Reforme i ujdurme

Krik iz crne rupe

DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".

Hoće li biti rata na Balkanu

Strogo kontrolisani sukobi

Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu

Intervju, Kiro Gligorov

Albanci neće građansku državu

"Teroristi su trenutno rasprostrli mapu sa koje se vidi da traže Veliko Kosovo. Oni ne žele javno da govore o Velikoj Albaniji, jer znaju da međunarodna zajednica nije spremna da podrži takav koncept"

Državna znamenja

Manjak i višak

Srbija treba da zadrži onoliko suvereniteta i nezavisnosti koliko može da podnese i koliko joj se najviše isplati

Peglanje biografije

Ozbiljnije o sukcesiji; "Vreme" br. 531

Makedonija u očima Zapada

Prosvetni rat

Za mnoge izveštače je problem da objasne kako to da su Albanci zapucali na policiju tako reći bez povoda

Na licu mesta – Tetovo

Makedonija u plamenu

Nevolja je što se do spasa za Makedoniju ne može stići preko oružja, i što rešenje problema ne leži izgleda u odgovoru na ovih dana često postavljano pitanje – šta može makedonska vojska, koliko ima vojnika, tenkova ili helikoptera, ili kolika je procentualna zastupljenost Albanca u makedonskoj vojsci. Još nekoliko dana žestokih sukobljavanja i pucanja oko Tetova, uz prve civilne žrtve, i stvari bi definitivno mogle otići dovraga – makedonsko društvo bi se u tom slučaju verovatno beznadežno pocepalo po etničkoj osnovi bez mogućnosti da se više ikada sastave vlade u kojima bi zajedno sedeli predstavnici i jednog i drugog naroda. Albanci se ukopavaju u stavu da su žrtve državnog terora, i zajedničku državu sve više vide isključivo kao "federalnu", baš kao i neki strani mediji koji takvo rešenje nazivaju "prelaznim" – pre konačnog cepanja. Većina Makedonaca istovremeno čvrsto stoji na stavu da se s ustupcima jednom mora stati jer će u protivnom Makedonija ubrzo prestati da postoji

Zdravi ljudi, zdravo društvo

Šuškanje trenerke i novca

Šezdesetih godina ovog veka futuristi su predviđali nastanak "encefalon generacije", čoveka zakržljalog tela i ogromne glave. Pokazalo se da njihove teorije nemaju realne osnove – generacije koje dolaze više su i teže od svojih dedova. S druge strane, fizičku aktivnost čoveka zamenile su mašina i kompjuter, te smo zato postali sporiji i slabiji od naših predaka i manje spremni da izdržimo napor

Prekookeanska ljubav

Džon i Nastja, prvi put

U Sjedinjenim Američkim Državama trenutno radi najmanje dve stotine bračnih agencija koje partnere svojim klijentima nalaze pre svega u Rusiji, Istočnoj Evropi i na Dalekom istoku

Češka i EU

Švejk u Briselu

Po svemu sudeći, Česi su najmanje zainteresovani za ono od čega u Evropi najviše strahuju – male su šanse da iz ove zemlje, kada postane članica EU-a, krene stampedo ljudi koji traže posao na Zapadu

Iznudica

Bolje je znati i jasno reći da je saradnja sa haškim sudom rezultat pritiska, nešto na šta se moralo pristati i što se ne radi od svoje volje. Priznati veću silu razumno je i nužno, ali nismo dužni da se time hvalimo i da se divimo dobroti gospođe Del Ponte