
Špijuniranje
Hrvatski mediji: Hrvat odavao tajne Srpkinji za Srpsku listu na Kosovu
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Na Haitiju je proglašeno vanredno stanje nakon što su navodno hiljade zatvorenika oslobođene iz zatvora nakon udara bandi koje su u otvorenom ratu sa državom. Razlog ovog puta – državno vođstvo hoće da dovede policajce iz Kenije u najsiromašniju državu Amerike
Na Haitiju je proglašeno vanredno stanje od 72 sata i uveden policijski čas, a vlada je najavila da će krenuti u potragu za ubicama, otmičarima i drugim kriminalcima za koje veruje da su pobegli iz zatvora pošto su bande oslobodile skoro sve zatvorenike, prenose svetske agencije.
Naoružane bande upale su u zatvor u glavnom gradu Port-o-Prensu i oslobodile brojne zatvorenike. Bilo je ranjenih i mrtvih, prema nekim izveštajima.
Većina od oko 3.700 muškaraca koji su bili u zatvoru u glavnom gradu je pobegla, rekao je lokalni novinar za Bi-Bi-Si. Među zatvorenicima su bili članovi bande optuženi za ubistvo predsednika Žovenela Mojzea 2021. godine.
Ima izveštaja da je napadnut i zatvor u drugom delu grada, ali još nema informacija da li su zatvorenici pobegli i odatle.
Država traži pojačanje iz Afrike
„Policiji je naređeno da upotrebi sva sredstva koja su joj na raspolaganju za sprovođenje policijskog časa i hapšenje svih prekršitelja“, izjavio je ministar finansija Patrik Boaver koji obavlja dužnost premijera, prenosi Tanjug.
Kako piše list Majami herald, banditi su napad pripremali uz pomoć dronova, kojima su snimali zatvorsku rutinu kako bi pronašli slabe tačke i odredili vreme za napad.
Nasilje na Haitiju, najsiromašnijoj zemlji u Americi, eskaliralo je poslednjih godina, a bande koje žele da svrgnu privremenog predsednika Arijela Anrija kontrolišu četiri petine glavnog grada Port-o-Prensa.
Najnoviji talas nasilja počeo je u četvrtak, kada je predsednik otputovao u Najrobi kako bi razgovarao o dolasku međunarodnih snaga bezbednosti pod vođstvom Kenije.
Bilo je planirano da Kenija pošalje hiljadu policajaca na Haiti.
Vođa bande Džimi Šerizije izjavio je da će voditi koordinisani napad kako bi uklonio Anrija, dodajući da je cilj napada da budu uhvaćeni šef policije Haitija i ministri i sprečen povratak Anrija.
„Svi mi, naoružane grupe u provincijskim gradovima i naoružane grupe u glavnom gradu, ujedinjeni smo“, rekao je bivši policajac za koga se smatra da stoji iza nekoliko masakra u glavnom gradu.
Beda i nasilje
U talasu oružanih napada četiri su policajca ubijena, a pet ih je ranjeno. Francuska ambasada na Haitiju savetovala je da se ne putuje u glavni grad i njegovu blizinu.
Policijski sindikat Haitija zatražio je od vojske pomoć u obezbeđivanju zatvora, ali sedište im je napadnuto u subotu kasno uveče.
Od ubistva predsednika Mojzea 2021. godine na Haitiju je nasilje u porastu. Još nije izabran njegov naslednik, a izbori nisu održani od 2016. godine.
Prema političkom dogovoru, trebalo je da izbori budu održani, a Anri je trebalo da se povuče sa dužnosti do 7. februara, ali to se nije dogodilo.
UN su u januaru saopštile da su prošle godine više od 8.400 ljudi bili žrtve nasilja bandi na Haitiju, uključujući ubistva, povrede i otmice, što je dvostruko više od broja zabeleženog 2022. godine.
Prema UN, polovina od jedanaest miliona stanovnika svakodnevno je na ivici gladi.
Oglasio se NATO povodom hapšenja hrvatskog oficira i njegove saučesnice, državljanke Srbije, optuženih za „špijunažu“
Nakon što su ih Rusi prvi put upotrebili pre godinu dana, dronovi s optičkim vlaknima sada su u rukama ukrajinskih brigada. Piloti iz „Azova“ i „Hartije“ otkrivaju kako funkcionišu i u kojim situacijama daju taktičku prednost
Najmanje 13 ljudi je poginulo u Kijevu, među kojima i troje dece, posle masivnog ruskog bombardovanja u noći između 27. i 28. avgusta. Ovo je rat sa mnogo zainteresovanih strana, ali malo konkretnih pomaka
Demonstranti su gađali vozilo predsednika Havijera Mileija tokom kampanje u Buenos Ajresu, nakon čega je njegova kolona ubrzano napustila događaj.
Nemačka vlada usvojila je zakon o dobrovoljnom vojnom roku kojim planira da do 2030. značajno poveća broj vojnika i rezervista. Ipak, konzervativci upozoravaju da bez obaveznog roka Bundesver neće moći da dostigne željene kapacitet
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve