Vreme 476| 19. februar 2000.
Špageti-egzorcizam
Iz knjige Frana Cetinića prenosimo nekoliko nastavaka koji pokazuju sa koliko je kontroverzi Pariz pratio rat protiv Srbije u proleće 1999...
VREME BR.1081 | 22. SEPTEMBAR 2011.
Između Meke i Brisela
"Erdogan želi da ga se sećaju kao čoveka koji je od Turske napravio globalnu silu", kaže Henri Barki, iz Karnegi zadužbine za međunarodni mir u Vašingtonu. Do takvog statusa Turskoj nedostaje još koji korak, a ukoliko ga učini, Erdogan će od "sultana" verovatno postati "padišah" (vrhovni vladar)
Strani mediji o izborima
Čovek koji je pokopao grobara
Dok nas prorežimski medijski radnici ubeđuju da je Aleksandar Vučić najdraži i najcenjeniji od svih, gde god po svetu nogom da kroči, strana štampa pokazuje da nije baš sve tako blistavo. Više je strašno
Region
Skrivanje na čistini, zaštićeni svedoci na Kosovu
Novi sud se suočava sa starim problemom zaštite svedoka mračnog poglavlja u borbi Kosova za slobodu
Intervju – Tomas Ostermajer, reditelj
Večni ljudski karakteri
"Empatija je važna, ali se svet ne menja emocijama. Svet se menja akcijom, delovanjem socijalnih pokreta"
Makedonija – Između Zapada i Rusije
Vaši ambasadori su ružni
Makedoniji, koja dva meseca posle prevremenih izbora nikako da sastavi novu vladu, veštački se nameće izbor između "trampizacije i "ruskog ruleta"
Intervju – Saša Janković, kandidat za predsednika Srbije
Okončaćemo vladavinu straha, laži i nasilja
"Srbiju vidim kao zemlju pristojnog života i slobodnih ljudi, u kojoj se znaju pravila i ona važe za sve. U kojoj se kaže "hvala", "izvinite" i ustaje da stariji sedne, gde se leči uz knjižicu, a ne mito, i zapošljava uz zasluženu diplomu, a ne stranačku knjižicu. I kojoj se plaća porez, a ne reket; u kojoj se političke ideje nadmeću u parlamentu, a ne u tabloidnom blatu. U kojoj deci ne kupujemo karte u jednom pravcu i ne stidimo se prljavih ulica, polupanih izloga i izanđalih liftova kad nam dolaze gosti. U kojoj njive pripadaju seljacima, a ne strancima. Vidim nas kao svoje na svome, bez grča na licu i šaputanja za stolom. Bez straha. Vidim kako se ne stidimo državnih funkcionera"
Tačka susreta – Šta je to Balkan, šta o njemu pričaju i šta bi trebalo da bude
U kandžama političkih elita
U pokušaju da odgovore na pitanje šta je Balkan i šta bi trebalo da bude, učesnici tribine koja je održana u Preševu bili su prilično pesimistični, a kada je reč o odnosima Srba i Albanaca na jugu Srbije, saglasni su u tome da oni danas ne postoje i da su bili intenzivniji čak i u vreme ratnih sukoba na Kosovu
Tribina – Tačka susreta (5)
Vidimo se u Evropi
Šta je Balkan danas i kakvi su odnosi između zemalja u regionu? Da li se zaista toliko ne poznajemo ili smo, naprotiv, isuviše bliski? Da li je težnja ka Evropskoj uniji nešto što nas neraskidivo spaja? Koliko smo okupirani sobom, a kakav je naš pogled ka drugima? Da li nevladin sektor sarađuje dovoljno i da li su naše mlade demokratije i sve što iz toga proizlazi ono što nas danas najpre čini sličnima
Intervju – Ranko Krivokapić
Hronični državni udar
U Crnoj Gori dominiraju najprljaviji beogradski mediji. Deo crnogorske javnosti u odnosu između Đukanovića i Vučića vidi Stanka Subotića kao neku vrstu saveznog premijera
Evropske integracije Srbije (9)
Crvene linije na evropskom putu
"Srbija u ovoj fazi ima pravo da neguje posebne odnose sa Rusijom i uprkos tome može biti prva naredna zemlja koja će biti primljena u EU", kaže poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl. "Međutim, kada bude postala punopravna članica, možda će važiti drugačija pravila"
Nemačka – Posledice lokalnih izbora u Berlinu
Prava alternativa za Nemačku
Debakl demohrišćana Angele Merkel na gradskim izborima u Berlinu je kazna za očajnu lokalnu politiku, ali i packa zbog kancelarkine izbegličke politike. Od svega je profitirala populistička Alternativa za Nemačku, koja ulazi u desetu pokrajinsku skupštinu. Socijaldemokrate ostaju na vlasti, ali će biti naterane u levu koaliciju koja bi, ako to matematika bude dozvolila, mogla da bude model za sledeće parlamentarne izbore
Zoom
Šaketanje jada – Greše oni koji misle da je zaoštravanje odnosa posledica izborne pragmatičnosti. Pre će biti da sukobi izviru iz kapilarne strukture tih društava formirane na dugoj tradiciji uzajamne nepodnošljivosti
Poslovično "bure baruta na Balkanu" nije još eksplodiralo iz banalnog razloga: nema toga ko se nije popišao po tom buretu i ugasio uskrslu varnicu, ali ne iz namere da vatru gasi nego sve verujući da to može požar da rasplamsa
Istorija, kultura, tradicija
Vizantija živi
Iako se država Nemanjića u kulturološkom pogledu danas shvata kao deo vizantijskog sveta, ona je baštinila njegov rimski karakter, ostajući na taj način u zapadnjačkom, papskom diskursu Rimsko-vizantijskog carstva. Ovo je jedna od tema o kojima se govorilo na Međunarodnom kongresu vizantologa, skupu zbog kog je beogradska vizantologija bila u centru naučne pažnje
Susret Erdogana i Putina – Turska na prekretnici
Samit Sultana i Cara
Revarans zahvalnosti Redžepa Tajipa Erdogana "drugu" Vladimiru Putinu širi nervozu u zapadnim prestonicama. U zbližavanju Turske i Rusije nauštrb savezničkih odnosa Turske sa Zapadom Brisel i Vašington vide ozbiljnu pretnju. S pravom, jer Erdogan nije bez razloga odlučio da se nakon neuspelog vojnog puča prvo uputi u Rusiju. Pitanje je ko je kome u ovom trenutku više potreban, to jest ko je dokle spreman da ide
Turska i EU, Rusija, SAD – Velika igra
Rašomon na Bosforu
Kuda ide Turska: teroristički napad Islamske države u Istanbulu, rusko-tursko otopljavanje, neo-osmanska nostalgija i sećanje na genocid nad Jermenima, pregovori sa EU "po grčkom kalendaru"
Od Savamale do Brisela
Kome treba srpsko proleće
Kako je afera sa nelegalnim rušenjem jednog kvarta u Beogradu dovela do ozbiljnog zatezanja odnosa Srbije sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama
Nemačka vs. Turska – Jermeni, izbeglice, Erdogan
Genocid, genocid između ostalog
Turska i Nemačka su u privrednom, političkom i geopolitičkom smislu dovoljno upućene jedna na drugu, pa će trenutna napetost zbog Rezolucije o genocidu nad Jermenima izglasane u Bundestagu ipak ostati samo epizoda. Sa ožiljcima, naravno
Crna Gora – Članstvo u NATO-u nakon decenije nezavisnosti
Podeljena država
Nakon decenije nezavisnosti u Crnoj Gori su suprotstavljene dve slike stvarnosti: ona za međunarodnu upotrebu prikazuje najmanju nekadašnju jugoslovensku republiku kao "lidera integracija u regionu", novu članicu NATO-a i prvu sledeću članicu Evropske unije; na lokalnoj slici vidi se prezadužena, duboko podijeljena država na čijem čelu je isti čovek već dvadeset i sedam godina
Na licu mesta – Banjaluka
Kilometar između demokratije i izdaje
Ispostavilo se da su oba mitinga u Banjaluci bili jedna u nizu brojnih obojenih i neobojenih revolucija, arapskih i bosanskih proleća, koje su građani ovih prostora od proleća do jeseni, iz godine u godinu preživljavali kroz recepte vrhunskih majstora spin kuhinja
Tribina – »Šta je to Balkan, šta pričaju o njemu i šta bi Balkan mogao da bude«
Bliskost koja razdvaja
Negde između starih i novih sukoba i pomirenja narodi na Balkanu su i dalje udaljeni jedni od drugih. Dugačak je put od predrasuda i stereotipa do upoznavanja i razumevanja. Umesto što se, kao do sada, u prvi plan stavlja sve ono što razdvaja narode Balkana, treba poći od onoga što nas spaja. To važi i za odnose Albanaca sa drugim balkanskim narodima
Izbeglička kriza – Nemačko-turska saradnja
Što dalje od Evrope
Dok bi većina zemalja EU najradije potpuno zatvorila granice za izbeglice, Nemačka hoće da uspori njihov priliv. Ključni saveznik u tom poduhvatu trebalo bi da bude Turska. Ishod je krajnje neizvestan
Žene sa Kosova u redovima Islamske države
Fanatične i malobrojne
Kosovo spada među evropske zemlje sa najizraženijim proameričkim stavovima. Ipak, smena generacija u ovoj dominantno sekularnoj zemlji pokazala je da tamošnja omladina nije imuna na islamsku radikalizaciju. Među onima koji odlaze na istok da bi se pridružili ID nalazi se i određen broj žena
Politika u transkriptima – Šta je govorio Toni Bler
Zima Arapskog proleća
Kako SAD sa saveznicima uvek nanovo, potpuno ignorišući vlastite mogućnosti, kreću u ratove čije posledice ne mogu da se predvide
Odnosi Srbija – NATO
Polje visokog pritiska
U trenutku nastanka ovog teksta stiže vest da je Turska, inače članica NATO-a, 24. novembra oborila ruski vojni avion. Dok Ankara navodi da je suhoj 24 povredio turski vazdušni prostor, rusko ministarstvo odbrane tvrdi da je njena kontrola leta u Homsu uočila da su zapravo turski lovci ušli u sirijski vazdušni prostor. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da je to nož u leđa od saučesnika terorista i da će biti posledica po rusko-turske odnose... Može li Srbija biti neutralna ili se mora uhvatiti u ludo kolo
Teroristički napad u Parizu
Bes, strah i odmazda
Napad tri grupe terorista na šest "mekih tačaka" u Parizu – na stadion, koncertnu dvoranu i niz kafana – koji za posledicu ima stotine izgubljenih života i rasplamsava ratnu retoriku, komplikuje odnose u vezi sa "šengenom", solidarnošću, imigracionom politikom i principima na kojima počiva evropsko ustrojstvo
