Intervju – Goran Milašinović, pisac i kardiohirurg

I lekari su ljudi

"Ne pišem samo o lekarima. U literaturi me uopšte ne zanima lekarska profesija. Kao što nije ni Ijana Mekjuana kada je opisivao životni dan jednog neuropsihijatra. Nego čovek. Enigme koje se kriju u ljudskoj duši. Individualna i kolektivna podsvest. Psihološki trigeri karaktera i na prvi pogled neobjašnjivih ponašanja i delovanja. Ali pisac se u građenju likova i formiranju priče drži sveta koji najbolje poznaje jer je tako uverljiviji, s obzirom na to da izmaštani deo mora da liči na stvarnost jednako kao sama stvarnost. To je zakon literature"

Intervju – Nataša Vučković, potpredsednica DS-a

Pirova pobeda u Savetu bezbednosti

Uprkos pohvalama sa Zapada zbog učestalih međusobnih poseta zvaničnika u regionu, pokazuje se da takve bilateralne posete ne ostavljaju dublji trag u društvu i da ne doprinose suštinski unapređenju međusobnih odnosa, a kamoli pomirenju. Razlog za to se može tražiti u međusobnom nepoverenju koje je nastalo i zbog političkih biografija nekih čelnih ljudi u regionu, a i u tome što su rigidnije, tvrđe nacionalne političke opcije potisnule liberalne i građanske partije

Intervju – David Albahari, pisac

Smeh čistog srca

"Nisam siguran da li levica i desnica uopšte mogu da postoje u samoj literaturi. Pisac treba da bude izvan i iznad toga. Svako delo, ne mora biti veliko, ali dobro delo, mora da izražava sumnju prema svemu. Ako pišete s pozicija levice ili desnice, vi onda nemate sumnju, a ako ne sumnjate, čemu onda pisanje? Onda je to pamflet, letak. Kao što su mnoga dela napisana u socijalističkim režimima, upravo to, čisti pamfleti. I na Zapadu ima mnogo takvih pamfleta. To nije književnost. Mene kao pisca to nikada nije zanimalo... Ali, hteo to pisac ili ne, u delu moraju da, iz neke daljine, u pozadini, dopiru buka i bes nekog ratnog sukoba i nekog ljudskog nerazumevanja"

Lični stav

Nekropolitika kao sudbina

Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine

Lektira

Mostovi na Neretvi

U izdanju zagrebačke izdavačke kuće "Profil" nedavno je objavljena knjiga Tito čiji su autori Ivo i Slavko Goldštajn. Reč je obimnoj biografiji Josipa Broza Tita u kojoj se na skoro hiljadu strana, na temelju dokumentarne građe i svedočenja savremenika, osvetljava Titov politički i lični profil. Knjiga će uskoro biti dostupna i u ovdašnjim knjižarama. Uz dozvolu autora i izdavača, "Vreme" ekskluzivno objavljuje jedno poglavlje iz ove knjige

Projekti, donacije i principi

Prava žena na način Bebe Popovića

Institut za javnu politiku, čiji je direktor Vladimir Beba Popović, dobio je od Evropske komisije 127.500 evra za projekat "Ženska vlada Zapadnog Balkana". Taj će projekat promovisati rodnu ravnopravnost i ženska prava. Sve bi bilo divno, da Beba Popović nije temeljno urušio ugled i život jedne žene – aktivistkinje Vanje Ćalović, i to na najprljaviji način, seksualnim kompromitovanjem. Na odluku EK reagovale su 52 nevladine organizacije iz regiona

Grčka kriza

Dužnički sirtaki

Posle referenduma o odbacivanju evropskog paketa štednje za svoje evropske i briselske kolege, iritantni grčki ministar finansija Janis Varufakis podneo je ostavku ne bi li premijeru Aleksisu Ciprasu olakšao pregovore koji mu pod novim okolnostima predstoje sa kreditorima i evropskim finansijskim institucijama. Ali, problem koji pred evropskim i grčkim akterima postavlja egejska dužnička kriza je više od matematike

Džoni Mičel, prva pesnikinja pop muzike

Ovih dana Klensi ne može da peva

Naslov ovog teksta potiče iz čuvene pesme grupe Bafalo Springfild Nowadays Clancy Can’t Even Sing. Pre nekoliko dana Dejvid Krozbi je izneo sumnju da će Džoni Mičel moći ikad više da govori. Čak i da to možda nije sasvim istina, aneurizma koja ju je nedavno pogodila onemogućila je legendarnu autorku i pevačicu da više ikad zapeva. Može li pevačica da živi bez glasa

Intervju – Branka Prpa, istoričarka

Zašto je Vučić ćutao 14 godina

Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države

Grčka kriza

Opasna evropska igra

O istorijskom "ne" grčkog premijera. O mogućem grčkom izlasku iz evrozone kroz vrata koja ne samo da nisu otvorena nego čak ni ne postoje i o daljim komplikacijama po Evropsku uniju

Bečki pozorišni festival

Čari verbalnog pozorišta

Među vrhuncima nedavno završenog Bečkog festivala bio je komad o nestajanju pisane kulture Oproštaj od papira, ruskog autora Evgenija Griškoveca, i obrada Ibzenovog Jona Gabrijela Borkmana u režiji Australijanca Sajmona Stouna

Kultura sećanja – Selman Selmanagić (1905–1986)

Neimar iz Srebrenice

Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka

Zoom

Vučiću, izvini – Ja i dalje duvam svoj luft-madrac

Srpski đilkoši cele godine žive od ideje da se dokopaju na deset dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave društvo pričom kako su pojeli više nego što su mogli i popili više nego što im je prijalo

Kako to vidi Nemačka

Ništa na lepe oči

Oko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grčku iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir šta joj istraživanja javnog mnjenja poručuju

Rusija – Sanktpeterburški ekonomski forum

Ko s kim i protiv koga

Rusija oseća posledice pada cene nafte i sankcija, ali daleko manje nego što se Zapad nadao. Moskva se prilagođava novim okolnostima i okreće alternativnim tržištima, pre svega u zemljama BRIKS-a, pri čemu uloga države u privredi jača. Neohladnoratovska politika prerasta u hladnoratovsku ekonomiju, a kraj ovog trenda se ne nazire

Lični stav

Uloga moje palanke u globalnom kapitalizmu

Objašnjenje našeg siromaštva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcioniše itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naročito za političke izbore devedesetih, ali kada je reč o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku

Istorija i književnost

U senci tajnih službi

Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte

Reč o delu – Poslednja reč Hanifa Kurejšija

Farsa s ključem

Aktuelni roman Hanifa Kurejšija Poslednja reč (Booka, Beograd, 2014, sa engleskog preveo Aleksandar Milajić) predstavlja duhovitu i uzbudljivu umetničku fresku o savremenoj književnosti i izdavaštvu, o mladosti i starosti, muško-ženskim odnosima i načinima na koji se stvarnost transponuje u literaturu. Ovo je, inače, sedmi po redu Kurejšijev roman, a u Srbiji su objavljeni prevodi skoro svih prethodnih: Crni Album (2000), Buda iz predgrađa (2001), Telo (2003), Intimnost (2005) – svi u izdanju Platoa, i Nešto da ti kažem (2009) u izdanju Lagune

Ograđivanje Srbije

Zid za očajnike

Zašto Mađarska na granici sa Srbijom podiže ogradu dugačku 175 kilometara i visoku četiri metra? Ko podržava akciju Viktora Orbana, a ko je protiv nje? Kako su se kroz istoriju siti štitili zidovima od gladnih i zašto nikad ni na jednom mestu u tome nisu uspeli

Zoom

»Naši i njihovi«, zar mora ponovo – Ko se istetovira ćirilicom dobija vaučer za letovanje u Srbiji

Nikad nisam bio bliži da se složim s jednom bombastičnom ocenom Svetislava Basare: "Kad kažem Smajlovićka – mislim na cizelirano orijentalno pokvarenjaštvo"

Nemačka u srpskim medijima

Slika zasnovana na stereotipima

U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju

Finale plej-ofa u košarci

Smena na tronu

Razmišljanja o protekloj sezoni jednog očevidno frustriranog ljubitelja košarke i simpatizera nečega što se zove Košarkaški klub Crvena zvezda Telekom

Dobro upravljanje u Srbiji

Zaglavljeni između potreba i mogućnosti

"Ovo je vreme u kojem se snaga nacionalnih i međunarodnih institucija nalazi na ozbiljnom testu. Ako globalna zajednica ne ostvaruje nacionalno i međunarodno vođstvo u službi ljudi u svetu, rizikujemo dalju fragmentaciju, nekažnjavanje i razdor, čime ugrožavamo i samu planetu i budućnost mira, održivog razvoja i poštovanja ljudskih prava. Jednostavno rečeno, pred ovom generacijom stoji obaveza transformisanja naših društava", Ban-Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija

Zoom

Poziv na nacionalno jedinstvo – Kad se gura, gde si Đura, a kad ono radite, Đuru ne zovete

Ne dam kap krvi, na primer, za ideju da Kosovo ne dobije broj za međunarodne telefonske pozive. Još manje za ideju da svojim životom sprečavam div-dušmane da igraju rukomet ili vaterpolo. Kud dadosmo državu, nek i oni osete gorčinu poraza, makar u sportu

Evropska unija – Velika Britanija vs. Nemačka

Ako se ne promenite, mi odosmo

Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron krenuo je u diplomatsku ofanzivu u Evropskoj uniji. Baš kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, i on je za ostanak Kraljevstva u Uniji. Pitanje je, međutim, da li će članice EU prihvatiti reforme koje predlaže Kameron pod pritiskom evroskeptika u redovima sopstvene partije, a koje zadiru u neke od temelja na kojima počiva Evropska unija

Reportaža – 56. Bijenale u Veneciji

U potrazi za budućnošću

Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja

Prijateljski razgovor sa Zafirom i Vasilom Hadžimanovom

Kako je čovek ostao div

Kako je Zafir – vesnik, a možda i preteča televizijskog žanra – nadmašio Barselonu; kako je precenio težinu partnera kojeg nosi na leđima dok peva: izdržavam, reče, visoke tonove, a nosim na leđima B. koji ima sto kila (pa neće biti baš stotinu, to je stanovište onoga koji nosi, nošeni se doima kao persona koja se pravilno hrani!); kako se Vasil odlično držao dva debela sahata, s obzirom da je deci uvek dosadno kad roditelji sretnu prijatelja pa se na ulici raspričaju