Ritualni gestovi želje za suočavanjem s prošlošću, kao stazom ka pomirenju, poput odlaska Aleksandra Vučića na komemoraciju srebreničkim žrtvama, pokazuju i drugu stranu medalje oličenu u onim kamenicama kojima je gađan srpski premijer
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države
Skupština Srbije je pre nekoliko godina usvojila međunarodnu Konvenciju o genocidu pa je i to obavezuje da ne negira presuđene stvari, ali bi striktna primena tog standarda ugrozila "malu privredu negatora" i iz političke orbite izbacila mnogo ljudi koji bi od toga da prave politički kapital
Srpski đilkoši cele godine žive od ideje da se dokopaju na deset dana nekog all inclusiv risorta pa da ostalih jedanaest i po meseci gnjave društvo pričom kako su pojeli više nego što su mogli i popili više nego što im je prijalo
Potajno sam se nadao da ću nekom milošću onog Boga koji određuje pravdu u odabiru novinara koji mogu nešto da propitaju Aleksandra Vučića ja biti selektovan da zastupam javni interes na nekadašnjoj televiziji Olje Bećković. Jok, brate, to je zapalo boljima
Imamo samo jednog vođu i jednu partiju, sve ostalo samo su kulise. Ali, kad nestane te jedne ličnosti, tog vođe, pa stranka doživi raspad, u Srbiji neće ostati ništa sem zgarišta – i institucija i političkih ličnosti. To je ono što je najstrašnije kada gledamo perspektivu Srbije. Moramo, dakle, da se pripremimo za jednu uništenu zemlju, kao i na to da ćemo u velikom delu našeg političkog, društvenog i ekonomskog sistema morati da startujemo od nule. Jer, kada razorite institucije i jedan normativni sistem – pravila funkcionisanja javnosti, medija, međuljudskih odnosa u državnoj upravi, kulturi i tako dalje – sve što ostaje jesu moć, arbitrarnost i nasilje
Mislim da Vlada nije jedinstvena, a to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne mešam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne možete uvek sve po svojoj želji i ukusu ili po onome što znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoči da nešto rešava umesto ministara. Nema uspešne vlade ako postoje univerzalni ministri koji mogu da skaču iz resora u resor
Srpski parlament je glomazan za narod koji se stalno smanjuje, a narod će povodom inicijative da se parlament smanji poći s Vučićem i u vatru i u vodu, jer je opšte mišljenje o parlamentarcima da su to oni što se o narodnom trošku uzajamno psuju i jedu i piju po niskim cenama
Sa stanovišta onoga što su predstavnici vlade, odnosno njen predsednik, obećali građanima, samo uvidom u jedan pisani i javno dostupni dokument kakav je Ekspoze, može se videti da dosta obećanog nije ispunjeno uopšte, da nije ispunjeno u planiranom roku ili nije ispunjeno na način kako je to zamišljeno i planirano
Šta se sve događalo od kada je isplivao "slučaj Asomacum" u koji je upleten mlađi brat predsednika Vlade i zašto je tek tada počelo da se događa
Svi nam, navodno, zavide zbog uspeha u oporavku privrede, ali šta se tačno krije iza cifara kojima se premijer hvali
Mora da su oni sa Zapada koji su zdušno podržavali Vučića, oni do ponedeljničkog prepodneva, poslovali s falsifikovanom ličnom kartom, a onda smo ih otkrili. Nije Kirbi onaj Kirbi, nego je to neki mangup s lažnim identitetom
Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenjem i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverio protiv njega
Medijska slika Srbije, i tu je naš osnovni problem, nije samo proizvod želje Aleksandra Vučića da javnost oblikuje prema svojim ubeđenjima. Ona je isto toliko i posledica demokratskog kapaciteta našeg društva nespremnog da se suoči uopšte sa idejom da nema društvenog progresa bez slobodnih medija i objektivne informacije. Ko misli drugačije, neka pogleda podatke o gledanosti ili čitanosti
Ova stalna kvaziemocionalizacija javnih i političkih stvari morala je dovesti do otvorenog "merenja tuge" političkih oponenata
"Može da se desi da investitor posle nekog vremena kaže: ovo mi je, ipak, neisplativo, aj’ zdravo. Nema načina da ga primoramo da završi sve planirano. Je li video neko bilo kakav ugovor? Ako jeste, šta u njemu piše? Ti papiri koji se često spominju u vezi sa projektom nisu pravno obavezujući ni za koga. Memorandum o razumevanju ne znači ništa"
Srbija je u teškom položaju i to traži dijalog iz koga će se izroditi nove ideje, državne i poslovne strategije, ali izgleda da razređeni planinski vazduh ne doprinosi takvoj atmosferi
Svaki dvor ima onog s kapicom s tri roga i malim činelama na obući, ali malo ko je živopisan kao Aleksandar Vulin. Samo on je mogao da izjavi: "Da je Grčka štedela na vreme i preduzela reforme koje je uvela vlada Aleksandra Vučića, ne bi došla u finansijsku situaciju u kojoj se nalazi."
Kako je krenulo, biće prvo neka pesma, a na kraju i slet. Koreografiju će da radi Zorana Mihajlović, a štafetu će da nosi Aleksandar Vulin
Ono što je dozvoljeno Jovu nije dozvoljeno volu, pa dok se novi svetski gospodari, oličeni makar u liku Jelka Kacina, duhom još prisutnog komesara za srpske zajebancije, mogu slobodno izražavati o srpskom gubitku Kosova, to, odnekud, kad kaže Rama, postaje uvreda, psovka gotovo...
Šta je to u duhu, karakteru i prirodi srpskog premijera da se svako malo sašaptava sa narodom, posredstvom loših, ako ne i najgorih u našoj profesiji, te da žalobnim glasom proizvodi efekat žrtve i demonstrira razne oblike skrušenog paćeništva; samo što nije legao na eksere da tu odrema onih sat, dva koliko, navodno, spava
Kako je tekao slučaj firme "Asomacum", šta piše u dokumentima, a šta pričaju političari, kako se otvara firma i da li je moguće otvoriti je pomoću falsifikovanih isprava
Takozvana supermarket politika "za svakoga ponešto" podrazumeva da tu svako može da napuni svoju korpu želja i potreba. Na jednom su rafu ulice sa imenima Koče Popovića i Peka Dapčevića, na drugom Parada ponosa, na trećem vojna parada
Svaka vest iz intime najjačeg čoveka u Srbiji, kao i svuda u svetu, vest je od prvorazrednog značaja jer ona može da definiše i obrasce njegovih postupaka. Izloženost javnom mnjenju usud je koji političari moraju da plate i tu nema razlike između, recimo, Sarkozija i Vučića
Nepotrebni i blesavi incident na uglu Birčaninove i Svetozara Markovića, u nedelju 28. septembra oko 11.15, pokazao se kao mnogo važniji od događaja dana, Parade ponosa, koja je počela sat i nešto kasnije. To spada u onu staru novinarsku: vest je kad čovek ujede psa. Značaj tog incidenta sadržan je u činjenici da su se dohvatili pripadnici Žandarmerije s jedne i brat Aleksandra Vučića sa svojim obezbeđenjem s druge strane. Do toga nije smelo da dođe, samo da su se svi pridržavali pravila službe i normalnog postupka. Ovako se sve svodi na "porodicu" koju premijer ionako pominje svako malo
Ne znam da li je Denis Kuljiš, hrvatski novinar, svojim uratkom za neki bosanski sajt, dobio, recimo, stan u beogradskoj Ulici gospodara Vučića, ali toliko su nam ga puta na svaki "minut, dva", pa i duže kad treba, iščitavali kao pokaznu vežbu o tome kako treba pisati o Vučiću, da bi jedan stan bio mali za tako gabaritnog novinara koji je svojim veličanjem Vučića zasenio i doušnikovu naslovnu dojavu o veličini premijerovih testisa
