Moskva ne otkriva da li ima nameru da zauzme Odesu. U Kijevu postoji bojazan da bi ovaj lučki grad na Crnom moru mogao da doživi sudbinu Mariupolja. Dok u svetu preti najveća glad u poslednjih nekoliko decenija, Ukrajina ne može da izveze oko 20 miliona tona uskladištenih žitarica jer ruske trupe blokiraju njene luke
Za razliku od prošle godine kada je centralnoj ceremoniji povodom Dana Evrope prisustvovao predsednik Srbije, ove godine zamenila ga je predsednica Vlade u tehničkom mandatu. Ana Brnabić ocenila je da je Srbija postigla iskorak na svim poljima procesa evropskih integracija i da je Evropa Srbiji važnija nego ikad
Večitu „evropsku perspektivu“ predsednik Francuske Emanuel Makron je preimenovao u "Evropsku političku zajednicu". Tako institucionalizovana „evropska perspektiva“ bi trebalo narednih godina i decenija da omogući povećanje saradnje EU sa drugim evropskim zemljama koje nisu članice, a htele bi to jednog dalekog dana da postanu
U govoru na vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede Vladimir Putin je napad Rusije na Ukrajinu predstavio kao novi iznuđeni, pravednički rat protiv nacizma u kome će Rusija, dakako, pobediti u slavu svih slavnih predaka
Pred zoru 10. maja 1945. su me sirene trgle iz sna. Prvo na engleskom, pa onda na nemačkom je objavljeno da je Nemačka potpisala kapitulaciju, da je rat završen. Lepo, pomislio sam, okrenuo se na drugu stranu i ponovo zaspao. Za mene je rat bio završen još 13. aprila kada sam izašao iz logora i shvatio da sam ostao živ. Ja savezničkoj pobedi nimalo nisam doprineo, ali sam se osećao kao pobednik
Intenzivirana je priča o dve stolice na kojima Srbija sedi i mora da se opredeli za jednu. Problem nije u opredeljivanju, već u onom – mora
U večerašnjem obraćanju stanovništvu, predsednik Vučić je najavio da će Srbija u budućnosti biti snažnija na evropskom putu. Putinu je Kosovo bilo argument kako bi zaštitio svoje interese
U teoriji, Srbija može da zameni mazutom gas u velikom broju toplana, a građani koji koriste individualni priključak na gas verovatno imaju i alternativne izvore za grejanje. Međutim treba reći i sumornu istinu: usled logističkih problema neće biti moguće obezbediti ogromne količine mazuta umesto gasa za grejanje za toplane u gradovima
Srpsko priznanje Kosova uslov je za okončanje dijaloga Beograda i Prištine, ali i nastavka puta Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, osnovni je zaključak sa sastanaka nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem u Berlinu
Kada se našao u situaciji da ga „pritiskaju“ sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućen i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka. usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija da uvede sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada, ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Nemačka će nastaviti da podržava evropski put Srbije, ali od nje očekuje da brani zajedničke vrednosti Evropske unije i drži se dogovorenog. U poslednje, posbno, spada i dijalog o Kosovu
Srbija je spremna da nastavi reforme kako bi postala deo Evropske Unije, rekao je danas Ivica Dačić predstavnicima Bundestaga, a ambasadoru Hilu da otvorena pitanja u dijalogu Beograda i Prištine treba da se rešavaju pod pokroviteljstvom Evropske Unije
Kada se našao u situaciji da ga “pritiskaju” sa Zapada da uvede sankcije Rusiji, predsednik Srbije se u prvi mah nije dobro snašao, delovao je ošamućeno i u nokdaunu. Međutim, brzo se pribrao. Uz pomoć svojih marketinških stručnjaka usisao je temu sankcija i preusmerio je: sada više nije tema da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, nego da li će se Srbija odbraniti sankcija koje joj prete sa Zapada ako svoju spoljnu politiku ne uskladi sa partnerima iz Evropske unije i Amerike
Putinovo pozivanje na odluku Međunarodnog suda pravde o legitimnosti proglašenja kosovske nezavisnosti pokušao je da objasni pred srpskom javnošću samo ruski ambasador Bocan-Harčenko. Nije dobio priliku da to učini na nekom zvaničnom sastanku, već se morao zadovoljiti gostovanjem na TV Insajderu
“Titova Jugoslavija je imala bezbroj problema, ali nije htjela biti pasivna i provincijalna, već je željela stvari iznositi van granica. Okupljala je treći svijet, imala je šta reći u ime tih zemalja. Naši diplomati danas ne uspijevaju da iskoriste alate koji bi ih mogli učiniti važnim, kao što je recimo članstvo u EU, ali i bivanje na Balkanu, činjenica da taj prostor znamo, razumijemo, da živimo skupa. Ali, nije stvar samo do ljudi. Promijenio se mentalni sklop – vlada opći kukavičluk nacija koje sebe u isto vrijeme vide kao prvake nacionalizma”
Dok su se protiv Veljka Belivuka i Marka Miljkovića dokazi množili, poput domina su padali na svakom ročištu protiv Darka Šarića; što su Belivuk i Miljkovića pred tužiocima žešće prozivali vlast za saučesništvo, to su tiše bile odluke vezane za Šarića zbog šverca kokaina i pranja para. Svu trojicu zastupao je isti branilac, Dejan Lazarević
Amerika će posvećeno, temeljno i sa punim kapacitetom nastaviti da ide ka svom cilju i da naoružava i pomaže Ukrajinu, tako da se trenutno i ne pomišlja na bilo kakve mirovne pregovore kojima bi se možda sačuvali ostali delovi Ukrajine od razaranja, a civilno stanovništvo od dodatnog stradanja
Predviđanja da će pandemija potpuno i nepovratno promeniti naše navike, naše načine rada, kupovine, putovanja i druženja i da ćemo se iz pandemijskog košmara probuditi u Hakslijevom novom vrlom svetu – sada izgledaju preuranjena i preterana. Pandemijsku depresiju zamenjuje ratna psihoza
Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, preminuo je na današnji dan 4. maja 1980. godine
“Ovih dana zapravo biramo kakav ćemo trag u istoriji ostaviti mi kao generacija, biramo da li ćemo se odreći Balkanskog kruga ludila koji potomcima garantuje samo obavezu plaćanja dugova koji su proizvod odluka predaka. Ja sam milion posto siguran da mi kao narod verujemo da svako ima pravo da živi slobodno. Verujem da svi mi nakon krvavog nasleđa novije prošlosti, kroz koje smo prošli zajedno sa svojim komšijama, preziremo rat”
Pokušaj pravdanja ruske agresije stavio je prvog čoveka ruske diplomatije Sergeja Lavrova na metu kritika jevrejske zajednice, jer se žongliranjem terminom “denacifikacije” narugao, u očima Izraela, žrtvama Holokausta. No, ruska strana nije prihvatila kritiku i nastavila je u istom tonu
Od ovogodišnjeg obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu, 9. maja, jedni očekuju da će se rat u Ukrajini tada završiti, dok drugi veruju da će tek tada Putin i formalno objaviti rat Ukrajini, što bi značilo punu mobilizaciju ruskih vojnih snaga
Američki predstavnik pri OEBS-u Majkl Karpenter kaže da Rusi spremaju aneksiju Donjecka i Luganjska. Putinov čečenski saveznik Ramzan Kadirov kaže da je u toku velika ruska ofanziva duž cele linije fronta u Luganjskoj oblasti
Šolc je hladan čovek koji ume sa brojevima. Zavisnost od ruskog gasa, cena energenata, radna mesta, to je jezik koji razume. U Šolcovom svetu sankcije nisu pitanje morala, i sa njim bi Vučić mogao da politčki trguje. Nevolja je što se tu više radi o tome šta Srbija može da izgubi, nego šta može da dobije
U Ukrajini, Poljskoj, Litvaniji…. Užurbano se demontiraju spoemnici koji svedoče na istorijske periode kada su u tim državama bili Sovjeti. Spomenik rusko-ukrajinskom prijateljstvu više nema nikakvog smisla – rekao je autor jednog od spomenika gledajući kako ruše njegovo delo
Američki list „Vašington post“ citira Edvarda Čaua, eksperta za energetsku bezbednost, koji kaže: "Ne znam kako će se ovo završiti, ali sve upućuje na prognozu da bi moglo da se završi veoma loše i po Zapadnu Evropu i po Rusiju"
Američki list „Vašington post“ citira Edvarda Čaua, eksperta za energetsku bezbednost, koji kaže: "Ne znam kako će se ovo završiti, ali sve upućuje na prognozu da bi moglo da se završi veoma loše i po Zapadnu Evropu i po Rusiju"
