Pet mogućih argumenata da je uzbuđivanje javnosti, medija i političkih protivnika Šolc-Makronovim planom zapravo samo još jedan igrokaz Aleksandra Vučića i da nije došao nikakav kosovski Dan D, već da on samo hoće da opipa puls naroda i, opet jednom, kupi vreme
Vučić se u poslednjem obraćanju naciji ponašao poput pravog tinejdžera: te svi su krivi osim mene, te niko me ne razume, te samo da znate šta sam im reko', te otići ću pa se sami igrajte države
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
Sporazum između Beograda i Prištine neće potpisati predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, iako je on godinama glavni pregovarač u dijalogu sa „lažnom državom“, već predsednik/predsednica Vlade, piše Demostat. Validnost sporazuma podrazumevala bi ratifikaciju u parlamentu, a možda i izjašnjavanje građana na referendumu.
U ideju o Kosovu unutar Srbije ne veruju ni vučići uveoci, ni obradovići, ni milanjovanovići, ali šta ih košta da baljezgaju. Sve dok neko od njih ne bude morao da prizna stvarnost, a to će, gle pravde, biti baš Vučić Aleksandar, čovek koji je, zajedno s Ivicom Dačićem, Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vulinom (itd.) izgubio Kosovo „de facto“ i „de iure“. I u tome ga, Vučića, svom gađenju uprkos, treba podržati
Kada bi kriza na terenu dostizala svoje maksimume i to se završavalo privremenim dogovorima, ali sa različitim tumačenjima, usledio bi jači diplomatski talas poziva Prištini i Beogradu – da se okrenu ovom predlogu francuskog predsednika i nemačkog kancelara
Povinovanje nemačko-francuskom planu za Kosovo, koji je ultimativno bačen u lice Srbije, bila bi „izdaja nacionanih interesa“, „kapitulacija“, „predaja KiM na rate“, „suspenzija državnosti i institucija“, „Potiranje srpskog nacionalnog bića“ i tako dalje
Suština poruke koju je sinoć sa Andrićevog venca poslao predsednik Srbije svodi se na jednu rečenicu: došao je kraj politike vrdanja, Srbija pod njegovim vođstvom je od maksime i Kosovo i Evropska unija stigla do raskrsnice na kojoj jedan put vodi u Brisel, a drugi u Kosovsku Mitrovicu. Ili, rečnikom vremena u kojem je Aleksandar Vučić stasavao u dobrog radikala, on, a to znači Srpkinje i Srbi, mogu da biraju između ovozemljske i nebeske Srbije
Predsednik Srbije i SNS-a je građanima Srbije rekao da je njemu, njima, postavljen ultimatum: ili će prihvatiti plan koji podrazumeva članstvo Kosova u UN, ili će se iz Srbije povući zapadne investicije, pa neće biti dovoljno para za plate i penzije, a i vize će nam ponovo uvesti
Kooperativnost sa EU i SAD po pitanju Kosova predsedniku Srbije i SNS-a treba da omugući da još neko vreme ostane na vlasti
Da bi prikrio činjenice da je on bio na vlasti kada je Kosovo izgubljeno, Alksandar Vučić odgovornost za gubitak Kosova prebacuje na petoooktabrsku vlast, što je, naravno, netačno. U trenutku kada se uspostavlja petooktobarska republika Kosovo de facto više ne pripada Srbiji, ona nema prerogative suverenosti na teritoriji KiM
Iz Davosa, gde prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu, predsednik Vučić je poručio da će se nakon sastanka sa pet međunarodnih predstavnika i Lajčakom, obratiti javnosti sa novim merama. Rezoluciju Evropskog parlamenta o usaglašavanju spoljne politike Srbije sa EU koja je danas usvojena, predsednik Vučić je nazvao licemernom, i omčom oko vrata celoj Srbiji
