vojnim pučem svrgnuo tadašnji general Pervez Mušaraf. Potom je bio optužen za korupciju, zatvoren, onda i prognan iz zemlje. Iz sedmogodišnjeg egzila u Saudijskoj Arabiji vratio se neposredno pre izbora 2008. godine, te mu se zbog toga zamera da vodi politiku pod uticajem Rijada. Njegova partija Pakistanska muslimanska liga PML-N („N“ označava ime glavnog kandidata, Navaza) ovog puta je osvojila između 115 i 128 od 272 mandata. Decenijama političkom scenom Pakistana dominiraju dve stranke: Pakistanska narodna partija, koja je vodila većinu vlada, i Muslimanska liga aktuelnog premijera Navaza Šarifa koja je na vlasti bila pet puta u poslednjih 25 godina.

IZMEĐU NJU DELHIJA I VAŠINGTONA: Jedan od favorita na ovogodišnjim izborima, pored tradicionalnih rivala, bio je i harizmatični Imran Kan, kandidat partije Pokreta za pravdu, inače proslavljeni igrač kriketa u Pakistanu.

Bivši sportista, okarakterisan je kao borac protiv korupcije, a glasačima se obraćao jednostavnim sloganom „Promena“. Kao i na prethodnim izborima, nezavisni kandidati zabeležili su veliki uspeh. Lokalni mediji smatraju da će neki od njih preuzeti ključnu ulogu u formiranju nove pakistanske vlade i pomoći Šarifu da sprovede najavljivane promene. On je obećao da će se uhvatiti u koštac sa hronično lošom ekonomskom situacijom i korupcijom koja cveta. Između ostalog, najavio je i „borbu protiv terorizma“ zbog talibanskih napada u saradnji sa američkim vlastima, što je izazvalo brojne reakcije. Kako je naveo „Gardijan“, Šarif zbog svoje loše prošlosti pokušava da izgladi odnose sa Amerikom ali i starim neprijateljem, Indijom. On se Nju Delhiju i Vašingtonu zamerio još 1998. godine, kada je dozvolio sprovođenje nuklearnih proba u Pakistanu. Međutim, takvoj politici može danas da zahvali imidž ponosnog i neustrašivog Pakistanaca.

Uprkos proklamovanoj saradnji sa SAD, strani mediji ističu da Šarif podržava povlačenje američkih trupa iz Avganistana, kao i da oštro kritikuje napade bespilotnim letelicama na „teroristička gnezda“ u Pakistanu, taktiku koja je uzela maha za mandata Baraka Obame. U tim napadima je poslednjih godina ubijen veliki broj, kako se veruje, pripadnika Al Kaide i talibana. Zbog tajnosti u kojoj ih američka Centralna obaveštajna agencija izvodi, teško je odrediti koliko je civila zaista stradalo. Program bespilotnih letelica je zbog nepreciznosti izuzetno omražen u Pakistanu. Ovi napadi koče obnavljanje odnosa Islamabada sa Vašingtonom, koji su naročito narušeni otkako su u novembru prošle godine u napadu NATO-a greškom ubijena 24 pakistanska vojnika. U vezi sa ovim, Šarif je za britanski „Telegraf“ rekao da želi da sarađuje sa SAD, ali je upozorio da Vašington mora ozbiljno da shvati zabrinutost Islamabada zbog napada bespilotnim letelicama. On je rekao da želi „dobre odnose“ sa Vašingtonom, ali je delovanje američkih bespilotnih letelica na severozapadu Pakistana nazvao „izazivanjem“ suvereniteta njegove zemlje.

Snaga Navaza Šarifa, prema BBC-ju, leži u njegovoj konzervativnosti ali i popularnosti u Pendžabu, najbogatijoj oblasti u Pakistanu, odakle i potiče. Van ovog dela zemlje, podrška kontroverznom političaru je prilično slaba. Međutim, ukoliko se život Pakistanaca u narednih pet godina ne poboljša, moguća solucija je povratak autoritarnim rešenjima, ocenio je profesor Kraljevskog londonskog koledža Anatol Lieven, u kolumni za „Fajnenšel tajms“. Ovog puta bivši premijer igrao je na kartu „novog“ Navaza, starijeg, iskusnijeg i mudrijeg, kome su Pakistanci dali šansu za trijumfalan povratak.