Austrijska delegacija posetila je Beograd i videla kako izgleda slobodno tržište stanova, sa minimalnom socijalnom gradnjom i stanarima koji su gotovo potpuno nezaštićeni
Beograd se mnogo promenio za poslednju deceniju ili dve, piše bečki list Standard u reportaži koja počinje opisom Beograda na vodi.
„Stambene kule sa dvadeset i više spratova i divovski tržni centar odaju utisak Dubaija. Čistom i upeglanom rečnom promenadom pak Beograd želi da bude konkurencija zapadnim velikim gradovima“, navodi se.
„Nažalost, to važi i za cene“, beleži novinar, navodeći da kvadrat tu ide i do 10.000 evra, iako su srpske neto-plate niže od hiljadu evra u proseku.
I nije samo Beograd na vodi – u nizu naselja koja su prošlih godina nikla cene su i po 3.000 evra za kvadrat stana.
„Novi projekti se mahom sastoje od vlasničkih stanova. Pritom Srbija – baš kao što je uobičajeno u istočnoj Evropi – već ima vrlo visok udeo vlasničkih stanova od 91 odsto. Razlog je što su, nakon raspada Jugoslavije, mnogi stanovi privatizovani.“
List citira Violetu Vujović-Zalhofer, arhitektinju i rođenu Beograđanku koja već dugo živi u Beču. Ona je nedavno vodila grupu austrijskih stručnjaka za stanovanje i novinara do Beograda – da im pokaže kako ne valja.
Kako se navodi u tekstu, Beograd još iskijava odluke iz devedesetih godina kada su stanari kupovali društvene stanove za jedva desetinu realne cene.
„Ko je ostao u stanu, stanovao je veoma jeftino, ali je mahom nedostajalo novca za sanaciju. Mnogi od stanova su doduše u međuvremenu dopali investitorima. Kirije određuje tržište, a zaštita za stanare maltene ne postoji“, piše Standard.
Gradu, navodi se, pripada tek 9.000 stambenih jedinica, iako Beograd zvanično broji oko 1,7 miliona stanovnika.
(Poređenja radi, Beč, nešto veći od Beograda, poseduje 220.000 društvenih stanova koji se iznajmljuju povoljno i u neograničenom trajanju. U njima živi svaki četvrti Bečlija)
„Stambena politika se ovde brine samo za najsiromašnije od siromašnih“, kaže o Beogradu Mihael Gebauer, prvi čovek Društva za podsticanje stanogradnje koje je blisko austrijskim Socijaldemokratama.
„Zaštita za stanare postoji samo za vrlo malu grupu“, kaže on, samo za one koji su u gradskim stanovima. To je, kaže Gebauer, dramatično različito od austrijskog sistema.
To što kirije u Beogradu dramatično rastu je, kaže Austrijanac, najbolji pokazatelj da nedostaju stanovi za svačiji džep.
U tekstu se navodi da su kirije u poslednje vreme skočile pre svega zbog doseljavanja ljudi iz Rusije, Ukrajine i Izraela.
Austrijska delegacija izvukla je i neke pouke. Recimo, ljudi bliski Socijaldemokratama kažu da ne valjaju planovi Austrijske narodne stranke da se udeo vlasničkih stanova poveća na šezdeset odsto u Austriji.
Klaus Baringer, prvi čovek austrijskih graditelja socijalnih stanova, kaže: „Vlasništvo ne može biti rešenje. To smo ovde (u Beogradu) videli.“
„Potrebna nam je ujedinjena evropska politika bezbednosti i odbrane. Evropa treba da zna sama da se brani i više da ne zavisi od Sjedinjenih Država“, istakao je Zelenski na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu
Donald Tramp započeo je svoj drugi mandat donošenjem uredbi koje su redefinisale imigraciju, ekonomsku politiku i međunarodne odnose, dok su kontroverzne odluke poput pomilovanja učesnika u napadu na Kapitol izazvale mnoge reakcije
Južna Kalifornija ponovo je na udaru opasnih vetrova Santa Ana, koji su dodatno rasplamsali smrtonosne požare u okrugu Los Anđeles. Dok vatrogasne ekipe ulažu nadljudske napore kako bi kontrolisale situaciju, građani se suočavaju s novim upozorenjima i potencijalnim evakuacijama
Ko je pomislio da je namera da "povrati Panamski kanal pod američku kontrolu" samo nešto što je Donald Tramp bio odvalio, taj se prevario: ponovio je to i u svom inauguracionom govoru. Od evropskih zvaničnika na svečano polaganje zakletve bila je pozvana samo premijerka Italije, neofašistkinja Đorđa Meloni
Predsednik Rusije Vladimir Putin istakao je po pitanju rešenja situacije u Ukrajini da cilj ne treba da bude kratko primirje već trajni mir
Šta znače pretnje Aleksandra Vučića upotrebom državne prisile? Zapravo ništa, dok zaista ne bude pokušao da ih ostvari
Korišćenje u dnevnopolitičke svrhe mogućnosti atentata na predsednika države – posebno u zemlji gde je pre četvrt veka mučki ubijen premijer – krajnje je opasno i neodgovorno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
