Izložba – Dunavski alasi

Kad je Beograd stvarno bio na vodi

Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić

Avganistan – Sumrak ženskih prava

Povratak u pakao

Čak 87 odsto žena je nepismeno, samo 30 odsto devojčica ima pristup školama, žene umiru na porođaju na svakih 30 minuta, skoro 80 odsto žena je primorano na ugovoreni brak, prosečni životni vek žena iznosi 44 godine, 62 odsto žena iskusilo je fizičko i seksualno iživljavanje. A sva je prilika da će ženama u Avganistanu biti još gore

Zimske olimpijske igre u Sočiju

I na kraju sport

Zimska Olimpijada u Sočiju otvorena je svečanom ceremonijom 7. februara, a prvi čovek koji se popeo na pobedničko postolje bio je američki snouborder Sejdž Kotsenburg, koji je bio najbolji u novoj, atraktivnoj olimpijskoj disciplini snoubord sloup stajl. Svet je od tog trenutka konačno počeo da obraća pažnju na sportska dešavanja u Sočiju, za razliku od perioda pred početak Olimpijade koji je podsećao na hladnoratovsku netrpeljivost. Na sve to došle su i pretnje terorističkim napadima radikalnih islamista

Intervju – Ljubomir Simović, akademik

Kako koji izbori, mogućnost izbora sve je manja

"Posle raspada Jugoslavije neki narodi su definisali, organizovali i stabilizovali svoje države. Mi spadamo među one koji to nisu uradili. Srbija se pretvorila u zemlju koja uvozi pasulj i beli luk, a izvozi odlikovanja. Kafana ‘Šargan’ je šezdesetih godina bila ostrvo odbačenih na periferiji Beograda, a danas je cela Srbija postala kafana ‘Šargan’. Kafana puna poniženih ljudi bez perspektive i nade. Jedino je onaj periferijski politički aktivista Mile, u međuvremenu, verovatno postao ministar, ako ne i nešto veće od toga"

Lisica i ždral

Utomlennoe solnce

Reklo bi se da sam pobedio virus, ali mi nedostaje nekadašnja množina: bakterije, bacili, mikrobi, virusi...

Nuspojave

Predator i mala maca

Prisećanja jednog putnika, ili: kako izgleda sraz tranzicijskih mitova i presne stvarnosti

Izborna kampanja 2014.

Patamuzovanje o državnom trošku

Dok vode kampanju državnim resursima i dominiraju na televizijama, plaše narod tajkunskim zaverama, suzbijaju i razbijaju prezaduženu i blokiranu opoziciju. Izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije: Kako su finansirane političke stranke

Prosjak

Orkanska košava

Prohujalo sa anticiklonom

Košava je brz vetar koji duva pri zemljinoj površini do 2000 metara visine, i to u jesen i u zimu, najčešće od 25 do 40 kilometara na čas, ali ume da razvije i orkanske brzine koje smo osetili prethodnih dana

Nemačka – Strateško partnerstvo sa Rusijom

Čast je čast, a gas je gas

Političari u Berlinu poslednjih godina kritikuju Putinovu vlast samo kada baš moraju. Nije lepo kako se Kremlj obračunava sa politički nepodobnima i progoni homoseksualce, ali je i te kako lepo što privredna saradnja dve zemlje donosi milijarde. Stoga kancelarki Angeli Merkel ne pada na pamet da zateže odnose sa Rusijom ni po pitanju Ukrajine. U razvoju "strateškog partnerstva" Berlina i Moskve sve manje se čitaju moralne bukvice, a sve više koristi digitron. A i udeo EU u ukupnoj ruskoj spoljnotrgovinskoj razmeni u prvoj polovini 2013. iznosio je 50,1 odsto

Nuspojave

Prokletstvo Feketića

"Televizovani" humani gest političara, naročito u kampanji, nužno se pretvara u moralno nakazni čin

Okrugli sto u organizaciji nedeljnika "Vreme" i misije OEBS u Srbiji

Anatomija Srpskog pravosuđa

Efikasnost sudova, poverenje građana u pravosudne organe i politički pritisci, pored ostalog, teme su izlaganja i diskusije ljudi iz stranke

Izbori i cenzura

Hrani Simu pa šalji na Tviter – internet se umiriti ne može

Slučaj cenzure satiričnog klipa o Aleksandru Vučiću indikativan je za to kakva nas kampanja čeka. Dalje, slučaj Srđana Miletića pokazuje da mi ovde više nemamo posla sa, za izborne kampanje tipičnim, pritiskom vlasti na medije, nego i sa pritiskom na pojedince, građane koji ne participiraju aktivno u političkom životu. Nije potrebna velika pamet da se zaključi koliko je to opasno

Intervju – Tatjana Mandić Rigonat, rediteljka

Dajte Vučiću da čita Vilhelma Rajha

"Ovo naše vreme je vreme Gazda Riste i familije Živke ministarke. Ali: šta da se radi sa tim podatkom? Pa da se ide u pozorište dok ga još ima, dok ga ne zatvore, da se šire vidici i hrani duša delima naših umetnika, a ne, kako Vučić poručuje građanima, da promene svest tako što će naučiti da poštuju novac. Žao mi je što Vučiću neko od njegovih intelektualnih udvorica ne donese na čitanje Vilhelma Rajha ili Bukovskog, ili Tarika Alija, Markuzea – ko zna šta bi nam onda poručio u kom pravcu da se menjamo. Stvarno je horor kad političar narodu poruči da menja svest. Ako nam političari, njihovi mediji i psiho-gurui kroje predstavu o stvarnosti i čoveku u jednoj dimenziji, umetnost i pozorište su najdivniji način da sve to dovedemo u sumnju i shvatimo da čovek nije jednodimenzionalan, da nije samo politička životinja već nešto mnogo šire"

Pravosudna efikasnost

I mrtvi duguju

Izborna skupština SNS

Tamo gde je sve po mom

Nezgodna, mada ne i neobična za srpske političke prilike, jeste činjenica da je Aleksandar Vučić bacio u senku vlastitu stranku i da je cela izborna skupština SNS-a bila posvećena njemu i vrtela se oko njega, njegovih reči i njegovih političkih poruka, otvorenih i prećutnih. Kao velika stranka kakva jeste, i reformatorska, kakva želi da bude, Srpska napredna stranka, odnosno Vučić, kao njen prvi čovek, morao bi da ima samostalniji i nezavisniji tim ljudi koji ga okružuju

Knjige

Životni maraton u deset slika

Književni prvenac Maje Trifunović, roman Trkači na duge pruge, namenjen je onoj publici čije čitalačko uho nije ni gluvo za tihe književne tonove, ali ni previše osetljivo za grmljavinu jezičkih udaraljki; onoj koja želi da čita o zlu koje nas je snašlo, ali da pritom ne škrguće zubima; onoj koja je uprkos okolnostima, svesna lepote svega onoga što nam život donosi

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

Čoveka nisu ubili

Oslobađanje koncentracionog logora Aušvic 27. januara 1945. obeležava se kao Dan sećanja na žrtve holokausta. Ja sam prošao kroz onu čuvenu kapiju iznad koje piše Arbeit macht frei, izašao iz voza na peron gde se odlučivalo ko je sposoban za rad, a ko je za gasnu komoru. I još uvek sam živ, ali kao da sam doživotno osuđen na koncentracioni logor

Administracija u pravosuđu

Službenici na lizing

Egipat – Novi ustav i arapsko proleće

Slovo zakona ili zakon jačeg

Izborna komisija saopštila da je na referendumu o ustavnim promenama, održanom 14. i 15. januara u Egiptu, 98,1 odsto od oko 20 miliona izašlih glasača podržalo predložene izmene. Na prvi pogled, reklo bi se da za Egipat dolaze bolji dani. Novim ustavom garantuje se mnogo više građanskih sloboda i ljudskih prava nego do sada, predviđaju se kazne za sve oblike diskriminacije, štiti se jednakost polova, tvrdi se da će najviši pravni akt biti "očišćen od islamističkog jezika". No, da je svetla budućnost za najmnogoljudniju arapsku naciju još daleko, pokazuje sve ono što je referendumu prethodilo

Knjige

Druga smrt Jozefa Šulca

Prvi pisani trag legende o "dobrom nemačkom vojniku" koji je streljan jer nije hteo da strelja partizane potiče iz 1952. godine. Vojniku će se kasnije pripisati identitet Jozefa Šulca. Posle skoro šezdeset godina, nemački novinar Mihael Martens ubedljivo i nedvosmisleno dokazuje da je cela priča zapravo izmišljena

Grčka – Uspon levice

Rekonstrukcija katastrofe

Prema istraživanjima javnog mnjenja, Koalicija radikalne levice SIRIZA ubedljivo vodi u Grčkoj. Njen predsedavajući Aleksis Cipras poručuje Evropi da se "bitka vodi između građana i interesa tržišta", te da oni predstavljaju snage progresa i rada i da će zato pobediti. Za vlade država članica Evropski unije to bi bio pravi horor

Nerasvetljena politička ubistva

Država zavere ćutanja

Od 1990. do danas najmanje trideset očigledno političkih ubistava u Srbiji ostalo je nerasvetljeno i – zaboravljeno. Očekivanja da će sada preporođeni Legija Ulemek (na slici) tu nešto pomoći svojim budućim iskazima donekle su preterana. Pre svega, jedva da više ikoga – osim porodica žrtava – to uopšte zanima; decenije su prošle, a vlast bi najviše volela da se te priče zaborave. Naime, mnogo je njih koji radije ne bi da se to sada otvara

Navigator

Kad inboks cinkari

Intervju – Branko Pavlović, konsultant

Kako je Mišković kupio C market

Detaljno o ulogama Beka, Radulovića, Miškovića i Koštunice u preuzimanju akcija C marketa 2005, razlozima za pregovore o povratku u zemlju odbeglog bivšeg direktora ovog trgovinskog lanca, o tome zašto je Merkator odustao od kupovine i zašto je najveći broj akcionara ispravno postupio prodajući svoje akcije po 300 evra. Mišković je talac Vučićevog rejtinga

Balkanski ratnici u Siriji

Žeđ za smrću

"Eno mi ga stariji brat počeo puštat bradu i ko fol čitat Kuran, a nije nikad uspio doć ni do pola Komandanta Marka", žali se glavnom junaku u romanu Bekima Sejranovića "Ljepši kraj" njegov rođak, pričajući o bratu koji je postao vehabija. Mirza Ganić (19), koji je 8. januara poginuo ratujući u Siriji, sigurno ne odgovara navedenom opisu. Bio je đak generacije u osnovnoj školi, odličan učenik gimnazije u Novom Pazaru, miran i povučen. Ipak je dva meseca pre završetka gimnazije otišao da se bori na strani pobunjenika protiv Bašara el Asada

Predvečerje Zimskih olimpijskih igara

Bombaška strana medalje

Međunarodna sportska takmičenja su odavno potencijalna meta terorista. Da su to postale i Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. pokazali su pred Novu godinu bombaški napadi u Volgogradu, pa olimpijska baklja osvetljava socijalnu i etničku dramu ruskog društva, kao i stare i nove korene terorizma