Bioče 23. januara: četrdesettroje nastradalih u železničkoj nesreći, solidarnost, spasavanje velikog broja povređenih, pritvoren mašinovođa Drobnjak, ostavka crnogorskog ministra za saobraćaj Lompara i direktora Željeznice Crne Gore
Dosta se toga izmenilo od početka našeg rada. Imamo veliki broj učesnika događaja, pogotovo kad je o Kosovu reč, gde nam dolaze svedoci nekih događaja. Sve češće nam se javljaju čak i pripadnici redovnog sastava policije, traže određenu anonimnost i faktički se ispovedaju i imaju potrebu da ispričaju ono šta se dogodilo. Neki od njih satima pričaju, hoće da se rasterete i izbace to iz sebe i neće da budu saučesnici zločina koji su činjeni, a u kojima oni nisu učestvovali
Od 5. oktobra naovamo gotovo da nije bilo predstavnika vlasti koji bar nekoliko puta nije javno izjavio da se Ratko Mladić ne nalazi na teritoriji Srbije, mada su naknadno mnogi skakali sebi u usta. Evo šta su bivši i sadašnji funkcioneri govorili o svojim saznanjima o Mladićevom prebivalištu, od 2001. godine do danas
Možda najvažnija operacija ilegalnog naoružavanja Armije BiH bila je ona tuzlanska iz 1994, kada su američki transportni avioni C-130 Hercules noćima sletali na tuzlanski aerodrom uz pratnju lovaca koji su kružili okolo. Samo po sebi se razume da zabrana letenja nad teritorijom BiH za njih nije važila. Tada su Amerikanci isporučili telekomunikacije, protivoklopne sisteme, municiju i streljačko naoružanje. Dejtonski mir iz novembra 1995. zatekao je teritoriju Bosne i Hercegovine i te kako naoružanu i zagađenu streljačkim naoružanjem i minsko-eksplozivnim sredstvima, sve to bez evidencije bilo koje vrste, u rukama civila
Moja se spisateljska delatnost ove godine razvila do neslućenih razmera, u nekoliko navrata zažalio sam što "Vreme" ne preštampava zvezdane trenutke drugih glasila, e, pažnji mojih prekaljenih (što će reći i umornih od mene, šta se tu može!) čitalaca preporučujem odlomke triju tekstova. Znam da ima onih koji su kao Vinaver i Teofil prokleti da čitaju sve i kojima će ovaj kolaž pasti pecivo vtoroi svezhosti, ali takvih nema više od troje ili četvoro, neću po njima da se rihtam!
Po dobrom običaju, čitaoca podsećamo na deset događaja po kojima će možda u Srbiji ostati upamćena 2005. godina. Takvi izbori obično se prave uz sažimajuće ocene, objave i inauguracije, a mi se opredeljujemo za nizanje najnužnijih činjenica o važnim događajima, od kojih su se neki odvijali mesecima. To činimo zato što se uzdamo u visoku sposobnost naših čitalaca da samostalno zaključuju, zato što se ovde činjenice lako previđaju ili brzo zaboravljaju, a i zato što smo svesni da se ovde inače koristi više prideva nego glagola
Podsećajući na Marka Miljanova i njegovo viđenje razlike između čojstva i junaštva, sudija Vesko Krstajić je obrazloženje završio: "Junaštvo je sebe od neprijatelja sačuvati, a čojstvo je drugoga od sebe sačuvati. O svemu će istorija doneti sud, a ovu presudu shvatite kao presudu vašem čojstvu"
Svaka trgovina oružjem u krajnjoj je konsekvenci politička, koliko god "komercijalno" izgledala; čak i kad oružje završi u rukama organizovanih kriminalnih grupa, jer tada pre ili kasnije dolazi do destabilizacije datog društva. Mada manje unosna od trgovine narkoticima (a u poslednje vreme i trgovine ljudima, ilegalnim migrantima), trgovina oružjem ostaje jedan od slađih poslova i stalna potencijalna pretnja miru i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi. Naime, oružje, municija i eksplozivi; zatim vojna oprema; pa taktičke telekomunikacije i savremena vojna elektronika; vozila i vazduhoplovi dvojne namene – sve to spada u kontrolisanu robu, čiji je promet ograničen iz jasnih razloga. Zato je cena te robe na crno veća od tržišne i odatle potiče profit ilegalnih trgovaca
Koliko je Vojska zaista otvorena i šta se sve krije pod velom onoga što se zove "vojna tajna"? O zbivanjima u okviru oružanih snaga – bilo da je reč o samoubistvima pripadnika VSCG ili njihovom trovanju, vojnim integracijama ili liferacijama – javnost obaveštava Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane. Kako ona radi i koliko se razlikuje od nekadašnje Uprave za informisanje i moral JNA/VJ
Matija Bećković, akademik, na proslavi stogodišnjice Pete beogradske gimnazije ("Politika")
Pokušali smo parama koje nemamo da kupimo uslugu koja nam ne treba, pa se posle čudimo kad se pojave sumnje na korupciju. Nabavke za vojsku (ali i za policiju u poslednje vreme) jesu mnogo zgodne, kao i oduvek: pokriveni tajnošću, takvi poslovi otvaraju neslućene mogućnosti
U borbi protiv ilegalne trgovine umetničkim delima i arheološkim predmetima većina svetskih zemalja već uveliko koristi najnapredniju tehnologiju, primenjuje stroge kriterijume za dokumentaciju, razvija sisteme za brzu razmenu informacija. Istovremeno, nadležni za tu oblast u zemljama Balkana još uvek muku muče s primenom najosnovnijih zakona, regulisanjem policijskih snaga, inventarom kulturnih dobara. Međutim, slika takvog haosa postaje kompletna tek kad se svemu dodaju i ratovi na prostoru bivše Jugoslavije
