"Imaš tu ikoničku sliku sa beogradskog nastupa, gde ona, onako razvaljena, grli samu sebe, jer nema nikog drugog i, u stvari, vidiš samo devojčicu kojoj treba zagrljaj. I ona nema kad da peva jer joj treba zagrljaj. Ta slika je nešto kao Isus 21. veka. Onaj kog znamo je razapet, raširenih ruku, Isus 21. veka grli samog sebe ili se grči i brani se od sveta"
"Ako zaista idemo ka EU, onda je neozbiljna izjava Ivice Dačića, ministra spoljnih poslova, proglašenog za čoveka koji će se baviti politikom u vladi, da ćemo ako biramo između EU i Rusije izabrati Rusiju. I na to niko ne reaguje. Svi reaguju na intervju premijerke Brnabić u ‘Blumbergu’. To je interesantan fenomen, to je loš signal prema EU. Pritom je u najmanju ruku neobično da predsednik kaže da će podeliti resore premijera. Uz to, ako se formira specijalna kancelarija za odnose sa Kinom i Rusijom koju vodi prethodni predsednik, dakle on postrojava ministre u vladi, njemu ministri odgovaraju, sastanče, biće to vlada u vladi zadužena za odnose sa dve zemlje – Kinom i Rusijom. Sa ‘vladama’ koje vode Ana Brnabić i Ivica Dačić faktički imamo tri vlade u vladi ili vladu sa tri šefa. Neko treba da se zamisli nad tom kakofonijom poruka prema Zapadu"
Po leđima Srba na Kosovu i Metohiji su pucale sve pogubne politike Aleksandra Vučića u poslednjih 27 godina. Kako one u kojima je sudelovao kao saučesnik, tako i ove koje sam kreira. Unutrašnji dijalog koji on predlaže zapravo je – monolog
Žrtve trgovine ljudima prinuđene su da prolaze kroz dva sudska postupka, kako bi zaštitile svoja prava. To može da traje godinama, sa neizvesnim ishodom, a izaziva i dodatne traume, tako da se žrtve većinom odlučuju da ne traže odštetu
Roman Čehinje Petre Hulove je pronicljiva studija o nepodnošljivoj lakoći pretvaranja "bratstva među narodima" u malograđanski fašizam
Američki investitor i filantrop jevrejsko-mađarskog porekla Džordž Soros smatra se jednim od najmoćnijih ljudi na svetu. Optužuju ga da podriva države, organizuje prevrate, finansijski uništava čitave države i narode i vodi sopstvenu spoljnu politiku. On sebe vidi kao investitora i filantropa koji podržava ljudska prava, demokratiju i građanske slobode. Ponovo je u žiži javnosti jer "ratuje" sa Trampom, Orbanom i Netanjahuom, a kada je vlastima potreban dežuran narodni neprijatelj pominju ga i u Makedoniji ili Srbiji
Olga Lovrić i Maja Đorđević stradale su na isti način: ubili su ih bivši partneri ispred centara za socijalni rad. Maji Đorđević je bivši muž, pre nego što ju je ubio, bacio pred noge mrtvog sina. Njih dve spaja i to što su obe više puta prijavljivale nasilje, a institucije su ostale gluve na njihove prijave. Propuste koje su napravljeni u njihovim slučajevima nije moguće ni prebrojati. Sve institucije nose na duši ove žene, od policije, tužilaštva i sudova do centara za socijalni rad
Šta se događalo u Trstu tokom Foruma civilnog društva i Samita Zapadnog Balkana? Gde se pila kafa, gde je bio Ivica Dačić i o čemu je pevao Rade Šerbedžija
Sudeći po radikalnim naprednjačkim izjavama o v.d. zaštitnika građana Milošu Jankoviću, kao i po netrpeljivosti prema njegovom prethodniku Saši Jankoviću koji je instituciju zaštitnika građana definisao, čini se da je namera vlasti da u Kancelariji zaštitnika građana kamen na kamenu ne ostane. Ukratko, na Zoranu Pašaliću je hoće li hteti, znati i smeti da se suprotstavi onima koji su ga izglasali
"Skoplje 2014", "Beograd na vodi", rušenje i nadograđivanje starih gradskih četvrti Novog Pazara, Subotice i Prizrena, primeri su koji konkretizuju odgovor na pitanje kakav je uticaj naše društvene i političke svakodnevice na nasleđe, kojim se bavila nedavno održana međunarodna konferencija "Kulturno nasleđe vredi Jugoistočnoj Evropi" (organizatori Evropa Nostra Srbija i Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope)
"Apis nije mogao biti pomilovan, ne zbog atentata na Aleksandra, za koji je bio osuđen, nego za atentat na Franca Ferdinanda, za koji nije bio ni suđen", piše Slobodan Jovanović. Međutim, to je samo olakšalo njegovo sudsko ubistvo. Vođa Crne ruke streljan je isključivo zato da bi Aleksandar prigrabio njegovo mesto u društvu i državi – samo daleko moćnije, još opasnije, lišeno svih obzira, ali ne i ideologije
"Mi nismo ubili Aleksandra Obrenovića da bi Aleksandar Karađorđević vladao isto onako kao što je on vladao. Mi jesmo protivu Pašića, ali to je samo stoga što on više misli na stranku nego na narod i državu", objasnio je Apis svoje i držanje crnorukaca na Solunskom frontu prema prestolonasledniku i premijeru. Sve i da je mogao, drugačije nije želio. Račun za taj stav polako je ali sigurno dospevao na naplatu
Džaret Kobek je besprekorno pronicljiv posmatrač savremenog društva, a internet je samo epicentralni simptom mnogo šire "bolesti" današnjice
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Šta bih više voleo: da sam teški siromah koji će uskoro doći u sukob i sa lično zakonom, ili da po služb. dužnosti suzbijam siromaštvo tj. siromahe?
"Čovek mora da bude predodređen za biznis. Svoje lično umeće počeo sam da prepoznajem i pokazujem dok sam igrao hokej. U trenucima kad se stvara karakter i ličnost, prepoznaješ i naučiš jednu veliku stvar koju smo Bojan i ja naučili – da znamo da izgubimo. To je velika stvar u biznisu. Sport nas je zajedno izgradio da budemo lideri. Druga najveća stvar u biznisu je kompromis. Šta je moja tema o kojoj želim da govorim? Uspeh vezan za kompromis. Moj i mog ortaka Bojana Milovanovića. Kompromis je suština našeg uspeha"
"Pre ovog puta imao sam prilično pojednostavljenu sliku o tome ko su zločinci, a ko žrtve u bosanskom ratu. Međutim, kako su se informacije gomilale, shvatio sam da je i na srpskoj strani bilo mnogo nevinih žrtava, mada proporcionalno mnogo manje nego među Bošnjacima. Ipak su sve žrtve nečiji očevi, majke, deca, i sve zaslužuju isti tretman", kaže za Vreme Mirko Gaspari, neformalni vodič grupe zen mirovnih aktivista i organizator njihove turneje po Bosni
Zajednički imenitelj za neuspešni pokušaj sleta u bivšem SIV-u i formiranje nove vlade je "mnogo buke ni oko čega". Već pet godina Aleksandar Vučić opsenjuje prostotu i troši vreme raspisujući izbore, sastavljajući i rastavljajući vlade, šibicareći i dižući bure u čaši vode. Kao da je bitno na kom su mestu Vulin i Đorđević, kvalifikacija nemaju ni za jedan posao. seća li se još neko Lazara Krstića, koga je Vučić izvukao iz šešira i najavio kao čudo od čoveka? I da li iko veruje da se za koju godinu isto pitanje neće postaviti i za novu mandatarku i sadašnje ministre
Berlinskog zida više nema, Vijetnam je ujedinjen, Amerikanci ponovo lete na Kubu, u Tandžiru više nema špijuna i trgovaca oružjem, ali na granici dve Koreje i dalje duvaju vetrovi hladnog rata
Sarajevski atentat toliko je pun sudbonosnih, zapanjujućih slučajnosti i nelogičnosti da je naprosto morao uspeti. Stvarna uloga Apisa u svemu tome spada u njegove najveće tajne ponesene u grob. Ipak, neme ni najmanje sumnje da se – makar i posredno i iz velike daljine – Crna ruka osetila u događaju koji će postati povod za do tada najveće krvoproliće u istoriji. "Bio sam pozitivno uveren da će se Rusija boriti ako nas Austrija napadne", rekao je kasnije Apis
Za 40 godina, koliko se smeće u vinčanskoj deponiji odlaže, visina naslaga je narasla na 40 metara, a žarište požara je na dubini od 20 metara. Samozapalilo se ono što je nataloženo krajem devedesetih
"Nikada, ni na ulici, ni u kavani nisam ga video sama, nego uvek u društvu većeg ili manjeg broja oficira koji su izgledali kao njegova pratnja", piše Slobodan Jovanović o svom savremeniku i poznaniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu. "Gledan tako među svojim ljudima, on je ne samo svojim fizičkim izgledom nego celim svojim držanjem činio utisak jednog kolovođe." Zaista – ko je bio taj pukovnik od koga su zazirali prinčevi i kraljevi, ministri i generali i kako ga je na gubilište poslao onaj koji mu je dugovao krunu? I zašto
Ko bi ikad rekao da će jedna velika svetska plesna pomama koja će oduševiti planetu krenuti iz Nemačke. Ipak, baš to se pre 40 godina desilo sa Boney M
Kao da nisu bili dovoljni ratovi koji bukte u Siriji, Jemenu, Iraku, Islamska država i desetine sličnih ekstremističkih organizacija koje vršljaju po regionu, te večni sukob između Izraela i Palestinaca, rastuća sektaška napetost između šiita i sunita, unutrašnja trvenja koja plamte ispod površine u Egiptu, milioni izbeglica rasejani po Libanu, Jordanu, Turskoj, strane sile koje intervenišu gde god pomisle da su im interesi ugroženi, u poslednjih nekoliko dana nove krize potresle su Bliski istok, preteći da i onako tragičnu situaciju učine još gorom
"Sada je normalno da se predsednik, koji ima veliki politički autoritet, meša u rad vlade. Sada je normalno da se ruše udžerice jer stoje na putu napretka, iako postoje neki imovinsko pravni problemi. Devedesetih su rovovi bili drugačiji. Dvehiljaditih su rovovi ponovo promenjeni. Sadašnja vlast se tada ponašala ne samo kao opozicija nego i kao neka vrsta vaninstitucionalnog otpora"
"Zapadni Balkan postaje pustinja, iz koje mladi beže, sa lošom perspektivom. Imate erdogančiće koji se razigravaju po Balkanu, a narod je sve siromašniji i radi za mizerne plate i srećni su jer imaju bilo kakvu platu. Ispod nacionalnog plašta kriju se lopovluk, korupcija, namešteni tenderi, partijsko zapošljavanje i uništavanje zdravstva i školstva. Problem je što ljudi "odbranaški" glasaju za nacionalističke opcije misleći da štite vlastite živote i interese, a ne misle o prosperitetu i budućnosti dece. To nas drži u pat poziciji"
