Lični stav – Konferencija o klimatskim promenama u Glazgovu COP26

Može li svet da preokrene tok klimatskih promena

Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na inostranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine

Intervju – Žiga Divjak, reditelj

Bez zajednice nećemo preživeti

"Ne bih umeo tačno da definišem filozofski okvir iz kog polazim. Činjenica je da u svom radu pokušavam da lične probleme gledam kao posledicu većih i širih strukturalnih problema. Skoro sve društvene probleme posmatram kroz optiku klasne borbe. Klasna borba nije više borba za politička i socijalna prava potlačenih nego borba za preživljavanje, za opstanak i to ne samo najpotlačenijih nego svih nas"

TV manijak

TV finale

Exit je zapravo simbolički početak povratka "u život", jer su preduzete striktne antiepidemijske mere da bi mladi ljudi uživali tokom četiri dana festivala

SAD – Klimatske promene

Crveni alarm na Huverovoj brani

Vodomer na brani koja je svojevremeno bila simbol američke graditeljske i inženjerske sposobnosti pokazuje kako globalno zagrevanje utiče na dostupnosti vode, dok se na političko-socijalnom barometru meri da li podsećanje na Ruzveltov Nju dil utiče na ishod Bajdenovog predloga o ulaganju dve milijarde dolara u infrastrukturu

Reno 4

Pa šteta je

Pozorište

Nepodnošljivo prisustvo neispunjenih želja

Tenesi Vilijems: Tramvaj zvani želja, režija Jug Đorđević, Narodno pozorište Sombor

Država – neprijatelj siromašnih

Po vodu do Strazbura

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa krize. Među njima dominiraju Romi

SAD – Pravosuđe na tapetu

Zemlja slobodnih i dom obespravljenih

Amerikanac ili Amerikanka koji su u braku sa migrantom gube pravo na novčanu pomoć, ali za razliku od nacističkih rasnih zakona makar mogu bez pravnih sankcija da dele postelju sa osobom nepoželjnog porekla

Intervju – Miomir Korać, direktor projekta Viminacijum

Srećni sluga zakopanog grada

"Arheologija nas uči – sada ću nešto anatemski da kažem – da uopšte nije važna teritorija koju držite. Važno je da sačuvate materijalne i ljudske resurse i da se prema njima odnosite kako treba, a teritoriju ostavite po strani. Ona će 50 godina biti veća, pa 100 manja, zavisi od okolnosti. To je strašno mereno našim životima, ali mereno arheološkim životima to nije tako strašno. Prema tome, možda mi i nismo tako loši u odnosu šta nemamo"

Kultura sećanja – Iz knjige Jasmine Tomašević Veliki rat i mali čovek – svedočenja srpskih vojnika

Crni ljudi, žene za volanom i muškarci u suknjama

Prosečan srpski vojnik imao je 26 godina, ali je zbog teškog života na selu, a naročito usled ratnih okolnosti, delovao starije od svojih savezničkih vršnjaka. Poreklom je bio iz manjeg mesta u unutrašnjosti koje je retko napuštao čak i radi odlazaka u obližnja sela. Nakon tri rata obreo se na Solunskom frontu. Koga je sve tamo video i upoznao

Mostar, sasvim lično

Srce bubnja, sve je tu

Klizav kamen, pragovi, gvozdena ograda, puno je svetla i, uprkos reci turista, mirno je (ili sam miran ja), gotovo sleđeno, kao da se sve događa u mome sećanju, a ne sada, u stvarnosti. Kao da sam se vratio kući