Sirija – Sukob Turske i Rusije
Krvave masline Idliba
Spekulacije o sumornoj mogućnosti da u Siriji dođe do sukoba između članice NATO-a Turske i Rusije nakratko su se umnožile tokom krize u Idlibu, gde se sililo klupko istorijskih, političkih i religioznih protivrečja koja bi bilo teško razmrsiti čak i kad bi to upletene strane želele. Sukobi su svakako pokrenuli novi talas izbeglica ka Evropskoj uniji
Grčka – Nova eskalacija izbegličke krize
»Trgovci izbeglicama« protiv »tvrđave Evropa«
Otvaranjem svojih granica za izbeglice Turska vrši pritisak na EU i NATO da podrže njene vojne akcije u Siriji. Desetine hiljada su pohrlile ka Evropi, stotine hiljada se spremaju na put – pijuni u geostrateškom nadmudrivanju koje su obe strane spremne da žrtvuju
Kriminal
Čovek koji je ubio Željka Ražnatovića
Pitanje je dana kada će ministar pravde Južnoafričke Republike Ronald Lamola potpisati odluku o izručenju Dobrosava Gavrića Srbiji, u kojoj je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva Željka Ražnatovića, kriminalca, biznismena, saradnika tajnih službi, vlasnika fudbalskog kluba i najpoznatijeg paravojnog komandanta tokom ratova devedesetih, s nadimkom od kojeg se ledila krv u žilama – Arkan
Intervju – Vukašin Milićević, sveštenik
Neću da pristanem na licemerje
Za početak, Crkva treba da bude zajednica koja je spremna da u ime novozavetnih načela mira i dobre volje izađe iz atmosfere zatrovane mržnjom u kojoj živi. SPC jeste istorijski povezana sa sudbinom srpskog naroda, ali ona ne treba da bude servis za opravdavanje promašaja koje je taj narod u svojim lutanjima počinio drugima i sebi. Upravo suprotno, tražeći pravdu za svaku žrtvu i pozivajući na pokajanje, Crkva treba da bude spona toga naroda sa drugim narodima
Anatomija jednog slučaja
Ispovest niških žandarma
Četvoricu pripadnika Žandarmerije još je za vreme trajanja Parade ponosa 2014. primio tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Razlog: to što su primenili silu protiv njegovog brata Andreja, brata Siniše Malog – Predraga, te dvojice pripadnika Kobri. Prisutni su još bili Milenko Božović, komandant Žandarmerije, komandant odreda iz Niša Senad Koštić i njegov zamenik Nebojša Anđelković. "Anđelković je objašnjavao Vučiću šta se desilo, a atmosfera je izgledala opuštena", kaže za "Vreme" jedan od četvorice žandarma. "Vučić je rekao da je došlo do nesporazuma i posavetovao nas: ‘Nađite se sutra na piću – verovatno sa dvojicom pripadnika Kobri – izmirite se i završite sa tim’"
Epidemija i zdravstvo
Da li je Srbija spremna za koronu
Iskreno se nadam da će nas korona virus preskočiti ili bar da neće dobiti neke veće razmere jer ćemo onda biti u velikom problemu budući da se kolege iz cele zemlje žale da nemaju zaštitnu odeću, obuću, čak ni zaštitne maske, koje moraju da se menjaju posle svakog kontakta sa pacijentima", kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva
Fenomeni
Lijepa naša
Reakcijama na interpretaciju himne, aludirajući na ekscentričnost i kontroverzan nastup Josipe Lisac, udara se baš na slobode umetnika. Tako se na ovaj način šalje poruka da umetnici moraju da paze na to kako istupaju u javnosti u pogledu svega što bi moglo da zasmeta i učini se nepodobnim, a vezano je za državu i politiku. Takvo, bogougodno ponašanje posebno bi teško palo kosmopolitski opredeljenim intelektualcima, kakva je, svakako, Josipa Lisac
Projekat »Novi Sad na vodi«
Naprednjački profit i novosadski potop
Grad i investitori nameravaju da 500 metara u korito reke izmeste odbrambenu liniju grada od Dunava, odnosno nasip, potom da isuše rukavce Dunava i tu naprave brdo stanova. "Vode Vojvodine" su, pojednostavljeno rečeno, ukazale da to što nameravaju gradske vlasti i bratska joj kompanija "Galens" može da napravi ogromnu štetu Novom Sadu i susednim mestima, odnosno da potencijalno prouzrokuje ozbiljne poplave
Intervju – Dubravka Stojanović
Bojkot je zahtevniji od izbora
"Mi nemamo demokratsko iskustvo i demokratsku političku kulturu. To vidimo već iz toga kako smo lako ispustili slobode koje smo imali, kako trepnuli nismo kad su se ukidale prve emisije i uvodila cenzura, kako smo brzo uspeli da se uplašimo, kako smo se brzo korumpirali i opet obgrlili partijsku državu... Sve to, uz našu nesrećnu nedemokratsku istoriju, pokazuje da nam je društvo slabo, da ne pruža otpor, da je suviše siromašno i lako potkupljivo. Uz to mnogo puta smo već pokazali da ovde prevladava autoritarna politička kultura, koja traži vođu jer je tako lakše, jer onda nema rizika, nema odgovornosti koju demokratija zahteva. ‘Vođa će odlučiti’"
Nemačka – Zločin u Hanauu
Ludilo i duga devetka
Tobijas Ratjen je ubio devetoro ljudi stranog porekla, svoju majku i sebe. "Manifest" koji je ostavio je mešavina suludih teorija, šizofrenije i halucinacija. Nemačka javnost se pita koliko je zločinu kumovalo skretanje političke scene i celog društva udesno
Lombardija
Crvena zona
Virus korona
Strah od epidemije i »žuta groznica«
Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku
Intervju – Jan Fabr, vizuelni umetnik
Savremeni umetnik je marginalan
"Potrebno je mnogo vremena da se postane mladi umetnik. Danas sam mlađi nego kada sam imao trideset ili četrdeset godina. Sa trideset sam bio mator čovek – bio sam veoma ozbiljan jer sam želeo da budem ozbiljno shvaćen kao umetnik; to je ono što čovek želi kad ima trideset godina. Kada imate šezdeset godina kao što ja sada imam, vaše ambicije se više ne vezuju za spoljni svet"
Intervju – Duško Vujošević
Nisam se dao pasjim sinovima
Luksuz je danas imati stav i ponos, a porez na luksuz sam platio, pre svega, u zdravlju. Ali ne smatram se žrtvom. Od gnjide može da postane samo vaš, bez obzira kakve su okolnosti u kojima se razvija, a nekom sokolu možete potkresati krila, ali će ostati soko. Čovek u težim okolnostima pokaže karakter i pokaže koja mu je "tačka topljenja". Celokupni život, geni koje nosiš, porodica, sve to razvije sistem vrednosti u čoveku. Znam koliko me je koštalo moje ponašanje i ne smatram da sam izgubio rat. Izgubio sam bitku jer sam je vodio sa čovekom koji ima sve pozicije moći i koji je porobio sve instrumente vlasti. Takva bitka nije mogla da se dobije, niti se tu radilo o budalastoj proceni da može. Ali je morala da se vodi. Znam da me je koštala, međutim, znam i koliko bi me koštalo da je nisam vodio
Naprednjaci i predizborno bujanje ekstremističkih i profašističkih organizacija
Produžena ruka režima
Udžbenici kažu da je fašistički sistem izgrađen oko jedne stranke i jednog vođe, da ga karakterišu progon opozicije i kritičkog mišljenja, kontrola medija, kontrola sredstava proizvodnje, trgovine i distribucije, kao i nekontrolisana i neprikrivena moć diktatora. Karakteriše ga i konstantno stvaranje "moralne panike" i osećaja ugroženosti. Svaka sličnost nije slučajna, a veza vlasti sa ekstremističkim i profašističkim grupacijama odveć se i ne skriva
Evropska unija – Nova metodologija proširenja
Šarena nada i nova priključenija
Da li će revidirana metodologija pristupanja Evropskoj uniji ubrzati ili dodatno zakomplikovati ionako spor proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana
Kreativni rukopis Dragoljuba Žarkovića
A, B, C, D. Ž.
Mada je bio urednik u najvećem delu svoje karijere, Dragoljub Žarković je svoj novinarski talenat pokazivao u veoma različitim formama izražavanja. Kao skupštinski izveštač u mlađim godinama, dobro je vladao ekonomskom tematikom. Jedinstven je bio i po svojim kratkim, takoreći haiku, uvodnicima pod naslovom od samo tri slova (vidi Boj, Dim, itd.), koje je dugo pisao u "Vremenu". Njegov kreativni rukopis pokazuje i neponovljivu sposobnost kombinovanja vlastitih komentatorskih ocena sa reporterskim pasažima koji govore sami za sebe, jer je on, zapravo, po vokaciji bio reporter. Često je svoje komentare svodio na predočavanje serije fakata uz jednu kratku poentu, kojom bi, kako je govorio, "zavrnuo mačku trepavice". Pišući pitke a ne didaktičke komentare, Žarković je radije pribegavao uravnoteženom rasuđivanju, duhovitom obrtu, pa i ironičnom otklonu nego prejakim rečima. Smatrao je da galame oni s malo talenta i malo vaspitanja
Žare iz »Kalenića«
Okupljali smo se svake subote za stolom i – nećete verovati – nikada se nije pričalo o politici. Ako je redakcija bila središte njegovog profesionalnog života, kafana je bila njegova vazdušna banja
Intervju – Ognjenka Lakićević, pesnikinja i muzičarka (Autopark)
Biti srećan mali gubitnik
"Ne verujem da je iko ko je odrastao devedesetih izbegao da ponese određenu vrstu traume zbog stvari koje su se dešavale, samo zavisi kako se odnosio prema njoj. Čovek se prilagodi na svašta, nije to problem. Problem je šta se dešava u čoveku kad živi takav život koji ga menja na ćelijskom nivou"
Navigator
Korona virus prešao na kompjutere
Provetravanje
Gdje ćemo sutra tražiti Davida Weisera
Urbani je prostor do poslednjeg kvadratnog metra dizajniran sa jasnom idejom o njegovoj upotrebi. Tu šetaj, tu trčkaraj, tu napravi selfije, tu poljubi devojku, tu bleji u reku i razmišljaj o životu. Nema više nedizajniranog iliti degradiranog prostora
Pozorište – Upotreba čoveka
Partitura razaranja i stvaranja
Svaki put kada se menjaju društvena uređenja, prolaze tragična ratna i poratna vremena, ruše se vrednosti i grade nove, traži se jasna odluka, preživeti ili ne. Grad je ovde kontekst i nemi svedok, aktivni činilac koji istovremeno i trpi promenu i menja se, sam ističući svu tragediju glavnog lika
Istraživanje
Psima protiv izbeglica
Dok se Fronteks sprema da proširi operacije na Zapadnom Balkanu, interna dokumenta otkrivaju da su glavešine agencije dosledno zanemarivale dokaze o zlostavljanju tražilaca azila na mađarsko-srpskoj granici
Intervju – Dragan Đilas
Nema kompromisa oko bojkota
Za nas nema priče kako će neko da izađe na izbore a da se tretira kao opozicija, to ne može. To je naša crvena linija. Jer svako ko izađe na izbore u Srbiji taj izlazi zbog sebe. Jedni da ostanu poslanici, jer bez toga ne znaju šta će sa sobom, drugi da postanu poslanici, jer im je to san, ili da postanu neki odbornici ili da sačuvaju neku vlast. Svima su puna usta da to rade zbog Srbije, ali ne, to rade samo zbog sebe
Srbija 2030 – koji je naš put
Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030 – koji je naš put?" Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Avio-linija Beograd–Priština
Grenel na krilima pobede
Pompezna najava obnavljanja avionske linije između Beograda i Prištine pokazuje da su Vučić i Tači u Trampovom specijalnom izaslaniku Ričardu Grenelu dobili nekoga po svojoj meri, nekoga ko poslove završava na brzaka i daleko od očiju javnosti, pa male korake predstavlja kao istorijske uspehe. Jer, Grenelu se izgleda žuri