Još u SSSR-u je Dan pobede bio velika predstava, a izgleda da Putinov režim od toga pravi još veći spektakl. Ali i Rusi se rado sećaju dana velike pobede nad nacizmom.
Bebe u uniformama, mališani u tenkovima od kartona, osnovci u stroju. Čak i pre velike vojne parade na Crvenom trgu 80. godišnjica pobede nad nacističkom Nemačkom se slavi u čitavom nizu gradova Rusije, a čini se da tu nema granica ni mašti roditelja, ni državnom kiču.
Tako su u Kemerovu u Sibiru i novorođenčad u tamošnjoj bolnici dobili vojne kape i uvijeni su u sivomaslinasto prekrivače: „Pridružite nam se!“, poziva uprava preko mreže. Ta „dirljiva“ odeća treba da pokaže „povezanost naraštaja“. „Seti se kako su čak i najmanji građani Rusije deo velike istorije“, prenosi Dojče vele.
U Voronježu na stotine mališana iz vrtića takođe su priredili „vojnu“ paradu u vozilima i avionima od kartona, a sve to prate deca zvucima bubnjeva. To nije nipošto jedini grad s takvom manifestacijom: u Vladivostoku je preko hiljadu učenika osnovne škole održalo prvu „dečju vojnu paradu“ tog područja, gde nastupaju „praunuci pobede“.
I onda baš kao i danas…
Toj paradi je prisustvovao i guverner te oblasti Oleg Košemjako koji je iskoristio priliku da poveže Dan pobede i s ratom kojeg Rusija danas vodi: „Danas stupaju deca čiji se očevi bore na frontu. Mi smo s pravom ponosni na smelost i hrabrost naših boraca i znamo sigurno da će neprijatelj biti pobeđen baš kao i u dalekoj 1945. godini.“
9. maj se zaista u Rusiji već osamdeset godina slavi kao Dan pobede, ali on se nije proslavljao kao danas: Ilija Grašenkov iz Centra za razvoj regionalne politike podseća kako je taj dan još i danas za mnoge Ruse „svečanost sa suzama u očima“ jer je i ta pobeda plaćena ogromnom cenom. Preko 25 miliona građana Sovjetskog Saveza je izgubilo živote u Drugom svetskom ratu, ali u prvim godinama nakon rata se ni Staljin nije usuđivao da od toga pravi preveliku predstavu.
Još uvek je bilo previše onih koji su znali i kako su mnogi njihovi drugovi na ratištu poginuli potpuno besmisleno, jurišajući na mitraljeze ponekad čak i s praznim puškama, na minska polja su se slali „politički sumnjivi“ da očiste put.
Demonstracija moći Moskve
Ipak, vremenom je i Kremlju taj dan postao važan kako bi pokazao sopstvenu vojnu snagu, kaže Aleks Jusupov iz Fondacije Fridrih Ebert, a u doba Putina se to čak pojačalo: „Ruska država je u proteklih dvadeset godina učinila sve kako bi postala čvrsti deo ovog slavlja. Za Putina je pobeda u Drugom svetskom ratu konstanta na kojoj se temelji cela ruska državnost i naravno njega kao predsednika koji utelovljuje tu državnost.“
Za politikologa Abasa Galjamova nekakva vojna parada u doba rata u Ukrajini ionako jedva ima smisla: „Vojna parada je zamena za rat. Možda je potrebna u doba mira kad vojska ne ratuje, a želi da se pokaže.“ Ali ruska vojska je već tri godine do grla upletena u „specijalnu vojnu operaciju“ i sasvim je očito kako čak ni u Ukrajini nije postigla svoje vojne ciljeve. Utoliko i parada u Moskvi izgleda „neozbiljno“: „Do 2022. svi su mislili da je Rusija neuporedivo snažnija od Ukrajine. Odjednom se ispostavilo da to nije istina. O nekakvoj velikoj vojnoj veštini nema niti govora.“
Grašenkov je siguran kako će se i ovog petka u Moskvu dovoditi deca u vojnim uniformama, ali ona neće biti najvažnija za Putina. Jer ovom ruskom predsedniku je najvažnije da ta svečanost ispadne „što internacionalnija“. Međunarodni gosti će svakako doći već i iz poštovanja prema žrtvama u SSSR-u i njihovom doprinosu pobedi saveznika nad nacističkom Nemačkom. Putin će isto tako i na toj svečanosti povezati pobedu 1945. sa sadašnjom invazijom na Ukrajinu, ali Grašenkov ne misli da će previše insistirati na tom poređenju.
Propaganda ne može promeniti istoriju
Za Galjamova je ta parada „univerzalni instrument“ i za inostranstvo i za društvo Rusije: „Državna propaganda će isticati kako se nastavlja slavna tradicija heroja pobede iz 1945. Ali to će jedva impresionirati rusko društvo“, misli politikolog. Previše je nametnuto poređenje između tada i danas i previše toga u poređenju između Drugog svetskog rata i rata u Ukrajini ne odgovara današnjem Kremlju. Današnji rat bi se pre mogao uporediti sa Staljinovim napadom na Finsku 1939. koji je doduše završio određenim osvojenim područjima, ali zapravo je Crvena armija poražena do kolena od male skandinavske države i tek velikim pojačanjima je Finska naterana na ustupke. Kraj tog rata – 13. mart 1940. Kremlj bi radije potpuno izbrisao iz sećanja.
Nije drugačije ni u Ukrajini, misli Galjamov: „U poslednje tri godine Rusi nisu stekli čak ni potpunu kontrolu u područjima koje svojataju, a kamo li osvojili Kijev.“ Usprkos tome, Galjamov je siguran kako će moskovski državni vrh 9. maja 2025. biti pun pobedničkog zanosa. I Jusupov je siguran: „Videćemo brojne predstave. Čućemo mnogo izjava. Doživećemo mnogo posebnih televizijskih emisija.“ A Kremlj će učiniti sve što može kako bi pokazao da je Rusija danas jednako moćna sila kao i pre osamdeset godina.
