Kultura sećanja – Markus Volf, najbolji špijun na svetu

Iz istočne Nemačke s ljubavlju

"Metode obaveštajnih službi nigde na svetu ne mogu da se ocenjuju merilima građanskog morala", rekao je svojevremeno bivši višedecenijski šef istočnonemačke obaveštajne službe Markus Volf. Čoveka koji je jednom politički spasao, a potom nenamerno srušio sa vlasti kancelara Vilija Branta, koji je za vreme Hladnog rata izgradio jednu od najboljih špijunskih mreža na svetu, nemački sudovi su nakon ujedinjenja zapadnog i istočnog dela posle višegodišnjeg procesa morali da oslobode zbog nedostatka dokaza da je radio išta nezakonito, a kamoli da je izdavao naređenja za ubistva

Intervju – Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija

Nema mere od koje svi imaju koristi

Više puta otkako sam došao na ovu funkciju, čuo sam za sumnju da u Robnim rezervama nema robe u obimu kako stoji u evidencijama. Čuo sam čak i za mahinacije koje su vršene u prošlosti oko intervencija iz robnih rezervi, da se neko obogatio zahvaljujući tim intervencijama. Zato sam naredio da se izvrši vanredni popis zaliha, da vidimo da li zaista imamo 209.000 tona pšenice, da li imamo tih 79.000 tona kukuruza kako mi je rečeno. Rečeno je da manje-više postoji ta količina koja stoji u evidenciji. Sada sam naredio da se to uradi ponovo, da ponovo urade taj popis

Avganistan

Fudbal, rep i rat

Dok se Kabul naveliko izgrađuje, održavaju se filmski festivali, organizuje fudbalska liga i sluša rep muzika, gospodari rata podmićeni međunarodnim novcem i dalje kontrolišu gradove, a talibani planine. U samoubilačkom bombaškom napadu na patrolu koju su činili vojnici NATO-a i avganistanski policajci, u ponedeljak je na istoku Avganistana poginulo najmanje 20 ljudi, od toga trojica američkih vojnika. Ako sa povlačenjem NATO-a presahne i međunarodna finansijska pomoć, sukobi mogu postati još žešći

Novogovor

Projekat X

Kinesko-američki odnosi

Mandat neba i tri hiljade milijardi dolara

Međusobno nerazumevanje i obostrani ekonomski interes. Zapadna demokratija i kineski seoski izbori. Jeftin juan i skup dolar. Trvenja u južnom Pacifiku zbog povećavanja vojnog prisustva Amerike i kako je došlo do toga da Kina i SAD ne mogu jedna bez druge

Iz knjige nobelovca Pola Krugmana

Okončajte ovu depresiju, odmah

"Vreme" objavljuje odlomke iz knjige Pola Krugmana, ekonomiste koji potresa svet u jeku svetske ekonomske krize i čoveka koji u sreći ljudi vidi napredak

Politika nacionalnih simbola

Čije su kosovske ulice i trgovi

Većina srpskih i jugoslovenskih imena ulica u Prištini i drugim gradovima na Kosovu i Metohiji danas je izbrisana i zamenjena albanskim. U Prištini nema više "Bore i Ramiza", Ulice cara Dušana ni Ulice Sejda Bajramovića, ali zato postoji Trg Medlin Olbrajt, Ulica Džafera Deve i Trg Adema Jašarija. Po kome se danas zovu ulice, trgovi i škole na Kosovu, ko su tamošnji nacionalni junaci kojima se dižu spomenici i na čemu se gradi kosovsko-albanski nacionalni i državni identitet

Dolazak Nika Vujičića

Kroz osmeh i Boga

Veliki nauk Nikovog gostovanja leži u tome što je uspeo da okrene stvari naglavačke, pokazujući koliko su svi oni, invalidi, zapravo nama potrebni

Ulaganja u obrazovanje

Odgovornost u mermeru

Društvenoodgovorno poslovanje velikih kompanija u oblasti obrazovanja, a posebno u sferi studija umetnosti, nije čest slučaj u Srbiji. Ipak, deset studenata Fakulteta primenjene umetnosti imalo je sreće da učestvuju u projektu izrade deset mermernih skulptura koje je omogućila distributerska kompanija Nelt

Privredni odnos Švajcarske i Srbije

Godišnja vrednost saradnje 15 miliona franaka

Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke

Zameraju mi isto što i Đinđiću

Demokratska stranka je došla u potencijalnu situaciju da 7. maja, pa onda 21. maja može da predloži predsednika vlade, ali je Boris Tadić odlučio da on bude premijer a ne ja. Tačno je, pričali smo o mestu premijera. Rekao sam tada predsedniku države i stranke da ja hoću da budem premijer kada premijer zaista bude premijer i da ne želim da budem predsednik vlade a da je zaista ne vodim već da služim za ukras

Intervju – Dragan Đilas, zamenik predsednika Demokratske stranke (najava)

Zameraju mi isto što i Đinđiću

Dragan Đilas u intervjuu nedeljniku "Vreme" govori, pored ostalog, o poziciji Demokratske stranke i odnosima unutar nje, kritikama da je pragmatičan čovek bez ideologije, pregovorima o formiranju vlade, ponudama da bude premijer, izbornim rezultatima na svim nivoima u Beogradu, Izbornoj skupštini Demokratske stranke i načinu odlučivanja, odgovornosti za kampanju, ulozi krupnog kapitala u politici, Borisu Tadiću, Goranu Vesiću, Miškoviću i Beku, Tomislavu Nikoliću, Aleksandru Vučiću...

Reagovanje – »Usiljeni marš do Ist Rivera«, Vreme 1132

Anatomija jednog »portreta«

Nemam ništa protiv toga da autor rezultate spoljne politike ocenjuje kao "u najmanju ruku ambivalentne", jer je njegovo pravo da dâ i takvu ocenu. Sporim mu samo pravo da koristi neistine da bi je potkrepio

Previranja u muslimanskom svetu

Plodovi gneva

Počelo je u Egiptu, gde su u Kairu demonstranti napali Ambasadu SAD, skinuli i iscepali američku zastavu i na njeno mesto stavili crni barjak nalik onome koji koristi Al kaida. Iste večeri su u napadu na konzulat Amerike u Bengaziju ubijeni američki ambasador Kristofer Stivens i još tri službenika ambasade. Protesti u muslimanskom svetu ne jenjavaju, ima na desetine mrtvih i hiljade povređenih, Zapad ne zna šta da radi. Povod za izliv besa je trećerazredni film Nevinost muslimana, uzroci se, međutim, kriju u beskonačnom dnevniku uvreda poniženih, siromašnih, očajnih

Nacionalni parkovi Srbije

Kopaonik – Prožimanje prirodnog bogatstva i kulturnog nasleđa

Dosije Nemačka

Svetska sila koja to ne želi da bude

Posle ujedinjenja ponovo prevelika za Evropu, a premala za svet, Nemačka traži novi put u partnerstvima sa Rusijom i Kinom, pokušava da shodno svojoj privrednoj sili bude politički lider u krizom zahvaćenoj Evropskoj uniji i deluje pomalo izgubljeno. U okviru svega toga Balkan je za Nemačku trećerazredna pozornica, a onih sedam uslova za Srbiju ni pomena vredni za nemačke medije

Podsećanje

Muzika slučaja

Ovih dana navršava se sto godina od rođenja i dvadeset godina od smrti velikog kompozitora Džona Kejdža

Roman – Golubije srce

Bačko srce u procepu

Izvanredni roman Melinde Nađ Abonji, kao priča o trajnoj i neizlečivoj neukorenjenosti, pripada onom danas najvitalnijem toku centralnoevropskih literatura

Zoom

Manifest protiv narodne patnje – Najnovije mere održaće „na ledu“ srpski ekonomski leš, ali je pitanje šta će biti – sutra

Tragično je da su u poslednjih nekoliko godina stare ideje ponovno počele da puštaju koren. Ali ne možemo više da prihvatimo situaciju u kojoj pogrešni strahovi od viših kamatnih stopa političarima i kreatorima ekonomskih politika znače više od užasa masovne nezaposlenosti, pišu Krugman i Lejerd

Evropa – Integracija i regionalizacija

Beg od Brisela

Sa finansijskom, ekonomskom i dužničkom krizom sve se češće i sve glasnije postavlja pitanje ko je kome i za šta kriv i, pre svega, ko za sve treba da plati. Jaz između onih koji treba da plaćaju za izlazak iz krize i onih koji treba da se u potpunosti odreknu svog budžetskog suvereniteta da bi tu pomoć dobili biva sve veći. Dok se s jedne strane priča o nužnosti većeg integrisanja Evropske unije, s druge strane jačaju regionalni separatistički pokreti

Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)

Pa, znate kako je, ubijalo se

U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti

Svemirska diplomatija (ceo tekst)

Čije je gvožđe na Marsu

Sporazum o otvorenom svemiru mora da odgovori na pitanja koje otvara učešće komercijalnih kompanija u korišćenju svemirskih resursa. Kako, koliko i kada dopustiti privatnom sektoru da lansira satelit, koristi orbitu za telekomunikacione i druge poslove, organizuje svemirske letove, pa čak i da u nekom SF obrtu dugoročno razmišlja o eksploataciji, na primer, gvožđa sa Marsa

Samit Nesvrstanih u Iranu

Mnogo želja i još više straha

S obzirom na mesto održavanja i sve što se oko Irana događa, samit Pokreta nesvrstanih, održan u Teheranu 30. i 31. avgusta, izazvao je u svetu pažnju nesrazmernu današnjem značaju Pokreta: zbog mogućeg napada Izraela na Iran, zbog odmeravanja snaga u Siriji i oko nje, ali i zbog istorijske posete predsednika Egipta. A tu je i navodno atomsko oružje u nastajanju

CD – Vidarica

Nežno kao Balkan

Ne pristajući na kičastu predstavu potkontinenta kao rodnog mesta larmadžijskog prostaštva, Teofilovići i Tadić snimaju pravi biser lepote, elegancije i finoće Balkana

Staljin i Ajnštajn

Da li je bilo nešto više od relativnosti

Naginjanje Ajnštajna, ako ne baš ka staljinizmu, onda bar čvršćem socijalističkom pogledu na svet, predstavljalo je zlatnu akciju za komunistički pokret, isti onaj koji je njegove teorije prethodno odbacivao kao "ostrašćeni, buržoaski mahizam"

Sajam šljiva u Osečini

Predsednik kod babe

Ko im’o sumnji i sumlji da predsednik Skupštine mlad, neiskusan, ‘vaki i naki, ništa od toga, samo u jednom danu, i o istom trošku, posetio babu, razgovar’o sa stranačke kolege, i otvorio Sajam šljiva. I to tim redom, i rek’o da puno srce i babi i njemu, i kaz’o da Osečinu treba postaviti na mapu Evrope

Knjige (ceo tekst)

Priča bez kalemljenja

Hudelistov je portret Dobrice Ćosića knjiga čudna i drugačija na mnogo dobrih i manje dobrih načina