Za „Vreme“ iz Soluna
Nakon referenduma u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji (BJRM) u Atini vlada zabrinutost jer veći deo građana susedne države na Prespanski sporazum gleda sa skepsom.
Zabrinutost izazivaju nacionalistička klima, nepoverljivosti i podozrenje sa obeju strane granice, koje podgrevaju partije koje žele da dve zemlje ostanu u političkom i istorijskom ćorsokaku, što ide u prilog pre svega ruskoj, a zatim i turskoj politici na Balkanu.
Grčko ministarstvo inostranih poslova je na rezultate referenduma reagovalo diplomatski suzdržano: „Grčka pažljivo prati događaje u susednoj i prijateljskoj državi i ostaje privržena Prespanskom sporazumu. Sledeći koraci zahtevaju trezvenost od strane svih, kako bi se sačuvala pozitivna dinamika Prespanskog sporazuma.“
Odmah posle objavljivanja rezultata, premijer Aleksis Cipras čestitao je Zoranu Zaevu na njegovoj „odlučnosti i hrabrosti“ da nastavi u pravcu realizacije Sporazuma. Kolaju i informacije da Švedska akademija nauka razmatra mogućnost da Cipras i Zaev budu predloženi za Nobelovu nagradu za mir, zbog njihove borbe za „istorijsko pomirenje“ koje je od krucijalnog značaja za stabilnost i mir na Balkanu.
Na sasvim drugoj talasnoj dužini nalazi se Panos Kamenos, grčki ministar odbrane i predsednik Nezavisnih Grka (ANEL), male desne partije koja čini koalicionu vladu sa levom Sirizom. On je od početka bio protiv Prespanskog sporazuma. Sada govori o neuspehu referenduma, kako on automatski poništava sporazum između Skoplja i Atine.
NA METI OPOZICIJE: Grčka vlada se povodom rezultata referenduma u BJRM našla još jednom na nišanu opozicije, naročito konzervativne Nove demokratije (ND) koja je koaliciju Ciprasa i Kamenosa nazvala „ciničnim partnerstvom“ zarad vlasti. ND smatra da je Prespanski sporazum nacionalna šteta za Grčku i obećava da će učiniti sve što je u njenoj moći da ovaj sporazum ne bude ratifikovan u grčkom parlamentu. Parlamentarni izbori u Grčkoj su naredne godine.
Socijalistička partija Pokret Promene (bivši Pasok) saopštava da su posle grčkog naroda i građani BJRM okrenuli leđa sporazumu Cipras-Zaev, podvlačeći kako se oba premijera suočavaju sa neodobravanjem svojih naroda.“Činjenica da su Skopiani (kako Grci zovu Makedonce sa naglaskom na poslednjem „i“, prim. aut.) okrenuli leđa sporazumu koji im je obezbeđivao makedonski jezik i nacionalnost dokazuje koliko su duboki iredentistički i nacionalistički stereotipi u susednoj državi. Ovaj sporazum bi doveo samo do još većih problema“, izjavio je portparol ove stranke Pavlos Hristidis.
PODRŠKA: Sa druge strane, Stavros Teodorakis, lider leve stranke Potami (Reka) koji podržava Prespanski sporazum, izjavio je: „Mi moramo podržati evropski put našeg komšije i njegove dobre odnose sa Zapadom. Treba sa se oslobodimo sindroma žrtve. Grčka u ovom slučaju nema šta da izgubi, ali moramo da se dogovorimo.“
Upravo na te glasove nekolicine poslanika stranke Potami računa Cipras kako bi Prespanski sporazum bio izglasan u grčkoj skupštini. Za njegovo izglasavanje potreban je 151 poslanički glas, a Siriza ima na raspolaganju svega 145, pošto koalicioni partner Anel kaže da će glasati protiv. Međutim, dva od sedam Anelovih poslanika su izjavili da će glasati „za“, baš kao i četiri poslanika iz stranke Potami, jedan poslanik iz Pokreta Promene, a tu su i tri četiri nezavisna poslanika koji na sporazum gledaju pozitivno. Uprkos političkoj oluji protiv Prespanskog sporazuma, Cipras tako može da računa na potrebnu parlamentarnu većinu.
Naravno, ništa nije sigurno pošto do tada mogu da se dese još mnoge „nesreće“. „Sigurno je, međutim“, kako kaže europoslanik Sirize i novinar Steljos Kuloglu, da „susedna zemlja ulazi u period političke nestabilnosti i podeljenosti. Međutim, kada bi u Grčkoj vladala logika, shvatili bismo da nam je potrebna stabilna susedna država na severu, u kojoj neće vladati nacionalistički Bukefali (Bukefalos je ime konja Aleksandra Velikog, prim. aut.). Grčka treba da učini sve što je u njenoj moći kako bi Prespanski sporazum uspeo“.
