Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke

Zameraju mi isto što i Đinđiću

Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras

Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke (najava)

Zameraju mi isto što i Đinđiću

Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...

Reagovanje – »Usiljeni marš do Ist Rivera«, Vreme 1132

Anatomija jednog »portreta«

Nemam ništa protiv toga da autor rezultate spoljne politike ocenjuje kao "u najmanju ruku ambivalentne", jer je njegovo pravo da dâ i takvu ocenu. Sporim mu samo pravo da koristi neistine da bi je potkrepio

Previranja u muslimanskom svetu

Plodovi gneva

Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih

Nacionalni parkovi Srbije

Kopaonik – Prožimanje prirodnog bogatstva i kulturnog nasleđa

Dosije Nemačka

Svetska sila koja to ne želi da bude

Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije

Podsećanje

Muzika slučaja

Ovih dana navršava se sto godina od rođenja i dvadeset godina od smrti velikog kompozitora Džona Kejdža

Roman – Golubije srce

Bačko srce u procepu

Izvanredni roman Melinde Nađ Abonji, kao priča o trajnoj i neizlečivoj neukorenjenosti, pripada onom danas najvitalnijem toku centralnoevropskih literatura

Zoom

Manifest protiv narodne patnje – Najnovije mere održaće „na ledu“ srpski ekonomski leš, ali je pitanje šta će biti – sutra

Tragično je da su u poslednjih nekoliko godina stare ideje ponovno počele da puštaju koren. Ali ne možemo više da prihvatimo situaciju u kojoj pogrešni strahovi od viših kamatnih stopa političarima i kreatorima ekonomskih politika znače više od užasa masovne nezaposlenosti, pišu Krugman i Lejerd

Evropa – Integracija i regionalizacija

Beg od Brisela

Sa finansijskom, ekonomskom i dužničkom krizom sve se češće i sve glasnije postavlja pitanje ko je kome i za šta kriv i, pre svega, ko za sve treba da plati. Jaz između onih koji treba da plaćaju za izlazak iz krize i onih koji treba da se u potpunosti odreknu svog budžetskog suvereniteta da bi tu pomoć dobili biva sve veći. Dok se s jedne strane priča o nužnosti većeg integrisanja Evropske unije, s druge strane jačaju regionalni separatistički pokreti

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Svemirska diplomatija (ceo tekst)

Čije je gvožđe na Marsu

Sporazum o otvorenom svemiru mora da odgovori na pitanja koje otvara učešće komercijalnih kompanija u korišćenju svemirskih resursa. Kako, koliko i kada dopustiti privatnom sektoru da lansira satelit, koristi orbitu za telekomunikacione i druge poslove, organizuje svemirske letove, pa čak i da u nekom SF obrtu dugoročno razmišlja o eksploataciji, na primer, gvožđa sa Marsa