Intervju – Vuk Jeremić

Prešli su sve granice normalnosti

"Mislim da nikada država nije bila u čvršćem zagrljaju sa organizovanim kriminalom, pogotovu u nekim delovima Srbije, recimo u Vojvodini ili na severu Kosova. Ne možete više imati iole ozbiljnu preduzetničku aktivnost, a da za to niste dobili zeleno svetlo ili praktično platili reket određenim ljudima, koji su teritorijalno raspoređeni, i od kojih je značajan broj u direktnoj sferi uticaja Andreja Vučića, brata premijera. On je, naravno, najmoćniji od njih, ali postoje i drugi. Jedan je Nikola Petrović, isto tako blizak saradnik i kum premijera, a treći je Beba Popović, koji u medijskom prostoru danas u Srbiji vedri i oblači"

Intervju – Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE

Rejting, pritisci i obesmišljavanje izbora

Postoji atmosfera u kojoj se priča o pritiscima i o kupovini glasova naširoko. Kad kažem naširoko, mislim bukvalno na celu teritoriju. Nema opštine u kojoj nismo bili, a da nismo slušali o istim ili sličnim mehanizmima koji se koriste za prikupljanje podrške i za sigurne glasove. U ovom trenutku govorimo o atmosferi u kojoj ljudi nisu spremni da govore o svom političkom mišljenju, makar ne javno, jer se plaše na koji način to može da utiče na njih ili na nekog u njihovom okruženju. Svakako da i sam način tretiranja kandidata koji nisu bliski vlasti doprinosi takvoj atmosferi straha. A sama okolnost da ne smete da kažete da ćete da glasate za određenog kandidata govori o atmosferi pritiska koja je našim pozitivnim pravom zabranjena

Vreme 477, 26. februar 2000.

Strah i vika

Srpski pokret obnove (SPO) saopštava da je to objava "srpsko-srpskog rata", da je šef države "ne skrivajući mržnju i spremnost na zlo, nedopustivo vređao i klevetao demokratsku opoziciju i njene pristalice"

Strip

Od Zmaja do Janjetova

Tradicija devete umetnosti u Vojvodini, stara 150 godina

Intervju – Ivana Buš Jović

Manje oružja, manje mrtvih žena

"U slučajevima zloupotrebe vatrenog oružja u porodici, muškarci su bili počinioci 32 puta češće nego žene, i to se uglavnom završava smrtnim ishodom"

Portret savremenika – Marijan Rističević

Čovek koji je dosegnuo dno

Da je ovo normalna država, s normalnom političkom scenom i društvenim okruženjem, Marijan Rističević bi mirno orao svoje njive i zabavljao komšiluk. Ovako, njemu je uspelo da bez ikakvog znanog političkog programa, bez ikakve znane političke ideje – samo na bezobrazluku, primitivizmu i zabavljačkom elementu – izgradi političku karijeru i sebi obezbedi više nego pristojnu mesečnu apanažu

Mađarska – Proslava šezdesetogodišnjice revolucije

Zaborav i poluistine

Odnos Viktora Orbana prema Mađarskoj revoluciji 1956. godine mnogo govori o današnjoj mađarskoj vlasti

Intervju – Saša Stamatović, v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije

Blago od drveta

Šta šume znače za ljudsko društvo, kakvo je stanje šuma u Srbiji, kako se do takvog stanja došlo i koji su planovi za budućnost

Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (II)

Dijalog u društvu koje ne razmišlja

Šta su Srbija i Vojvodina naučile iz iskustva devedesetih godina prošlog veka i kako se nose sa posledicama tog iskustva

Vojvođanski forum – Kultura dijaloga (I)

Izazovi slobodne misli

U mestu Bukovac, u okolini Sombora, 9. septembra održan je susret pod nazivom Vojvođanski forum. Ovaj jedinstveni filozofski kružok postoji već 20 godina i do sada je funkcionisao izvan očiju javnosti, uglavnom u Novom Sadu, a učesnici ga zovu jednostavno Salon. Više od sto mislećih individualaca, uglavnom liberala, sastajali su se jednom mesečno i diskutovali o društvenim diskursima, razmenjivali poglede na političke, filozofske, sociološke i druge teme relevantne za vojvođansko i srpsko društvo

Intervju – Dušan Mijić, jedan od osnivača i domaćin Salona

O jubileju, dijalogu i strahu

"Salon je počeo sa radom kada je nacionalizam bujao. Nacionalizam je po našem mišljenju ključ nesporazuma Srbije sa ostatkom regiona. Ja mislim da on danas nije nestao. Prema tome, slobodna razmena stavova, ideja na temu kako slomiti nacionalizam jednom građanskom, slobodnom individuom, i dalje je suština našeg rada. Mi se danas razlikujemo u pristupu kako se boriti protiv nacionalizma, ali ono što je zajedničko je traženje načina kako osvajati slobode za pojedinca"

Brazil – Olimpijske igre

Na marginama sportskih bojišta

Brza traka kroz favele. Druga Olimpijada predsednika Nikolića i deficit drugih predsednika država i vlada. Ko kome zviždi i aplaudira. Sportska brazilska nacija. Pogled sa Glave šećera koji oduzima dah. O arhitekturi "prestonice" estetske hirurgije, imidžu Srbije koju vezuju za Novaka Đokovića, o Petropolisu i snahi Karađorđevića iz brazilske džungle, o propustima domaćina i Plavom orkestru na Kopakabani

TV manijak

U čabru

Nemam ništa protiv što neko uživa na moru, ali ne razumem onda kuknjavu – valjda treba da kukaju oni kukavci što sede kod kuće i nemaju kinte da otputuju

Lisica i ždral

Zid smrti

Nekoga uzbudi drozd u suton, drugoga ushićuje otrcana misao: hiljaditi put je deklamuje u nadi da to opšte mestašce neko sluša prvi put

Tribina – Tačka susreta (3)

Raspad nema kraj

Dok se u Makedoniji na nastavi istorije preskaču lekcije o albanskom narodu, učenici na Kosovu ne uče istoriju Jugoslavije, komšije Albanci i Srbi međusobno komuniciraju na engleskom jeziku, a školovani mladi ljudi ne mogu da rade u administraciji u Makedoniji jer ne govore jezik većinskog stanovništva. Takva je trenutna slika zakomplikovanog multietničkog Balkana

TV manijak

Konfucije u letnjoj šemi

Svaki detalj trodnevne posete bio je razvučen do beskraja, uz primetnu konfuziju i pometnju

Trijumf autsajdera

Sezona koju je uzeo Lester

Fudbal je, kažu, više od sporta. I nigde to nije toliko tako kao u Engleskoj gde se ove sezone desilo možda i najveće čudo klupskog fudbala svih vremena – da titulu u najprestižnijem evropskom nacionalnom prvenstvu osvoji potpuni autsajder

Ekonomija lokalnih samouprava

Kancelarije preduslov za više investicija

Istraživanje NALED-a kaže da sa povećanjem broja zaposlenih u Kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj dolazi više stranih investicija u lokalne samouprave

Izbori za Skupštinu Vojvodine

Ulazak naprednjaka u Banovinu

Možda su ljudi iz Vojvodine pomislili da iz centra vlasti Srbije mogu dobiti više, ako se priklone Vučiću i njegovim naprednjacima, kad već dosad, dok je Pajtić "smetao", nisu dobili gotovo ništa

Izbori 2016

Tuga pobednika

Kroz iglene uši provuklo se u Skupštinu više partija no što je želeo premijer Vučić, koji je tražio veću podršku, a dobio manje poslanika nego u sazivu 2014. Da li to znači nastavak vožnje aviona bez kontrole leta

Nuspojave

Povraćanje Vojvodine

Proizvodnja fikcije "Pajtićevog režima" treba da sakrije nezgodnu činjenicu da Vučić i društvo od 2012. ne upravljaju samo "užom" Srbijom, nego i te kako i Vojvodinom

Istraživanje

Talasanje u ravnici

Vučićeva lista je, razume se, ubedljivo prva i u pokrajini, ali ipak za najmanje nekoliko procenata slabija nego u ostatku Srbije – što već, potencijalno i u perspektivi, otvara prostor za raznoraznu kombinatoriku, strahove i nade

Tribina – Vojvođanski region i dobro upravljanje u svetlu Agende UN do 2030.

Manje države, više društva

Dobro upravljanje jedno je od načela Cilja 16 Agende održivog razvoja Ujedinjenih nacija od 2015. do 2030. godine koji je Srbija odredila kao svoj prioritet. Kako bi se ono ostvarilo, neophodno je razviti sistem u kome svi nivoi vlasti funkcionišu i sarađuju, a institucije sistema predstavljaju servis građana

Ko je Klemens Tenis

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju

O investiciji nemačkog proizvođača mesa "Tenis" javnost u Srbiji i dalje saznaje na kašičicu. Dok premijer Vučić obećava radna mesta i preporod srpskog svinjogojstva, stručnjaci i poljoprivrednici ukazuju na opasnosti od dolaska potencijalnog monopoliste na srpsko tržište. Ko je Klemens Tenis, kako posluju njegove firme, kakvi su uslovi rada u njima i šta sa svim ovim imaju Vladimir Putin i usoljene svinjske kolenice

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije

Milioni, avioni, kamioni

Nadzor nezavisnih tela nad načinima finansiranja medija i trošenja javnog novca preko je potreban. Ali, izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije o tokovima javnog novca u medijima aljkav je i polovičan, pa ostavlja prostor za stavljanje na stub srama ni krivih ni dužnih

Tribina nedeljnika "Vreme" i foruma ZFD – »20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma«

Loše sa Dejtonom, još gore bez njega

Šta je najveći doseg Dejtonskog sporazuma, a šta su njegov najveći nedostaci, kako su tokom dve decenije tumačeni duh i slovo ovog akta potpisanog u Parizu 14. decembra 1995, da li je moguće da se izmeni, da li su bez njega održivi jedinstvo i stabilnost Bosne i Hercegovine, neka su od pitanja na koje su na tribini "20 godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma" pokušali da daju odgovore profesor Nenad Kecmanović, urednik BIRN-a za BiH Srećko Latal, pisac i novinar Muharem Bazdulj i moderator Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"

Vreme Vojvodine

Vojvođanske seobe

Vojvodina je tokom čitave istorije bila migratorni prostor. Talasi migracija značajno su menjali strukturu, način života i kulturu ovog prostora. Kao izrazito višenacionalna sredina u današnjem obliku nastaje tokom XVIII veka, što je bila posledica doseljavanja Srba u Velikoj seobi 1690, kao i kolonizacije koju je sprovodila austrijska vlast. Migracije nakon Drugog svetskog rata, proterivanje Nemaca i kolonizacija Srba iz Bosne i Hrvatske, a zatim i migracije tokom i nakon raspada Jugoslavije, promenili su strukturu stanovništva Vojvodine, ali je ona i dalje zadržala svoj multietnički karakter. U Vojvodini danas živi nešto manje od dva miliona stanovnika i 26 nacionalnih manjina, a šest jezika ima službeni status – srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski i rusinski