Predsednik Košarkaškog saveza Srbije objašnjava svoj odnos sa velikim asom Dejanom Bodirogom i otkriva kako su izgledali njihovi razgovori, najavljuje ostavku ako naše reprezentacije ne budu mogle da igraju na Olimpijskim igrama, priznaje da bi voleo da u Savezu ima Moku Slavnića i objašnjava zašto se javno zahvalio Vučiću i zašto su mu to neki zamerili
Šta se dešavalo tokom noći u kojoj se rodila "nova srpska opozicija" – i zašto je to važno
Istraživanje NALED-a kaže da sa povećanjem broja zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj dolazi više stranih investicija u lokalne samouprave
Više od nedelju dana nakon noći u kojoj su porušeni objekti na teritoriji budućeg "Beograda na vodi", a od premijera pa naniže svi tvrde da ne znaju ko je rušio, a ko sa fantomkama na glavi vezivao čuvare i maltretirao prolaznike. Direktor sad već porušene "Iskre" Vladimir Miljević obratio se policiji. "Rekli su mi da nisu nadležni, a nakon mog insistiranja – da imaju naređenje da ne intervenišu", kaže Miljević za "Vreme"
Uz ambiciju da menja svet, režim se prihvatio i krađe glasova. Posledice hvatanja u krađi su blokade i štrajkovi
I tamo gde su priznali poraz, kao u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... socijalisti prazne kase i otimaju lokalne medije. Demonstracije u velikim gradovima sa nesagledivim posledicama
Pokazalo se da TV stanice i informativne redakcije imaju favorite među analitičarima, pa ste retko u studiju mogli da čujete disonantne tonove
Kultura je jedan on najvažnijih kanala za bolje uzajamno razumevanje i sagledavanje. Međutim, kulturna saradnja među balkanskim narodima uglavnom zavisi od pojedinačnih inicijativa, dok zvanične institucije u tome ne učestvuju. Saradnja pozorišta i filma postoji, ali ona je za medije i dalje nevidljiva, a kultura, zajednički projekti i komunikacija mogli bi da budu tačke susreta razjedinjenih balkanskih naroda. Ovo su neki od zaključaka druge tribine u okviru projekta "Tačka susreta" u organizaciji foruma ZFD i nedeljnika "Vreme" održane 22. aprila u Prištini. O tome šta spaja narode Balkana i mogu li da se suoče sa zajedničkim problemima govorili su dramaturškinja Milena Bogavac iz Beograda, reditelj Zoran Ristić iz Gračanice, pisac Kim Mehmeti iz Skoplja i publicista Škeljzen Gaši iz Prištine
Svet se ponovo setio najpoznatije i najveće nuklearne havarije na njenu tridesetu godišnjicu. Uz brojna teška prisećanja na sumorni 26. april 1986. godine, uz mračne odgovore i još mračnija pitanja, izdvaja se ono najvažnije: ko je kriv za Černobilj?
Ekipa reportera "Vremena" je izbornu noć pratila u štabovima onih stranaka koje su prešle cenzus. Za razliku od ranijih izbora, nije bilo mnogo alkohola, trubača, baklji, euforije
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
Kroz iglene uši provuklo se u Skupštinu više partija no što je želeo premijer Vučić, koji je tražio veću podršku, a dobio manje poslanika nego u sazivu 2014. Da li to znači nastavak vožnje aviona bez kontrole leta
Prenosimo kratku analizu od pre 23 godine: kako su stranački prvaci prošli na vanrednim pralamentarnim izborima održanim 23. decembra 1993. godine (u vreme rata Hrvatskoj i Bosni, te najveće inflacije i ekonomske propasti zemlje).
Žrtve iz Starog sajmišta ili Topovskih šupa, ili, ako mrtvi ne mogu da svedoče, njihova deca, ne treba da imaju posebno pravo da utiču na odluke o tome kakve će memorijalne centre podizati današnji sredovečni Beograđani za XXI vek za svoju decu i unuke. Što se mene tiče, ne treba da budu groblja, već mesta života, pametnog učenja o dobru i zlu, svakako ne mesta na kojima bismo mi, malobrojni, još uvek živi svedoci Vremena zla, jedni drugima plakali na ramenu. Taj stav sam zastupao i na konferenciji o radu memorijalnih centara u Nemačkoj
Kako je nastup jednog nemačkog satiričara naljutio predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i da li je Angeli Merkel važniji sporazum o zaustavljanju izbegličkog talasa od slobode govora
Donedavno sam sanjario kako me zovu iz žirija za Pulicerovu nagradu, a na drugoj tj. prvoj vezi već imam ove iz Legije časti, međutim se sve to neosetno okrenulo tumbe
Svakodnevno se susrećemo sa problemima starih ljudi. Na primeru Danske možemo da naučimo kako može da im se pomogne, kako društvo može da ih prihvati. Tu je volonterska pomoć starima sastavni deo života
Udovica čoveka koji je ubijen zato što je pokušao da zaštiti svoje saputnike od zločinaca govori o dugogodišnjoj potrazi za istinom, susretima sa Miloševićem, i zašto Tomo Buzov zaslužuje spomen-ploču
Kratkotrajan i naporan put do Kine imao je sasvim nesporno značajnu političku i ekonomsku dimenziju. Ovaj tekst, međutim, bavi se nečim sasvim drugim
Novi Markesov roman otvorio je sezonu boksa u američkim književnim krugovima. Dostojan testament najvećeg svetskog pisca ili senilna perverzija
Šta sve srpski premijer Aleksandar Vučić može da nauči od nekadašnjeg britanskog kolege Tonija Blera
Ma koliko se opirali vlastitim osudama nasilja i ma koliko nas bolela smrt Brisa Tatona – i ne samo njega u strašnim godinama smrti u Srbiji – mora nas uplašiti ta državna arbitraža u međunarodno važnim slučajevima, u kojima taman i bili sigurni da smo negde pogrešili zato što sasvim opravdano ne volimo huligane, dripce, navijače i barabe, prihvatamo državnu doktrinu o državnom razlogu da – za njih takve – možemo pristati i na nepravično suđenje i osudu
Kao i mnogo puta ranije, najnoviji srpsko-hrvatski spor se mogao izbeći, ali šteta je već učinjena i preti da bude trajna
Film Mladost Paola Sorentina od prošle je nedelje u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije, a nedavno je u prevodu objavljen i Sorentinov roman Svi su u pravu. I film i knjiga potvrđuju status Paola Sorentina kao jedne od najzanimljivijih ličnosti na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni
"Ako u ovo uvedu nekog labilnog, taj će da flipne. Dobro, ja neću, i da ne spavam smišljaću tekst, ima bes da me hrani. Čuj, labilnog, šta ako je neko bolestan ili mu pozli? Taj može da umre bez problema ovde, niti ga ko vidi, niti ga čuje"
Nebojša Popov sociolog, istraživač društvenih sukoba u jugoslovenskom društvu, pripadnik grupe Praxis i Koručulanske škole, angažovani intelektualac i antiratni aktivista, pokretač i urednik "Republike", glasila građanskog samooslobađanja, preminuo je 7. aprila u bolnici u Zrenjaninu. Umesto omaža, podsećamo kako je Nebojša Popov pisao i govorio ono što neki nisu hteli da čuju: o samoupravljanju, radničkim štrajkovima u socijalizmu i vlasti koju "spuštamo, ali ne ispuštamo"
