SNS: Ko smenjuje Zoranu Mihajlović

Predizborna “gvozdena metla” od papira

Vladimir Đukanović je jedan od glavnih glasnogovornika Vučićevog disciplinovanja naprednjaka. Štaviše, ono što je ovaj poslanik SNS a izjavljivao i pisao o svojim saborcima iz stranke verovatno niko iz opozicije nikada nije izgovorio – a samo u poslednjih godinu dana povezao je vrh naprednjaka i sa Belivukovim klanom, i sa “Jovanjicom”, i sa nezakonitim bogaćenjem, i sa učešćem u navodnoj pripremi atentata na predsednika Vučića, i sa šurovanjem sa stranim ambasadama, i sa kupovinom diploma…

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovor sa Vladimirom Velebitom

Kapitalističko oružje za komunističku Jugoslaviju

Vladimir Velebit je u Vašingtonu važio za prozapadnog čoveka u Titovom najbližem okruženju. Na ovom mestu prvi put objavljujemo njegovu priču o tome kako je na početku hladnog rata došlo do vojne i obaveštajne saradnje komunističke Jugoslavije i SAD kao "lidera slobodnog sveta". A sve je počelo na noćnim, mondenskim sedeljkama u neformalnom centru moći Džordžtaunu, na koje su Velebita uveli njegovi američki ratni drugovi

Korona i putovanja

Ulazak u Kanadu u doba kuge

Neki putnici se gube u dubini nekoliko hodnika, koje više ne možemo da vidimo. Međutim, veliki broj njih završava u staklom izdvojenoj prostoriji, u kojoj smo još ranije videli iscrpljene ljude po podu, i koja se samo puni. Tamo ćemo i mi da zavšimo! I još satima ćemo morati da čekamo! I tamo je sigurno prava dušegupka, vidi, sve je zatvoreno! Katastrofa!

Roman

Blago Nemcima

Saša Stanišić: Porijeklo
prevod s nemačkog Andra Bukvić Pažin
Booka, Beograd, 2021.

Razglednica

Ptice princa Rudolfa

Obedska bara, koja je posle Jelouston parka u SAD drugo zaštićeno područje prirode na svetu, bila je omiljeno lovište Habzburgovaca

Netfliks frankofonija

Retrovizor i u njemu… želja

Serija i film iz ponude velikog striming servisa s vrlo se neravnopravnim umetničkim dometima bave čulnim željama, ali u oba slučaja su vredni gledanja

Vakcine u Srbiji

Torlak V

Podrška države po pravilu ne vodi onom cilju koji je država zamislila, ali bi, ako bude bilo najavljenih finansija, podstakla razvoj mnogih laboratorija i istraživačkih timova. A tamo gde na takav način raste znanje, neizostavno raste i nada za budućnost. Ako najave nisu lažne i ako stvari krenu na takav način, nova vakcina na Torlaku tako bi nas mogla vakcinisati ne samo protiv kovida, nego i protiv neznanja i beznađa

Gradovi

Jedna stara razglednica

Kako je kasnila okupacija jedan dan, san doktora Vorkapića, o Bangeji i drugim oriđinalima, o zmiji i ljubavnicima – anegdote o Kragujevcu u kome je pre 166 godina donet prvi srpski Ustav, što smo nedavno praznovali

Vlada na bespuću

Ni koaliciona, ni koncentraciona – Vučićeva i božja

Čini se da će ova "druga Brnabićkina vlada" biti vlada konačnog raskida sa "ruskom opcijom" i označiti konačno postavljanje Srbije na "evro-atlantski" i proamerički kolosek. Bilo da je tako ili nije, sasvim je sigurno da će Vučić i njegovi emisari nastojati da stvar upravo tako predstave u zapadnim ambasadama i medijima. Baš kao što je sigurno da će za unutrašnje potrebe i na fakultativne teme "srbovati" i "rusovati" kao nikad pre, a pomenuti zaokret kriti kao zmija noge

Kurioziteti

Čovek koji je otkrio Izgubljeni svet

Kako su zapisi i pripovesti pukovnika Persija Foseta inspirisali ser Artura Konana Dojla da napiše Izgubljeni svet, jedan od njegovih najpoznatijih romana

Lični stav

Između virusa korona i izbornog lavirinta

Zbog nezasićenih apetita nezamenjivih političara, prema nezahvalnim analogijama, nad Sandžakom živa vatra seva. Dvostrukog porekla, od virusa korona i izbornog lavirinta, do pobedničke žurke i samoukidanja Kriznog štaba. Posle igre žmurke i raspada zdravstvenog sistema, ostao je još oslonac na ličnu odgovornost

Televizija

Piogene bakterije i dvonožne ubice

Kolektiv (dokumentarni), Aleksander Nanau, Rumunija/Luksemburg, HBO 2019.

Životinje (i pokoji čovek)

Topola – Takmičenje u »otmenom ispijanju vina«

Čuči čavka na čamcu

Dvojka je dirigovala, Četvorka skinu kapuljaču sa glave, pa uze da se presamićuje i bljuje, Časni sudija ga obiđe i izmasira mu vrat

Film

Povraci i praznici

Jedno od opštih mesta novogodišnjih i božićnih praznika, putovanje u rodno mesto, rado je korišćen motiv literature i filma

35. Beogradski jazz festival

Pod sjajem zvezda… osam noći

U Beogradu još postoje stvari koje Goran, zamenik Vesića, nije stigao da upropasti

Intervju – akademik Ljubomir Simović

Ovde je ozakonjen sveopšti grabež

"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina – od Slavije i Savamale, preko Beograda na vodi, preko ukidanja Glavne železničke stanice, do raskopanih bulevara, do Trga republike, do premeštanja živog Starog savskog mosta sa reke na livadu, do jarbola, i do žičare i gondole na kalemegdanskoj tvrđavi, posle toliko godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"

TV manijak

Svet koji nestaje

Kuda su išle divlje svinje, prvi put viđene u čoporu oko 3 izjutra na potezu od TC Ušće ka Palati Srbija? Pomislio sam da je šoping najt

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Kultura sećanja – NATO bombardovanje

Odbrana Beograda od napada iz vazduha

Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih

Napredno saborovanje

Okupacija u 2000 autobusa

Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali

Kultura sećanja – Šta se stvarno desilo u Prištini 12. juna 1999.

Slovenska braća i njihove kese

Rusko zauzimanje aerodroma Slatina kod Prištine nije imalo veze sa Srbijom i zaštitom Srba na Kosovu. Reč je bila o unutarruskim igrama i borbi za prevlast, kao i o rivalstvu ljudi iz vrha Ministarstva odbrane i službi bezbednosti sa okruženjem tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. A na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bio je Vladimir Putin, direktor Federalne službe bezbednosti

VREME BR. 441 | 19. jun 1999.

KRAJ RATA – Povlačenje,13 dana pre Vidovdana

Dvanaest časova posle predviđenog roka, u ponoć 15. juna iz Prištine se povukao i poslednji jugoslovenski vojnik i policajac

Zemlja ljudi – Zanzibar

Na plažama zaboravljenog genocida

Većina turista koja posećuje Zanzibar gotovo ništa ne zna o jezivom genocidu koji se na ovim egzotičnim plažama dogodio u januaru 1964. Da te godine Bomi Bulsara sa svojom porodicom nije uspeo da pobegne u Englesku, svet bi verovatno ostao bez Fredija Merkjurija

Dva romana

Petao zvani Ovca i postajanje piscem

Vladimir Tabašević, Zabluda svetog Sebastijana, Laguna 2018.
Goran Marković, Beogradski trio, Laguna 2018.

Intervju – Momir Đekić, TeleGroup

Kako pobediti u digitalnoj revoluciji

"Živimo u vremenu u kom gotovo sve kompanije moraju da pronađu način da odgovore na digitalnu revoluciju. Izazovi nisu samo konkurentske kompanije, već oni dolaze i sa drugih strana"

Umetnik

Kako preživeti slobodu

Prva retrospektiva Ilije Šoškića na postjugoslovenskom prostoru "Akcione forme" odjeknula je u medijima iz više razloga. Reč je o umetniku koji je nedovoljno poznat široj publici, a čiji život i stvaralaštvo u stručnoj stvarnosti imaju status mita