Evropa – Borba protiv izbeglica

Vratite se odakle ste došli

Evropa zatvara svoje granice za izbeglice. Grčka i Italija su ostavljene na cedilu. Solidarnosti je sve manje, ekstremna desnica je sve jača

Lisica i ždral

Otac moratorijuma

Zanosio sam se da ću ostaviti nešto lepo novim naraštajima utoliko pre što svaki od njih, uz nos državi i Sv. materi, ima sve manje pripadnika – sad bih bio zadovoljan i kad bi kao moje delo ostala jedna jedina zabrana

Resavica – Javni izvršitelji u rudarskom oknu

Lek za premijerovu nesanicu

Vučić je u više navrata objašnjavao kako rudnici JP Resavica moraju da opstanu iz istog razloga kao što i RTB Bor "mora da opstane." "Ako ovi rudnici budu zatvoreni, ugasiće se Istočna Srbija", uporno je ponavljao. Međutim, evo već nedelju dana kako izvršitelji popisuju državnu imovinu, premijer se ne oglašava. A ta plenidba po Stevanu Dželatoviću, vršiocu dužnosti generalnog direktora "Resavice", znači samo jedno – kraj rudnika

Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (II)

Dijalog u društvu koje ne razmišlja

Šta su Srbija i Vojvodina naučile iz iskustva devedesetih godina prošlog veka i kako se nose sa posledicama tog iskustva

Povodom Hamleta

Šest beležaka o pristupu

VREME BR 997 | 11. FEBRUAR 2010.

Vehabije u bivšoj Jugoslaviji

Kada se čuje da je u nekoj policijskoj akciji učestvovalo više od 600 policajaca i pripadnika obaveštajnih službi, prva misao je da je reč o nečemu zaista važnom i velikom. Kada je nastavak vesti da je u takvoj akciji uhapšeno sedmoro ljudi, moraju se javiti nedoumice, čak i kada se objavi da su uhapšeni pripadnici radikalnog vehabijskog pokreta

Domaća strip-scena

Sedam verzija gorčine

U fiktivnom svetu posle Trećeg svetskog rata, Indija i Kina zarate zbog jedne krave rođene u Srbiji. Da li je takav povod za rat išta banalniji od bilo koga drugog, poput nafte, boje kože ili veroispovesti, jedno je od pitanja stripa Karton siti Željka Obrenovića

Evropske integracije i Srbija (7)

Rat u romingu

Deseto pregovaračko poglavlje, koje se bavi medijima i informacionom tehnologijom, tiče se svih građana Srbije

Lični stav

Selidbe umesto reforme

Reforma se svela na prosto premeštanje predmeta i zaposlenih, smanjenje broja zaposlenih, ponavljanje postupaka zbog promene obrađivača, prekidanje razumnih rokova, planirano zatrpavanje koje smanjuje dostupnost pravdi... Koristi od ovakve reforme imaju okrivljeni i tuženi kojima je u interesu da postupci traju beskonačno, ili da zastare

Intervju – Srbijanka Turajlić, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu

Populističko kupovanje vremena

"U Evropi postoje tri forme dualnog obrazovanja, u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji. Problem u tim zemljama, posebno u Austriji, jeste to što se sa deset godina polaže prijemni ispit koji određuje ko će u gimnaziju, a ko na dualno školovanje. To je sistem obrazovanja koji rešava problem dece gastarbajtera koji u tom uzrastu ne vladaju dovoljno dobro jezikom da bi položili prijemni ispit i nastavili školovanje u klasičnoj gimnaziji. To je duboko nepravedan sistem, ali je država rešila problem obavljanja poslova za koje se obično niko ne otima"

SAD – Imigraciona politika Donalda Trampa

Potraga za »izgubljenim plemenom«

Predsednički kandidat republikanaca malo je stišao zapaljivu retoriku usmerenu protiv ilegalnih imigranata. Ipak, njegova ciljna grupa su belci uplašeni za svoju budućnost koju im "kradu" nepoželjni došljaci koji im otimaju radna mesta, diluju drogu i spremaju terorističke napade

Srpsko-hrvatski odnosi

Špijun koji se nagodio

Samo nam je još to falilo. Pravi hladni rat, kao iz šezdesetih: uhvatilo špijuna, nadigla se galama, čovek priznao, dobio tri godine i šta sad? Ono što nismo doznali – niti ćemo – jeste šta je to čovek špijao, s kim je bio na vezi, je li radio sam i već sve što u takvim hladnoratovskim pričama ide

Þetta Reddast!

Evropske integracije i Srbija (6)

Ka finansijskoj stabilnosti

Kako bi se obezbedila finansijska stabilnost Evropske unije, svaka država članica mora najpre da uredi svoj finansijski sistem. S obzirom na stanje finansija u Srbiji, pitanje je kada će na red doći zatvaranje ovih poglavlja. Mada, nijedno od njih još nije ni otvoreno

Hrvatska i Srbija

Stare optužnice i važeći zakoni

Izjave Zorana Milanovića, kao i brojne koje su odaslane s ove strane u celoj "regionalnoj polemici", pokazuju koliko su sve te političke tzv. elite svesne neophodnosti da se raščisti sa zločinima i suoči s prošlošću, na svim stranama

Intervju – Nikola Kovačević, pravnik u Beogradskom centru za ljudska prava

Spiskovi lažne nade

"Spiskovi su inicijalno počeli da se prave između samih izbeglica koje su se neformalno organizovale kako bi uspostavile neki red na granici sa Mađarskom, koja svakodnevno prima samo oko 30 ljudi. Ovakva praksa je besmislena i nema nikakvo racionalno i pravno utemeljenje, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da će njihov zahtev za azil u Mađarskoj automatski biti odbačen zbog toga što Mađarska Srbiju smatra sigurnom trećom zemljom za izbeglice. Zbog toga niko ko iz Srbije dođe – ne može dobiti azil. Srbija svakako nije sigurna treća zemlja"

Dejmijan Herst

O novim singularnostima

Izložba "Nova religija" (Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) prvo je predstavljanje umetnosti britanskog umetnika Dejmijana Hersta u Srbiji. Herst je jedan od najuticajnijih, najinovativnijih i najuspešnijih svetskih umetnika. "Novom religijom" Herst, između ostalog, želi da suprotstavi nauku i religiju

Evropske integracije Srbije (5)

Lokomotiva kapitalizma

Zbog čega je osmo pregovaračko poglavlje, koje se tiče konkurencije i državne pomoći, jedno od najvažnijih u procesu pridruživanja

Zoom

Šaketanje jada – Greše oni koji misle da je zaoštravanje odnosa posledica izborne pragmatičnosti. Pre će biti da sukobi izviru iz kapilarne strukture tih društava formirane na dugoj tradiciji uzajamne nepodnošljivosti

Poslovično "bure baruta na Balkanu" nije još eksplodiralo iz banalnog razloga: nema toga ko se nije popišao po tom buretu i ugasio uskrslu varnicu, ali ne iz namere da vatru gasi nego sve verujući da to može požar da rasplamsa

Turska – Vojna ofanziva u Siriji

Rat na svim frontovima

Ankara se umešala u sirijski rat u kome svaka strana ratuje bar na tri fronta. Glavna meta Turske su očigledno Kurdi. Za to vreme predsednik Redžep Tajip Erdogan vodi rat na međunarodnoj političkoj sceni pokušavajući da žonglira između Amerike, Evropske unije i Rusije

Istorija, kultura, tradicija

Vizantija živi

Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje

Intervju – Slobodan Šijan, filmski reditelj, vizuelni umetnik i pisac

O podrumskim mračnim salama

"Čini mi se da stvaraoci uvek imaju potrebu da razotkrivaju neke nezvanične verzije naše zbilje – otud i ti filmovi koji se ne dopadaju delu javnosti. Međutim, taj isti deo javnosti bi se zgrozio realno prikazanom slikom o sebi samima. Oni sebe doživljavaju kao holivudski film"

Četvrt veka od raspada SSSR

Politička ekonomija propalog puča

Kako je SSSR došao do stanja raspada. Kako su pučisti amnestirani i kako se u Rusiji manifestuje postimperijalni sindrom

VREME BR.1140 | 8. NOVEMBAR 2012.

Suđenje seizmolozima iz Akvile

U istoriji seizmologije veliki zemljotres je uspešno i na vreme predviđen – samo jednom, u kineskoj oblasti Hajčeng 1975. godine

Otvorena pisma Željka Mitrovića

Izađi na crtu

Poslednje otvoreno pismo Željka Mitrovića, upućeno Džordžu Sorosu koji finansirajući nevladine organizacije i medije, prema izveštavanju Pinka i "Informera" pravi haos u Srbiji – deo je državnog projekta, odnosno zvanične politike. Upravo na način na koji je projekat bio navodni državni udar protiv premijera Vučića, zavera da se obori Vlada Srbije, za vreme premijerove posete Kini

Srbija i SAD

Oproštajni valcer

Poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Beogradu i Prištini bila je ohrabrujuća za Vučića, ali odnosi Srbije i Amerike ostaju u osnovi – nepromenjeni

Kultura sećanja – Pogrom zrenjaninskih Jevreja

Krajnja destinacija smrt

Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama