Prethodnih dana smo na različitim TV kanalima gledali različite primere i oblike komunikacije političara. Predsednik Srbije se javnosti obratio posle maratonskih pregovora u Ohridu, a tokom vikenda su održani predsednički izbori u Crnoj Gori. Njima je prethodila predizborna kampanja, a posebnu pažnju privukli su TV dueli predsedničkih kandidata
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
„Veoma bih voleo da imam priliku da razgovaram sa Albancima i sa njihovim verskim liderima, jer duboko verujem da je za svakog normalnog čoveka miran i dostojanstven suživot na prvom mestu, da je on iznad svakog sukoba, netrpeljivosti i mržnje“
“Činjenica je da je država ponekad stajala iza organizacija poput Narodnih patrola i mnogih drugih. Kada su čuvali mural Ratka Mladića, čak je i predsednik Vučić rekao nešto poput ‘pa to su opasni momci’ i po imenu ih je pomenuo. Veći problem jeste neka vrsta logističke, neotvorene podrške, kao i tolerancija koju je država pokazivala za ono što su radili, recimo, Levijatan ili Narodne patrole. Sada se Zentropa ističe kao najagresivnija i ideološki najradikalnija grupa”
„Vreme“ je svoju prvu iz nove serije javnih debata o stanju demokratije u Srbiji organizovalo u Vranju koje je postalo grad kriminala i straha, u kome se Dejan Nikolić Kantar namerio da uzme prostorije OK radija. Osim kolega, na tribinu je došao samo jedan obični građanin. Ostali nisu smeli
Viši sud u Beogradu doneo presudu Dragoljubu Simonoviću za podstrekivanje drugih lica na krivično delo. Kao izvršioci ovog dela osuđeni su i Vladimir Mihajlović, Aleksandar Marinković i Vladimir Novaković koji su zapalili kuću Milanu Jovanoviću
Dogovor u Ohridu je sada obaveza Beograda i Prištine, i EU će pažljivo pratiti implementaciju, rekao je Žozep Borelj pred sastanak u Briselu. U svetu pozdravljaju dogovor u Ohridu, u Srbiji su pozitivne ocene retke. Nemoguće je biti proevropski političar, zalagati se za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, a biti protiv ovog sporazuma, smatra Pavle Grbović
Nijedna strana ne pokazuje da suštinski uopšte želi bilo kakvu relaksaciju, naprotiv, već škrgućući zubima razgovaraju i pregovaraju zato što je tako odlučeno „na višem mestu“. Pa gde su onda tu stabilnost, okončanje sukoba, mir, prosperitet o kojima toliko pričaju predstavnici međunarodne zajednice?
Žozef Borelj je objavio da su obe strane postigle dogovor. Predsednik Vučić je naglasio da nije ništa potpisao, ali i da je zadovoljan dogovorom, i da je formiranje ZSO prioritetna obaveza. O svemu će detaljno narodu govoriti sutra
PIO fond je zadovoljan interesovanjem penzionera za kartice koje će im omogućiti razne vrste popusta, ali ne pominje kompanije i firme koje će uvažavati te kartice, Takođe nije jasno ni zašto ih PIO fond nije poslao na kućne adrese, isto kao što je nedavno poslao Vodič za penzionere
Teško je racionalnim argumentima pobijati tvrdnje koje su očigledno neistinite ali, kad ih izgovara predsednik države, ne mogu se samo prenebregnuti. A rekao je: „Nismo mi sad završili Hram nego smo ga sad napravili!“. To nije tačno
Organizatori večerašnjeg protesta održanog uoči odlaska Aleksandra Vučića u Ohrid, rekli su da predstavlja „nadstranačko patriotsko ujedinjenje“ svih koji su protiv sporazuma EU. Miloš Ković je rekao da je ovo „svesrpski skup“ i da se Rusija probudila
Međunarodni sud za ratne zločine u Hagu izdao je danas nalog za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina zbog navodnog ratnog zločina protivpravne deportacije stanovništva, a pre svega dece, iz Ukrajine u Rusku Federaciju
“Svi ljudi koji iz raznih razloga pričaju kako treba da se ratuje i kako ratova mora biti, trebalo bi da se savetuju s nama koji smo rat živeli. Jer rat je strašan, i to ne samo u pogledu toga da možeš da izgubiš glavu ili da možeš da izgubiš nekog bližnjeg, kao što sam ja izgubio nekolicinu ljudi koje sam mnogo voleo... Ali zamislite trenutak: moj brat ide sa svojim tastom na razmenu leševa. A taj je njegov tast izgubio sina od 23 godine, i kaže mom bratu: ‘Da mi je neko pričao da ću se obradovati mrtvom sinu...’”
Čim Vulin pritisne dugme, iz mraka ispuze ekstremni desničari. A kad ga direktor BIA otpusti, vraćaju se poput buba švaba odakle su do došli. Potom im Služba obračuna troškove – uključujući one za skaradne plakate protiv profesora FPN-a – i isplati saradničke honorare
Ispred FPN-a izlepljeni su plakati sa fotografijama i imenima vanrednog profesora Marka Vekovića, docentkinje Jelene Lončar i docenta Stefana Surlića na kojima masnim, velikim, crvenim slovima piše „izdaja“iznad grba Oslobodilačke vojske Kosova. Navedeni „izdajnici“ trebalo je da u okviru akademske razmene razgovaraju sa albanskim kolegama sa Kosova o različitim problemima. FPN je čitav skup bez obrazloženja otkazao
Centar Beograda krase obeležja Crvenih beretki i njihovog komandanta Milorada Ulemeka Legije. Danas, kada se navršila dvadeseta godišnjica od mučkog ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije Zorana Đinđića, Beograd i Srbija su preplavljeni simbolima njegovih ubica i sličnim obeležjima, dijametralno suprotnim od svih onih vrednosti za koje se Đinđić borio i zbog čega je naposletku i život izgubio
Džajić je četvrti izabrani predsednik Fudbalskog saveza Srbije nakon razlaza sa Crnom Gorom pre 17 godina, uz dvojicu vršilaca dužnosti u poslednje dve godine, a nije teško primetiti da je na početku, a i danas, u prvom planu bio Zvezdan Terzić – 2006. godine kao prvi predsednik samostalnog FSS-a, a od utorka, nakon izbora Džajića, kao neformalni šef srpskog fudbala. Možda će sa završetkom ovog mandata biti zatvoren taj krug i otvoriti se novi, u kojem će šansu dobiti Nemanja Vidić i ljudi koji dele njegove poglede i vizije
Neverovatno je da se 2023. godine razgovara o Miloševiću i Đinđiću kao žrtvama, pa se onda meri čija je žrtva veća, čije nasleđe značajnije i čija uloga važnija “iz današnjeg ugla”
“Ovo je zamena za neke formalne institucije, koje su potpuno marginalizovane, koje ne služe ničemu, ali u društvu postoji potreba za njima. Postoji potreba za kritikom vlasti, na primer, za ukazivanjem šta ne funkcioniše. Taj pokret će služiti kao zamena za civilno društvo: imamo postojeće civilno društvo, koje je projektno finansirano, zapadno orijentisano, ‘nedovoljno patriotsko’, to su ovi ‘antidržavni’, a ovo će da bude državno civilno društvo”
Nemačka državna televizija ARD navodi da su mnogi srpski mediji proruski orjentisani, a da istovremeno reklamiraju zapadne kompanije. U ukupnom finansiranju kroz oglašavanje sa 63 odsto učestvuju firme iz EU, SAD ili Švajcarske, iz Nemačke sa gotovo 10 odsto, a firme iz Rusije jedva 0,1 odsto
Nije baš sasvim jasno zašto se režim, koji u rukama ima bezmalo sve medije u zemlji, a koji joj služe kao toljaga za progon i disciplinovanje protivnika i neistomišljenicka, služi i „gerilskim“ načinom političke borbe
Ostavimo po strani opšti haos po centru Beograda, pljačku i uništavanje kontejnera, semafora, signalizacije, izloga… tog 21. februara 2008. godine, četiri dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost. Napad na zapdna diplomatska predstavništva mogao se i morao predvideti kada je bio zakazan protestni skup, pogotovo na američku ambasadu jer su SAD bile označene kao glavni krivac za „otimanje“ Kosova od Srbije. Namerno ili slučajno, Policijska uprava Beograda i MUP puptuno su bili omanuli
Ministar privrede je zatražio da Srbija uvede sankcije Rusiji zato što „naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo“. Zvanična Rusija je odmah negodovala, a tamošnji mediji prenose Vulinovu izjavu da je Basta kukavica
U centru Prokuplja opljačkan je i demoliran salon venčanica, ukradeno je 39 haljina vrednosti od oko 30.000 evra. Materijalna šteta nastala u lokalu procenjuje se na 15.000 evra
Argument da je ispravno odreći se Kosova zarad ulaska u EU je samo postupanje po liniji manjeg otpora, koja dugoročno ne donosi ništa, a odnosi mnogo. Sa jedne strane, članstvo u EU u tom slučaju nije zagarantovano, dok sa druge strane nema ni garancija da neće biti otvarana i druga teritorijalna pitanja. Najzad, koja je poenta u EU uvoditi državu koje više nema, ili koja se raspada?
