Broj ljudi na koncertu Marka Perkovića Tompsona sličan je broju žrtava ustaškog režima koji Tompson rehabilituje, piše Frankfurter algemajne cajtung
Nastup „nacionalističkog muzičara Marka Perkovića“ bio je sjajan uspeh uzme li se u obzir broj posetilaca, piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), piše Dojče vele (DW).
Nemački dnevnik dodaje da taj koncert, koji FAZ svrstava među najveće priredbe takvog tipa u evropskoj istoriji, upravo zbog tako velikog broja prisutnih ljudi „o Hrvatskoj kaže više nego što toj zemlji može biti drago“.
„Već decenijama je Perkovićev poslovni model da svoju reputaciju kao domoljubivog patriote, osim za zarađivanje novca, koristi i za rehabilitaciju hrvatskog ustaškog režima“, piše novinar Mihael Martens u tekstu.
Ustaški režim i njegovog „poglavnika“ Antu Pavelića autor naziva Hitlerovim „mlađim partnerom“ na Balkanu.
Citirajući navode iz knjige istoričara Aleksandera Korba „U senci svetskog rata“, FAZ čitaoce podseća na dimenzije ustaških zločina: „Skoro pola miliona ljudi, dakle otprilike onoliko koliko ih je došlo na Tompsonov koncert, pali su kao žrtve petogodišnjeg ustaškog terora.“
Većinom su to, kako dalje navodi FAZ, bili Srbi (više od 300.000), ali ubijeno je i 115.000 Hrvata, bosanskih muslimana, Jevreja i hiljade Roma, napominje Martens: „U Jasenovcu je bio podignut najveći logor smrti Drugog svetskog rata kojim nisu upravljali Nemci. Tamo je ubijeno više od 80 hiljada ljudi.“
„Jedna od glavnih parola ustaša glasila je ‘Za dom – spremni’. To je hrvatska verzija ‘Hajl Hitler’“, piše FAZ. I dodaje kako najpoznatija Perkovićeva pesma „Bojna Čavoglave“ počinje upravo tim pokličem. „Na zagrebačkom koncertu on je izveden u duetu između umetnika i publike“, piše FAZ.
Objašnjavajući kontekst u kojem je nastala ta pesma, FAZ navodi da su se Hrvati branili od srpske agresije, da je trećina zemlje bila okupirana, da je Hrvatska bila na ivici ponora – te da se ta pesma vrlo brzo proširila među tadašnjim braniocima i postala im oslonac u teškim trenucima.
„Samo je izgovor Perkovićeva kasnija tvrdnja da je ‘Za dom – spremni’ istorijski slogan koji se koristio davno pre preuzimanja vlasti od strane fašista. Istina je doduše da postoje i stariji primeri korišćenja, ali to ništa ne menja na tome da se kontekst od 1941. do 1945. ne može više odvojiti od te parole“, dodaje FAZ.
Nemački list citira nalaze studije Instituta za socijalna istraživanja u Zagrebu koji je pre nekoliko godina naveo da trećina mladih u Hrvatskoj veruje da je fašistička hrvatska država samo branila „interese Hrvata“. FAZ zaključuje: „To je tako mogao reći i Perković.“
„Perkovićeva metoda je jednostavna: on nešto kaže, pa kaže da to nije tako mislio. Insinuira ono što bi njegova publika mogla misliti do kraja. Koristi ustaške parole, da bi nakon toga tvrdio da nije ništa znao o njihovoj istoriji, ili da bi tvrdio kako su ih doduše koristili hrvatski fašisti, ali da nemaju veze s njima”, piše nemački list.
Pritom mu, kako dalje navodi list, koristi činjenica da „u Hrvatskoj zaista postoje velike teme koje se decenijama tabuiziraju, pre svega masakr koji su komunistički partizani počinili u Blajburgu 1945. godine. Ali Perković te rupe u debati popunjava iskrivljavanjem istorije.“
„U zemlji u kojoj nacionalna akademija nauka i umetnosti ‘pere’ ustašku ikonografiju (…) ustaško obeležje na Tompsonovim koncertima nije više skandal, nego deo procesa institucionalne normalizacije istorijskog revizionizma“, citira frankfurtski list izjave Lade Duraković, koje je istoričarka muzike iz Pule pre nekoliko dana dala za DW.
U tom intervjuu ona je tu ikonografiju nazvala delom „kulturne politike za koju je država dala dozvolu“.
A te veze su očigledne, dodaje FAZ. Kao primer navodi premijera Andreja Plenkovića iz konzervativnog HDZ-a koji „ne želi da rizikuje da ima Tompsona protiv sebe“, pa je zato došao na generalnu probu na Hipodrom i fotografisao se sa „narodnim herojem“, dodaje ovaj list.
Tekst zaključuje konstatacijom da će debata oko ovog „rekordnog koncerta“ još neko vreme zabavljati Hrvatsku iz jednostavnog razloga:
„U Hrvatskoj se naspram stotina hiljada Perkovićevih fanova nalazi sličan broj ljudi koji se odlučno protive njegovoj mešavini kiča, ratne romantike, katoličanstva i rehabilitacije fašizma.“
Izvor: Dojče vele (DW)
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Mada je teško naći dva suprotstavljenija politička koncepta, Trampova i Mamdanijeva vizija Amerike delom su kompatibilne. Gde se završava predsednikova mantra o izdajničkim elitama, kreće gradonačelnikova briga o običnim ljudima; ono što predsednik naziva Mamdanijevim “komunizmom” počinje tačno tamo gde, po gradonačelniku, prestaje Trampov projekat “rasne dominacije” upakovan u “ekonomski populizam”
Dok se na Zapadu spekuliše o “nestalim generalima”, u Pekingu se zapravo odvija redefinisanje uloge partijskog nadzora i načina kontrole nad vojskom. Ne radi se samo o čistki, već o postepenom procesu prenošenja kontrolnih mehanizama sa ljudi na algoritme. Veštačka inteligencija postaje ključni filter lojalnosti i među vojnim i među civilnim rukovodiocima
Modernizacijom identiteta ATP nastoji da se približi mlađoj publici i očuva duh profesionalnog tenisa, ali izaziva kritike da minimalistički pristup vodi gubitku prepoznatljivosti brenda
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi pušten je na slobodu nakon tri nedelje provedene u zatvoru. Apelacioni sud u Parizu prihvatio je njegov zahtev i odredio mu meru sudskog nadzora
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
