Kad seksualne afere ustupe mesto aferama koje se vrte oko para, nema dileme da je zemlja u ekonomskoj krizi, a istorija nas uči da su u jeku ekonomske krize prevare uobičajene. Spektakularni prasak kreditnog balona, kojim je urušeno tržište kapitala, na površinu je izbacio ništa manje spektakularnu prevaru. Ako je verovati na reč samom prevarantu, sedamdesetogodišnjem berzanskom magu Bernardu Mejdofu, u piramidalnoj šemi koju je godinama neometano gradio isparilo je 50 milijardi dolara. Mejdof je uhapšen sredinom decembra na Menhetnu, ali je ubrzo pušten uz kauciju, i trenutno se nalazi u nekoj vrsti kućnog pritvora.
Lista Mejdofovih žrtava raste iz dana u dan, a među njima nema samo istaknutih bogataša, već i uglednih banaka i drugih finansijskih institucija. Finansijski inspektori koji rade na ovom slučaju do sada su ušli u trag oko 30 milijardi dolara, ali najavljuju da će proći i pola godine pre nego što se svi konci ove afere ne odmrse. Žrtava ima na svim kontinentima, od jevrejskog fonda za zdravstveno osiguranje sa Long Ajlenda, do korejskog penzionog fonda za nastavnike. Među onima koje je Mejdof ojadio su i čuveni holivudski reditelj Stiven Spilberg, njujorški biznismen i vlasnik bejzbol kluba Mets Fred Vilpon, te Karl Šapiro, vremešni tekstilni magnat, dobrotvor i lični Mejdofov prijatelj, kome je poverio da uvećava kapital njegove zadužbine, a koja je sad ostala kratkih rukava za preko 500 miliona dolara. Pored brojnih dobrotvornih jevrejskih ustanova, među kojima je i fondacija najslavnijeg lovca na naciste Elija Vizela, u Mejdofovu mrežu su se uplele i desetine čuvenih banaka i osiguravajućih društava (kao Sosijete ženeral, HSBC, holandski Fortis, španski Santander itd.), koje su tako proćerdale desetine milijardi dolara svojih klijenata. Tragičnim pričama tu nije kraj. Francuz aristokratskog porekla i šef njujorškog investicionog fonda AIA Rene Tijeri Mažon de la Vilhuše je nakon vesti o hapšenju Mejdofa oduzeo sebi život u svojoj kancelariji na Menhetnu, procenivši da je kladeći se na Mejdofa prokockao preko milijardu dolara svojih klijenata, mahom pripadnika evropskog visokog društva.
Mejdof je stvorio klasičnu piramidalnu šemu, po kojoj su kod nas operisali Jezda i Dafina, obećavajući visoke prihode od novca koji mu je poveren na upravljanje. Na prvi pogled, sve je delovalo čisto kao suza. Kao bivši šef berze NASDAQ, Mejdof je imao prvorazredni brokerski pedigre, a njegova firma Bernard L. Madoff Investment Securities, koju je osnovao 1960. godine, ove godine je bila među prvih šest brokerskih kuća na Vol stritu. Mejdof nije bio samo jedan od pionira u trgovanju hartijama od vrednosti već je i sam bio istaknuti dobrotvor. Tokom poslednjih desetak godina postao je jedan od najtraženijih brokera, a njegovi klijenti, od kojih je zahtevao da ne postavljaju previše pitanja, imali su osećaj ekskluzivnosti, koji je on brižljivo kod njih pothranjivao, odbijajući tu i tamo neka zvučna imena. Za uzvrat im je obezbeđivao profit od oko deset odsto, kome je, u svetlu stanja na tržištu kapitala, malo ko mogao da odoli.
Već je sama visina prihoda u vrlo burnoj godini za Vol strit trebalo da pobudi više podozrenja, jer za Mejdofa nije bilo lošeg poslovnog meseca, čak ni nakon kraha berze. Njegovim konkurentima je sve to bilo previše sumnjivo, pa su prijave stizale do Komisije za hartije od vrednosti, ali se tamo niko previše nije uzbuđivao oko Mejdofovog poslovanja. Njima čak nije bilo sumnjivo ni da je brokerska kuća tog ranga, koja je obrtala milijarde, unajmila opskurnu revizorsku kuću sa kancelarijama u tržnom centru u gradiću u državi Njujork, koja je upošljavala svega troje ljudi, od kojih je jedna bila sekretarica, a druga osoba od 80 godina povučeno živela na Floridi, gde je Mejdof često igrao golf.
Dok ima magaraca, biće i samara, kaže stara poslovica, ali će Mejdof, umesto kao veliki broker i filantrop, ostati upamćen kao Božić Bata iz pakla. To da se najgora godina za Vol strit završila prevarom stoleća, deluje prikladno, ali će mnogi tokom praznika razmišljati o pitanju koje je postavio Pol Krugman, poslednji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju: „Koliko se priča o Mejdofu zapravo razlikuje od današnjeg investicionog bankarstva u celini?“
