Šta spaja Aleksandra Vučića i Slobodana Miloševića? Kako to da nakon trideset godina prvi koristi parolu drugog da s njim “nema neizvesnosti”? Kuda vodi lična svevlast, spojena sa preplašenim i poltronskim okruženjem, nedostatkom dijaloga, strogo kontrolisanim medijima i razvaljenim javnim mnjenjem? I može li Vučić išta naučiti iz Miloševićevog i Putinovog primera
Šta građanskoj opoziciji preostaje u narednih dvadesetak dana do predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora? Hoće li uspeti da dā valjan odgovor na odsjaj svetske krize i da li će uspeti da (ponovo) stavi fokus na “svoje teme”? Odgovore na ovo pitanje tražili smo od relevantnih opozicionih predsedničkih kandidata, ljudi sa vrha opozicionih lista za republički parlament i političkih analitičara
Šta spaja Vučića i predsednika Rusije? Zašto veliki deo građana podržava ruski napad na Ukrajinu? Kakva je tu uloga tabloida i njihovih režimskih pokrovitelja? I kako se zbog svega ovog predsednik našao u nevolji sa svojim biračkim telom
Zbog čega je najteža javna diskvalifikacija ista sada, kao i pre pola veka, mada vremena Milovana i Dragan Đilasa nisu ista, niti se mogu porediti njihov životni put i politika
Karakteristično za Veljka Belivuka i Marka Miljkovića je da svaki put kada imaju priliku da govore pred tužiocem iznose navodne veze sa državom
Zdravka Ponoša zbog „nedostatka“ ratnog iskustva napadaju političari koji rat nisu ni omirisali, a morali bi da jesu zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Ponoša zbog “nedostatka” ratnog iskustva, što je najzanimljivije, napadaju političari koji rata nisu omirisali, a morali bi, zbog svojih godina, poput Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina
Prvi “Beogradski pobednik” nameće neka kako zanimljiva tako i principijelna pitanja: da li žiri činjenicom da je nagradio hrvatskog pisca u stvari učestvuje u tom, po srpsku književnost tako zlokobnom, pogubnom procesu obnavljanja (književne) Jugoslavije, ili makar srpsko-hrvatskog književnog bratstva i jedinstva, i to – pošto je nagrada gradska, dakle državna – bratstva i jedinstva finansiranog novcem svih Beograđana i, takoreći, odobrenog sa najvišeg mesta
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
Kako “Vreme” saznaje, poternicu za Radojem Zvicerom u Srbiji raspisalo je Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg suda u Novom Sadu, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva dana 20. maja 2021. godine. On se sumnjiči da je izvršio krivično delo navođenja na overu neistinitog sadržaja i falsifikovanja isprava. Sudiće mu se u odsustvu. Iako su mnogi srpski mediji pisali da se šef Kavčana traži zbog likvidacija, ispostavilo se da to nije slučaj, te ili da policija nema dovoljno dokaza za to, ili ne želi pre vremena da ih objavi
“Demonstracije protiv Rio Tinta ne treba da se posmatraju kao izolovan događaj, već kao deo šire slike – slike u kojoj se nalaze Stara planina i male hidroelektrane, kvalitet vazduha, kineski krediti i investicije, poput onih u Boru i Smederevu. Rio Tinto predstavlja tačku ključanja, deo u mozaiku ekološke degradacije u Srbiji. Ljudima je od toga muka i protestuju zato, a ne zato što ih finansiraju strane organizacije”
