Ima li šta normalnije nego da vas novinari Pinka na Trgu Republike presretnu i zamole da pitate nešto Vučića, a vi odmah, na keca, izbacite pitanje i, što je najlepše, koliko građana i građanki toliko različitih pitanja
Na državnom Kosovo štandu završi guslar, od stola sa civilna i sveštena lica se javi moderator: Ove godine imamo zaista lepu temu, i zaista jake goste!
Stara krilatica glasi da niko ne može sve ljude da vara sve vreme, a previđa se nova maksima gurua modernog marketinškog doba da je to moguće – ako je reklama dobra a budžet neograničen
"Kako proširenje Evropske unije trenutno nije na stolu, neki evropski političari vide Zapadni Balkan kao tampon zonu prema Bliskom istoku, koji iz njihove perspektive počinje sa Turskom. Takvi smatraju da Zapadni Balkan treba zato oblikovati kao prostor gde bi se apsorbovali budući eventualni šokovi – izbeglički i svi ostali. A ako vam je cilj da na nekoj teritoriji, uslovno rečeno, imate potencijalni kamp, onda vam tu ne treba demokratija, već brutalni upravnik. To nikako ne može biti u interesu nas koji ovde živimo"
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Šta se sve ne radi, ako si pristojan? Ne pljuje se po ulici, ne tuku se slabiji od sebe, ne prodaju se svoje ploče, radi se po zakonu i ne smenjuje se trener koji je napravio neverovatan uspeh
Nedavni sukobi Zorane Mihajlović sa pojedinim ministrima samo su najnovija epizoda – napadi na nju "iznutra" su konstanta naprednjačke vlasti, baš kao što je konstanta i da ti sukobi i napadi nisu imali nikakve konkretne posledice po učesnike u njima: vlast koja ih okuplja bila je, i još uvek je, dovoljno jak integrativni faktor
Pobeda Srpske liste na lokalnim izborima mogla bi se olupati o glavu ne samo kosovskim, nego i ostalim Srbima
Skandiranje i talambasi uglavnom su dosta važni kao efekti kad je vladavina zasnovana na kampanjama i propagandi, a ne na politici. Onda se od te zaglušujuće buke ništa drugo i ne čuje. Tu je vrstu vladavine Aleksandar Vučić tako dobro usavršio da se čini da će mnogo vode proteći Savom i Dunavom dok se opet ne pojavi neki novi majstor u takvoj veštini u ovim našim krajevima
"Pre dve godine, u vreme kad sam završavao ovu knjigu, izgledalo je da je kosovski mit u krizi. Danas mi se čini kao da je kriza prošla, da se ovaj mit lepo oporavio. Dobio je važno mesto u Strategiji razvoja kulturnog razvoja Srbije"
Sva tri MiG-a 29 Vojske Srbije, koja dugo nisu letela zbog kvarova, poletela su 20. oktobra iznad Batajnice. Kako? Tako što su motori iz "doniranih" MiG-ova 29 prebačeni u njih, a njihovi odvezeni u Rusiju na remont
"Vučić je sklon velikim greškama. Setimo se njegovih međusobno suprotnih izjava o rušenju Hercegovačke. Iz toga vidite da je on suštinski nesiguran i da je pod uticajem emocija sklon ishitrenom reagovanju. U nekim razvijenijim društvima bi završio političku karijeru još u vreme onog urlanja za vreme poplava. On se za sad održava zahvaljujući kontroli televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali mislim da je ta propaganda postala odurna čak i onima koji su pristalice SNS-a"
