"Slobodan Milošević je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog čoveka. Što se Vučić pre toga priseti, biće bolje i njemu i nama. Njegov problem nastaće onog momenta kad počne da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima"
Premijer Grčke Aleksis Cipras se bori protiv ekonomskog pravoverja, premijera Srbije Aleksandra Vučića su zavele njegove čari. Tamo gde Cipras prepoznaje destruktivni, "varvarski program", Vučić vidi najbolji lek. Cipras je sa svojim idejama heroj prave levice širom sveta, Vučić je sa svojom dogmom svemoćan, ali izvan okvira Srbije sasvim beznačajan. Dvojici balkanskih populista jedino je zajedničko to što obojica veruju u čudo
Voja može slobodno u penziju, njegov agresivni politički populizam nikada nije stajao bolje jer ga provodi njegov odmetnuti učenik Vučić
Uznapredovao je proces samoviktimizacije vladajuće klike, koja se uživela u pozu slabašne žrtve nekih moćnih, a zlih sila
Sasvim je besmisleno pozivanje vlasti na član zakona koji se bavi ovlašćenjima tužilaca, a sve u želji da se zaštitniku građana oduzme pravo kontrole izvršne vlasti i njenih organa. Da tu ima neke loše namere, govori i tajming poturenog argumenta
Kad se istroši najveći i najbolji neprijatelj, onda, po prirodi stvari, na red dolaze surogati. Za jednog Miškovića moraš da izmisliš pet novih neprijatelja i mašina ih trenutno proizvodi
Teško je nabrojati neprijatelje Aleksandra Vučića. Onome ko tako nešto pokuša, iza dugog spiska na kome su konkretna imena i organizacije ukazuje se stoglava hidra čije pojedine glave premijer Srbije seče iz dana u dan, ali na mestu svake nestale kao da se pojavljuje nekoliko drugih, često bez lica i naziva
U najmanju ruku nezgrapni odgovori dva ministra – Stefanovića i Gašića – samo su još više zakomplikovali inače prost problem: kako je i zašto došlo do uličnog incidenta u kome je Žandarmerija tukla dva funkcionerska brata i dva vojna policajca. Pitanja su jednostavna i nema ih mnogo, ali – zbog nečega se Vlada opire jednostavnim odgovorima?
Kako je, u tišini i "na kvarno", počeo veliki projekat devastacije urbane infastrukture u ime najsebičnijeg interesa krupnog kapitala, a protiv interesa građana
Pogubna pamet: Neće nama tamo neki Janković, bez obzira na mandat potvrđen u Narodnoj skupštini, da vršlja po svetilištima državne moći
Sve što smo u ovom trenutku dobili jeste popravljanje nečeg neustavnog i lošeg, o čemu i Ustavni sud Srbije ćuti, a to je nastavak procesa neustavne i nepravne države
Urednik "Informera" Vučićević je morao da pokusa ono što je prethodno proizveo i uputio je izvinjenje, citiram ga "izvinuo se", i prebacio krivicu na hrvatsku tajnu službu. Opa, ispade da se ponašamo kao da živimo u pristojnoj zemlji, osim činjenice da urednik "Informera" ne razume zašto se "izvinuo"
Trebalo je da zaštitnik građana Saša Janković uradi ono što se MUP nije usudio da uradi, pa da se rasplet događaja oko Parade ponosa a na ćošku Birčaninove i Svetozara Markovića pomeri još jedan korak. Zaštitnik je podneo krivičnu prijavu protiv dva pripadnika Vojne policije zbog napada na ovlašćena službena lica u vršenju službe i istovremeno se priključio krivičnoj prijavi MUP-a protiv sedam žandarma, ali samo u segmentu osnovane sumnje da su zloupotrebili sredstva prinude; ne i za napad na vojna službena lica koja je sam prijavio
Kako je odigrana brzopotezna partija između Prištine, Beograda i Zapada, sve da bi rezultat ostao nerešen
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je cela današnja kapitalistička klasa nastala od onih koji su preuzeli kontrolu nad dobrima iz perioda socijalizma i da Vučić tu nije napravio nikakav preokret. "Problem je što je on u kampanji obećavao da će prekinuti sa tom praksom, ali svakog dana se umnožavaju dokazi da se sa tom praksom nastavlja i da ona raste", smatra Jovo Bakić
Sociolog Vladimir Vuletić smatra da je cela današnja kapitalistička klasa nastala od onih koji su preuzeli kontrolu nad dobrima iz perioda socijalizma i da Vučić tu nije napravio nikakav preokret. "Problem je što je on u kampanji obećavao da će prekinuti sa tom praksom, ali svakog dana se umnožavaju dokazi da se sa tom praksom nastavlja i da ona raste", smatra Jovo Bakić.
Vučić je politiku "čistih ruku" promovisao kao ideal i na toj ideji je stekao zavidnu podršku u biračkom telu, pa na svaki nagoveštaj da se u okviru pokreta koji predvodi formira nova tajkunska klasa, reaguje burno, posebno kada se pomene i neko od ljudi iz njegovog bliskog okruženja
Napadom na BIRN na konferenciji za novinare i kasnijom reakcijom na saopštenje iz Evropske komisije premijer Aleksandar Vučić je nastavio sa manirom gušenja medijskih sloboda u Srbiji. Ispada, prema Vučiću, da je on ugrožen u kontekstu slobode izražavanja jer "EU reaguje na njegovu običnu izjavu o tome da EU plaća nekoga ko ruši Vladu Srbije"; ispada da su medijske slobode ugrožene čim se neko usudi da kritikuje najmoćnijeg čoveka u Srbiji; ispada – na bizaran način – da su se novinari i građani koji se bune da je sloboda izražavanja ugrožena našli na istoj strani sa premijerom
Što se nas tiče, zaista možemo da gledamo na izbore u Hrvatskoj kao na političku sapunicu, jer se ništa neće promeniti u zvaničnim stavovima prema Srbima u Hrvatskoj ili prema Srbiji
"Bićete vi dobar pisac, samo nemojte biti tako prgavi kao vaš Miloš Crnjanski", reko mu je na samom početku njegove književne karijere Milan Bogdanović. Mladen Markov je bio prgav – kada se borio protiv nepravde koja ga je tištila. Bilo da su u pitanju ljudi koji kinje decu u parku, nasilnici sa pit bulovima, crkva ili političari
Zašto se Vlada Srbije opredelila za "Esmark", ko tu šta daje, a ko uzima, na čiji teret padaju dugovi i kakve veze s tim ima sveti Petar
U drugoj po redu emisiji "Zumiranje", glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Žarković razgovarao je o ekonomiji sa dr Goranom Nikolićem i dr Dušanom Pavlovićem
Zaboravljenom asu vraćamo se decenijama kasnije, a zbog iznenadnog zanimanja ministra pravde Srbije Nikole Selakovića za njegovu sudbinu. Od 2006, kada je u Australiji pokrenuta spora i neobjašnjiva procedura za izručenje kapetana Dragana Hrvatskoj, nikoga odavde njegova tužna sudbina nije zanimala. U međuvremenu kapetan Dragan sedi u australijskom ekstradicionom pritvoru pod krajnje sumnjivim pravnim okolnostima. Nedavno je odbijena još jedna od njegovih žalbi, pa se sada očekuje još samo potpis nadležnog ministra za izručenje Hrvatskoj
Krajem januara, ako ovoga četvrtka na stolu budu dokumenti s dogovorenim izmenama Zakona o javnom beležništvu i pripadajućeg seta zakona, moći će se bar nazreti kraj agonije paralizovanog pravosuđa i protesta advokata
Intervju koji je sa Oljom Bećković vođen dan nakon martovskih izbora 2014. ("Vreme", br.1211) završio se pričom o umoru od neizvesnosti i stalnoj zebnji od naslovnih strana. Rekla je tom prilikom da "postoje razni načini kako oni mogu da te se ratosiljaju i u tom smislu osećaš se kao u horor filmu". Ova tegobna slika pokazala se kao proročanska, jer je samo tri meseca kasnije vodila svoju poslednju emisiju na TV B92. Iako se "Utisak nedelje" emitovao od 1991. i ugostio, između ostalih, mnoge protivnike Miloševićevog režima, a kasnije i oponente svih potonjih vlasti, niko se do prošle godine nije dosetio da ga potpuno ukine. Kao mesto na kojem su se ukrštala različita viđenja naših života, "Utisak" je bio svojevrsni simbol civilizovanog dela Srbije, a način na koji je posle skoro četvrt veka uklonjen s ekrana postao je paradigma onoga u šta se Srbija ubrzanim tempom pretvara. Proglašavajući Olju Bećković za Ličnost godine, urednički kolegijum "Vremena" saopštio je da je autorka "Utiska nedelje" odigrala ključnu ulogu u odbrani slobode javnog govora, novinarske profesionalnosti i ljudske pristojnosti. O tome su, uostalom, svedočile i brojne nagrade koje je za svoj rad dobila – između ostalih, bila je prva dobitnica nagrade "Osvajanje slobode", a baš 2014. primila je nagradu "Vitez profesije", kao i najuglednije novinarsko priznanje, nagradu "Jug Grizelj". Koliko god impresivna bila, zvanična biografija Olje Bećković ipak ne otkriva koliko je bio dug i ponekad mučan put do "Utiska" kakvog smo ga znali, i do Olje kakvu poznajemo. U njoj se ne pominju limene papilotne i kombinezoni, učenje kako da se rukuje i veridba plastičnim prstenom, a ne objašnjava se ni kako jedan telefonski poziv ili jedna reč u komadu Tenesija Vilijamsa može sudbinski da utiče na nečiji život. Zvanična biografija takođe ne beleži kako se oseća majka čiji se sin – samo zbog njenog posla – nađe na naslovnim stranama tabloida, ali ni šta sve može da podrazumeva jedan poziv u Jajince. Upravo o tim temama – na prvi pogled nepovezanim sa zvaničnom biografijom – pričali smo s Oljom Bećković u poslednjim danima decembra.
Poslednje nedelje u 2014. godini emitovana je prva emisija "Zumiranja", jednočasovnog razgovora pred kamerama koji sa sagovornicima vodi Dragoljub Žarković, glavni urednik "Vremena". U produkciji našeg nedeljnika"Zumiranje" će se snimati svake nedelje od dvadeset časova u medija centru Udruženja novinara Srbije
