Ne čudi broj reakcija na društvenim mrežama. Vide se u predsednikovim rečima naslage radikalskog okruženja iz koga je i ponikao, jedna vrsta neodmerenosti i vrcavosti tipa – ti da obriješ brkove pre dolaska u Skupštinu
"Kultura otvaranja" postala je dominantna kultura komunikacije s narodom kao najava zlatnog doba koje će takođe biti svečano otvoreno, samo što niko ne zna kada
"Režim nije ostvario nijedan od svojih proklamovanih ciljeva – ni socijalna, ni ekonomska, ni spoljna politika ne daju rezultate. Zato neko mora da im bude kriv. S obzirom da ne mogu biti krivi spoljnopolitički faktori, moraju naći dežurne krivce u zemlji. Jer, umesto da ispunjava predizborna obećanja koja je dao građanima Srbije, Vučić ispunjava obećanja koja je dao strancima dodvoravajući se moćnijim od sebe u svetu kao što se nekad dodvoravao Šešelju. To je njegov način vladanja i to vodi ka radikalizaciji odnosa u društvu sa nesagledivim posledicama"
Po analizi urađenoj za potrebe ovog teksta, najfrekventnija imenica u "Vremenu" tokom poslednjih deset godina je "godina", Srbija je prva među državama, a ove godine najčešće pominjana vlastita imena su Aleksandar Vučić i Ana Brnabić
Jeftin je politički alibi koji bi krivicu za nejasan cilj pregovora oko Kosova i nejasnu politiku u tim pregovorima, pa, sledstveno tome, i za rezultat politike i pregovora, svalio na čitav narod, Radu Trajković i – bicikliste
U decenijama kad ljudi grade tunele ispod mora i puteve po vrletima prema kojima je Grdelička klisura tek jarak, najbolje se vidi nemoć domaćeg graditeljstva, zapuštenosti države i struke, opšte nemoći, i niko, ama baš niko, ne može da me ubedi da to nema veze sa politikom, posebno kadrovskom
Istorija Srbije (i Jugoslavije) bogata je ulizicama, udvoricama, laskavcima i karijeristima – kao što se zna. Zna se takođe da su takvi bili prvi koji će zabiti nož u leđa predmetima svog dotadašnjeg obožavanja. Pošto nas istorija ne uči ničemu, da vidimo gde smo sada kad je o tome reč
Nije nemoguće da se Vučić negde požalio da mu je svega dosta, kao i nama uostalom, a onda je neko procenio potencijalnu vrednost spina i dostavio ga uredniku "Srpskog telegrafa" koji je odigrao ulogu lakmus papira: da vidimo, brajko, ko će jače, brže i bolje da moli svevođu da ne ide u manastir (tamo bi mogao da ga spopadne iguman Sava)
Sve to glumatanje oko neposredne ratne opasnosti, pretnji novim pogromima i olujama, ima za cilj očuvanje liderske pozicije i u završnici pobedu na izborima. Imali smo jednom Aleksandra Ujedinitelja, sad je vreme za Aleksandra Spasitelja, i tu ulogu Vučić odlično odigrava svaki dan
Okupljanje opozicije u organizaciju koja će biti "više od koalicije, a manje od partije" i dogovor o 30 ciljeva ovog saveza (od kojih je rešavanje problema Kosova samo jedan), sveli su se na priču da srpska opozicija – bar ova koja se okuplja u Savezu za Srbiju – neće dati podršku Aleksandru Vučiću da potpiše taj pravno-obavezujući sporazum sa Kosovom. Te da je SZS "desničarski", "antievropski", "antigrađanski" i "s primesama fašizma". Da li to onda znači da je svako ko se ne slaže sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma sa Kosovom – fašista? I da ćemo se na referendumu izjašnjavati za ili protiv fašizma
Predsednik je rekao da je Srbija demokratsko društvo u kome svako ima pravo da navija za koga želi. To oko demokratskog izbora strane za koju će neko da navija, rekao bi čovek, važi samo u fudbalu i drugim okretnim igrama. Tako je barem bilo do pre neki dan
Kupci stanova u onim kulama imali bi, osim kuriozuma da im se u 21. veku fekalije slivaju u septičke jame, i divan pogled na veličanstven požar, neviđen od vremena kada su Tihi i Prle upalili nemačku garažu
Plašenje naroda ratom deo je predreferendumske taktike ovih što su sada na vlasti. Taj strah je indukovan uz svesrdnu podršku medija koji služe režimu, uz svakodnevne udarne naslove i vesti o planiranom upadu Šiptara – u različitim formacijama i uz različite oblike asistencije – na severni deo Kosova
Svi njegovi ljudi moraju neprestano da ispuštaju zvuke silne zabrinutosti za njegov život, ali unutar te dogme imaju slobodu izbora varijacija
U nacionalnom fudbalskom timu Švajcaraca igra šest ili sedam etničkih Albanaca i pobeda nad njima Vučiću se čini kao moguća kompenzacija za sve neuspele pregovore s kosovskim Albancima. To bi trebalo da liči na pobedu srpstva, istina na sporednom terenu u sporednoj igri i s nebitnim akterima, ali... daj šta daš
Šešelj u skupštinskom izlaganju upozorava da je Vučić ranjiv, da treba da se čuva aviona i otrova. Za premijerku je lako. U njen kabinet upadaju američki i, eventualno, britanski ambasador, dovode Zoranu Mihajlović a ovu aktuelnu izbacuju napolje
Trpeljivost i strpljivost nisu neograničeni resursi čak i kad se vodi planska politika dodvoravanja onima koji su najviše trpeljivi i strpljivi. O Vulinu i pravu na mišljenje
Vučića sa državom izjednačuju i njegovi glasači i partijska vojska, ali i svi oni koji ga doživljavaju vinovnikom svega lošeg u ovom društvu – od korupcije, razorenih institucija, zarobljenih medija, do siromaštva, partijskog zapošljavanja, odlaska ljudi iz zemlje. Ali, nije on stvorio sistem, nego je sistem proizveo njega. Zato utisak da bi se odlaskom Aleksandra Vučića sa vlasti sve promenilo nije toliko snažan, kao što je bio u slučaju Slobodana Miloševića. A da promeni sistem, ovo društvo izgleda još nema dovoljno snage. Trebalo bi da se vrati u 1990. A to nije nimalo prijatno. Tu je Vučićeva najveća moć
"Vučićeva ideja je bila da dobije podelu Kosova, preciznije sever pokrajine, što je Tači odbio. Na sastancima u Parizu i u Njujorku, Vučić je zato otišao korak dalje i ponudio razmenu teritorija, odnosno da u tom paketu Kosovu osim stolice u UN pripadnu i opštine na jugu Srbije. Na to je Tači – pristao"
Da li je Vučić očekivao da bi, zbog svega što je već učinio za Tačija i Haradinaja, mogao još jednom da iskoristi pomoć međunarodnih prijatelja (zapadnih i regionalnih) da pokaže građanima Srbije da se ipak on pita i kada se otkazuje meč između kosovskih i srpskih juniorki u Kovilovu, ali i kada treba da se održi okrugli sto u Kosovskoj Mitrovici u prisustvu srpskih zvaničnika? Ili je "e baš da vidim" ulično mangupiranje trebalo svima da posluži ne bi li se dogodio ovakav incident
"Može neko da bude tolika ekonomska neznalica pa da kaže kako je neka firma porasla 11.325 odsto za godinu dana, iako je to praktično nemoguće. I da ne zna da je do 2004. kao prihod u ovom biznisu prijavljivana dobit firme, a od te godine po uvođenju PDV-a celokupan obrt. Problem nastaje kad takav čovek počne građanima da objašnjava kako je to što nemaju dovoljno direktno povezano sa tim što sam ja bio uspešan u svom poslu. A mnogo veći problem od crtanja mete na mojim grudima jeste to što takva neznalica vodi državu. Što o ekonomiji priča čovek koji ni stare knjige nikad prodao nije i u čijoj radnoj knjižici nema ništa osim politike. Zato nam ide tako kako nam ide. I ići će još gore, dokle god oni koji državu vode napadaju na ovakav način one koji su nešto u životu napravili"
Suštinsko pitanje našeg društva nije šta će se desiti sa Kosovom jer tu i nema suštinskih nepoznanica koliko god se predsednik Srbije i njegovi satrapi trude da stvore drugačiju predstavu. Ono što, zapravo, sve nas, građane, mnogo više zanima, a dobar deo i plaši, jeste šta će biti, u međuvremenu, sa Srbijom
Umesto političara i analitičara, sagovornike "Vremena" čine obični građani – jedan apstinent i pristalice opozicije. Oni drugi ionako se mogu videti i čuti na svakoj televiziji i u većini drugih medija. Reč je, naravno, o izborima, njihovim akterima i rezultatima
"Jednom sam pozvan na TV Pink pred Novu godinu, bio sam bolestan, ali to njima nije bilo dovoljno. Odmah su me optužili da sam kukavica i da umem samo da kritikujem, a kad treba da izađem na crtu predsedniku – da se plašim. Taj isti predsednik dok je bio premijer, nazvao me jednom ‘opasni Mića’, tako da sad više ne znam da li sam opasan ili sam kukavica, a u stvari samo sam novinar"
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom...), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi
"Neće biti fer i poštenih uslova, ali ne znači da treba da odustanemo od borbe. Kupovina glasova je već počela, ljudi sa prepunim kesama sa oznakama SNS-a obilaze kuće i stanove, prete ljudima tako što govore da su na spisku. Ali i pored svega toga imamo snage da sprečimo krađu na samim biračkim mestima i da izađemo kao pobednici"
