Slovenija – Predsednički izbori u senci demonstracija
Tri istorijske premijere
Kako se protest zbog uvođenja radara u Mariboru pretvorio u nasilničke demonstracije širom zemlje. Zašto bi Bakunjin bio ponosan na Slovence. Kako se levica okomila na levicu
Još jedanput o Jugoslaviji
Iskra u oku
U Muzeju istorije Jugoslavije prvog decembra, na rođendan prve Jugoslavije, otvara se izložba "Jugoslavija od početka do kraja". Ove nedelje pada i dvadeset deveti novembar, Dan Republike, rođendan druge Jugoslavije. U naše vreme priča o Jugoslaviji pokušava da se liši svakog političkog sadržaja. A u politici je ključ, politika je krucijalna dimenzija jugoslovenske ideje i jugoslovenskog projekta. Nije se Jugoslavija sastavljala zbog kinematografije, popularne muzike ili fudbala, sastavljala se iz političkih razloga. Biti subjekt, biti slobodan, biti (politički) faktor, ne biti kolonija, ne biti resurs, ne biti okupiran – zbog toga se sastavljala Jugoslavija. Sve drugo dolazi posle
40 godina od pojave Zigija Stardasta
San mesečeve noći
Četrdeset godina pošto je Dejvid Bouvi objavio album na kome su se premijerno pojavili Zigi Stardast i Pauci s Marsa, "Kjurioziti" je sleteo na Mars. Ove godine su umrli Nil Armstrong i pisac Marsovskih hronika Rej Bredberi, a jedno važno poglavlje futurističke prošlosti pop kulture zatvoreno
»Vreme« kod gospodina Palme
Dan otvorenih vrata u Jagodini
Palma opet viknu, Ajmo malo brže, čoveku kome su vidno drhtale ruke bi upisano 3000 dinara, žena koja dobi 2000 dinara mu zahvali rečima, Živio milion godina, pruži ruku da ga pozdravi, on samo odmahnu, uze objasni, da ne misli novinar da nešto potcenjiva, ne, to zbog virusi i bakterije, samo pazi na virusi i bakterije
100 godina kosmičkog zračenja
Vreli pljusak iz svemira
Samo jedan jedini proton koji dolazi odnekud iz svemira, sa tako velikom energijom kao što je 100 miliona teraelektronvolti, svojim sudarima sa atomima u stratosferi izaziva pljusak od milion sekundardnih čestica koje se na putu do tla rasprostiru u širinu od nekoliko kilometara
Kultura sećanja – Pedeset godina od Kubanske raketne krize
Trinaest dana koji su promenili svet
Svet u jesen 1962. godine nemoćno gleda hladnoratovsku nuklearnu partiju pokera u kojoj čip iznosi jedan megaton trinitrotoluola. Sovjetska vlada tajno gradi baze na Kubi i postavlja rakete s nuklearnim bojevim glavama u čijem bi dometu bili Vašington i polovina baza američkih strategijskih bombardera. Američki predsednik Džon F. Kenedi odbija pritisak vojske da odmah bombarduje Kubu i naređuje njenu pomorsku blokadu. Američki bombarderi su u vazduhu. Ruski brodovi se približavaju liniji blokade o kojoj ih nisu obavestili... Prošlo je tačno pola veka od trinaestodnevne Kubanske raketne krize oktobra 1962, kada je zamalo izbegnut atomski Armagedon, poslednja bitka pre kraja sveta
Evro kriza i regionalizam
Španska groznica u Kataloniji
Zašto Katalonci žele da se otcepe od Španije. Zašto Vlada u Madridu to odlučno odbija. Da li konsolidacija Evropske unije kao neke vrste superdržave ohrabruje separatističke pokrete u Evropi i kakve veze ekonomska i finansijska kriza imaju sa svim tim
Intervju – Milanka Karić, narodna poslanica
Kako Evropa da pomogne Bogoljubu
Nisam istupala u ime porodice. Kao narodni poslanik, zastupala sam sve poslovne ljude koji su reketirani, hapšeni i opljačkani, samo zato što nisu pripadali partijama koje su bile na vlasti
Intervju – Kokan Mladenović, upravnik Ateljea 212
Pošto pozorište, a pošto pašteta
"Pozivaju me za neukus ljudi koji pričaju viceve u ‘Grand paradi’ i nekakvi v.d. Šojići. Ima predstava koje su tržišno značajne, ali nema neukusa. Ja bih voleo da je ovaj sukob, sukob dve koncepcije u pozorištu, voleo bih da smo mi kreativni saradnici povodom repertoara, a ne da se naš sukob iscrpljuje u fanatičnom očuvanju privilegija i modela pozorišta koji je neodrživ. Sa mnom na čelu Ateljea ili ne, sadašnji model funkcionisanja pozorišta će se promeniti u narednih godinu-dve, ili će se pozorišta u Beogradu ugasiti"
Iz knjige nobelovca Pola Krugmana
Okončajte ovu depresiju, odmah
"Vreme" objavljuje odlomke iz knjige Pola Krugmana, ekonomiste koji potresa svet u jeku svetske ekonomske krize i čoveka koji u sreći ljudi vidi napredak