Televizija
Piogene bakterije i dvonožne ubice
Kolektiv (dokumentarni), Aleksander Nanau, Rumunija/Luksemburg, HBO 2019.
Kolektiv (dokumentarni), Aleksander Nanau, Rumunija/Luksemburg, HBO 2019.
Dvojka je dirigovala, Četvorka skinu kapuljaču sa glave, pa uze da se presamićuje i bljuje, Časni sudija ga obiđe i izmasira mu vrat
Jedno od opštih mesta novogodišnjih i božićnih praznika, putovanje u rodno mesto, rado je korišćen motiv literature i filma
U Beogradu još postoje stvari koje Goran, zamenik Vesića, nije stigao da upropasti
"Posle oslobođenja Užica, na samom kraju Drugog svetskog rata, na Žitnoj pijaci – sad je to Trg partizana – održavao se miting. Sećam se da je na krovu pijačne vage, na kojoj su nastupali učesnici i govornici, profesor muzike Dragoljub Jovašević pevao: ‘Granuo je, evo, već i Prvi maj / Rusi u Berlinu sada piju čaj.’ Ja sam na tom mitingu, kao učenik trećeg razreda osnovne, recitovao neku satiričnu pesmu o okupiranom Beogradu. Zaboravio sam, davno, i tu pesmu, i ko je njen autor. Ali, gledajući šta se u Beogradu dešava poslednjih godina – od Slavije i Savamale, preko Beograda na vodi, preko ukidanja Glavne železničke stanice, do raskopanih bulevara, do Trga republike, do premeštanja živog Starog savskog mosta sa reke na livadu, do jarbola, i do žičare i gondole na kalemegdanskoj tvrđavi, posle toliko godina, setio sam se početnih stihova te satire: ‘Beograde, slavni stari grade / šta od tebe u ludilu rade!’"
Kuda su išle divlje svinje, prvi put viđene u čoporu oko 3 izjutra na potezu od TC Ušće ka Palati Srbija? Pomislio sam da je šoping najt
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Pre dvadeset godina potpisivanje Kumanovskog sporazuma označilo je kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Mobilisani pripadnici Vojske Jugoslavije uskoro su skinuli uniforme i vratili se kućama. Svaki od njih ima svoju priču o tim vremenima. Ovo je jedna od njih
Zaustavivši život na jedan dan u Srbiji i posebno u Beogradu da bi pokazao da može da ima na ulici neuporedivo više pristalica od opozicije, Aleksandar Vučić je postavio rampu za koju i sam tvrdi kako je tolika da nikada više neće dostići. Međutim, izostala je energija ljudi "iz mase". Umorni valjda od višednevnog cimanja, već zabrinuti za svoj status u zajednici i kredibilitet među komšijama, nisu mnogo galamili niti skandirali
Rusko zauzimanje aerodroma Slatina kod Prištine nije imalo veze sa Srbijom i zaštitom Srba na Kosovu. Reč je bila o unutarruskim igrama i borbi za prevlast, kao i o rivalstvu ljudi iz vrha Ministarstva odbrane i službi bezbednosti sa okruženjem tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. A na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bio je Vladimir Putin, direktor Federalne službe bezbednosti
Dvanaest časova posle predviđenog roka, u ponoć 15. juna iz Prištine se povukao i poslednji jugoslovenski vojnik i policajac
Većina turista koja posećuje Zanzibar gotovo ništa ne zna o jezivom genocidu koji se na ovim egzotičnim plažama dogodio u januaru 1964. Da te godine Bomi Bulsara sa svojom porodicom nije uspeo da pobegne u Englesku, svet bi verovatno ostao bez Fredija Merkjurija
Vladimir Tabašević, Zabluda svetog Sebastijana, Laguna 2018.
Goran Marković, Beogradski trio, Laguna 2018.
"Živimo u vremenu u kom gotovo sve kompanije moraju da pronađu način da odgovore na digitalnu revoluciju. Izazovi nisu samo konkurentske kompanije, već oni dolaze i sa drugih strana"
Prva retrospektiva Ilije Šoškića na postjugoslovenskom prostoru "Akcione forme" odjeknula je u medijima iz više razloga. Reč je o umetniku koji je nedovoljno poznat široj publici, a čiji život i stvaralaštvo u stručnoj stvarnosti imaju status mita
Ostaće sporna odluka sudije koji nije dosudio penal Srbiji u utakmici protiv Švajcarske – samo je danas greška još očiglednija. Možda je sudijsko uverenje sporno, ali je "sudijina" i dalje poslednja
O bolesti etnitisa, ili: ima li nekoga odraslog da objasni neznavenoj premijerki da lična dokumenta nisu mesta za solističke šarade
Premijerka jeste u dubokoj senci Aleksandra Vučića, ali je određenim političkim potezima, izjavama i gafovima na dobrom putu da promeni sliku o sebi kao bledoj tehnokratskoj figuri i postane jedna od retkih individua u Vladi Srbije. Recimo, poput Aleksandra Vulina
Dirnut sam tolikom brigom za usrano dupe, umesto za ekologiju, ali to je sada druga tema
Kako se dogodilo da jedan lokalni incident u Bačkoj Palanci preraste u slučaj koji ulazi u domen nacionalne bezbednosti? Šta piše u pismu Zvezdana Jovanovića Nebojši Stefanoviću i u dokumentima Sektoru unutrašnje kontrole vezanim za inspektora Dalibora Karanovića u koje je "Vreme" imalo uvid, šta je o tome rekao sam ministar i zašto su državna sekretarka Biljana Popović Ivković i načelnik SUK a Miloš Oparnica izrekli neistinu o tom slučaju? Da li je sve samo još jedan politički obračun u predvečerje izbora nove Vlade Srbije ili se na ovom slučaju pokazuju sve slabosti pravosudnog sistema Srbije
Osim da je pravosnažno osuđen na četrdeset godina zatvora za učešće u organizovanoj grupi koja je izvršila atentat na premijera Zorana Đinđića u kojoj je bio neposredni izvršilac i da mu se sudi za učestvovanje u oružanoj pobuni Jedinice za specijalne operacije u novembru 2001, o Zvezdanu Jovanoviću se malo zna. Zovu ga Zveki, ali jedan drugi nadimak odjekuje mnogo jače i dalje – Zmija
"Kao u suton slušati Brela i ‘Ne me quites pas’ na terasi krova Muzeja muzičkih instrumenata u Briselu, Edit Pjaf u La Closerie des Lilas na pariskom Monparnasu, kao ‘Street Fighting Man’ grupe The Rolling Stones u rano popodne na londonskom Pikadiliju, kao zviždanje ‘Ševe’ Tomasa Hakija na opustelom budimpeštanskom trgu Varošmarti, nešto kao ‘Deca Pireja’ na trajektu što prevozi iz atinske luke ka ostrvu Ajgina, kao Mariju Lancu i ‘O sole mio’ u krčmi Đenove, kao ‘Road to Cairo’ u interpretaciji Džuli Driskol dok se u suton vozite kroz Saharu od Aleksandrije ka prestonici Egipta, kao ‘Jeke, Jeke’ Morija Kantea u mokroj kafeteriji ispod Viktorijih vodopada u Zimbabveu, poput ‘Sunday, Bloody Sunday’ grupe U2 u autobusu između Dablina i Slajga u Irskoj ili Česariju Ejvoru u sumnjivoj birtiji Puerto de la Kruza na Tenerifima... Da bi se bolje razumeli, po naški, kao ‘April u Beogradu’ u kafiću na Vračaru, ‘Skalinadu’ u trogirskoj konobi u dva ujutru, Montena u baščaršijskoj kafani kad društvo pijanih i mrtvih prijatelja peva ‘Sarajevo, ljubavi moja’, kao kad Ibrica Jusić na kraju Straduna započne ‘Eminu’, kao Balašević na novosadskom Štrandu u ‘Pesmi o Vasi Ladačkom’ ili kad grupa južnoslovenskih izbeglica u Vankuveru zajeca Bajagine ‘Moji su drugovi...’ To su trenuci zbog kojih nije šteta živeti" Rokopisi (2008)
Sva je prilika da se Nikolić još uvek nada, jer nada umire poslednja, da je ova kampanja oko Vučićeve kandidature samo puko blefiranje i da će njegov "politički sin" na Sretenje napraviti još jedan obrt i još jednom prelomiti u korist Nikolića. U suprotnom, Šumadinac će, bude li prinuđen, svoje mirno povlačenje umeti da "namiri"