Kultura sećanja – Sudbina Podunavskih Švaba i informbiroovaca (ceo tekst)
Pa, znate kako je, ubijalo se
U Vajmaru je u organizaciji Memorijalnog centra "Buhenvald", a u saradnji sa moskovskom institucijom Memorijal, otvorena izložba "Gulag – tragovi i svedočanstva 1929–1956" o logorima u Sovjetskom Savezu za vreme Staljinove vladavine, kroz koje je prošlo oko 20 miliona zatvorenika. Memorijalni centar "Buhenvald" je sebi stavio u zadatak da, osim istraživanja užasa nacizma, proučava i pojave makar i samo donekle slične onome što se događalo u nacističkoj Nemačkoj. U okviru pratećih priredbi o logorima u bivšoj Jugoslaviji, o "logorisanju" Podunavskih Švaba i o "administrativnom upućivanju na društveno korisni rad" na Golom otoku, o tome kako je Mirko Tepavac zgrožen stanjem i "robovlasničkim" odnosima koje je zatekao celo rukovodstvo jednog logora u kome su bili zatvoreni Nemci poslao na Sremski front, govorio je Ivan Ivanji. Taj govor prenosimo u celosti
Portret savremenika – Dragoljub Milanović, bivši generalni direktor RTS-a
Sto godina samoće
Dragoljub Milanović, novinar i bivši direktor RTS-a, preživeo je Petog oktobra metalne štangle i brutalno šutiranje u glavu i bubrege i ostao živ. Po izlasku iz požarevačkog zatvora "Zabela", gde je odležao deset godina, Milanović bi mogao da bude zadovoljan jer je dočekao da na čelu države vidi predsednika koji je svojevremeno izjavljivao da ne veruje da je on (Milanović) bio kriv za ono za šta je osuđen
Esej Džonija Štulića
Sve bijaše pošteno i dragom Bogu pristupačno
Džoni Štulić o Kosovskom boju i Marku Kraljeviću, ko je i kakav je Marko bio, i zašto je na Kosovo zakasnio
Intervju – Boro Stjepanović, glumac
Kako sam pucao na Sarajevo
"Sredinom juna 1992, neka srpska vojna ili policijska formacija provalila je u naš stan i sina i mene nasilno mobilisala. Rafal u vrata, a onda: ‘Neka izađu svi muškarci!’ Sišao sam sa sinom. Ispred zgrade su već bile okupljene ostale komšije. Postrojili su nas, rasporedili: Srbe na jednu, Hrvate i Bošnjake na drugu stranu. Sjećam se, Nikola Šupica – ogroman, krupan čovjek u nekim razvaljenim papučama, magistar ekonomije, govori četiri strana jezika – pobunio se kada su ga izveli: ‘Ja sam Jugosloven!’, rekao je. ‘Neću sa vama!’ Nije pomoglo; kao i nas, i njega su odvojili na srpsku stranu. Odveli su nas na Vrace, iznad Grbavice, gdje su bili smješteni srpski magacini i komanda. Zadužili smo puške. ‘Napunite ih!’, naredili su. Kako da ih napunimo, bog te vidio! Pokazali su nam i komandovali: ‘Pucaj!’ Na Sarajlije, na komšije, na prijatelje, na braću... ‘Samo prebacujte preko Miljacke!’, vikali su"
Nadzor nad službama bezbednosti
Prepakivanje Udbe, i novi Leka
Treba li svaki put kad neko napravi vladu u Srbiji donositi nove zakone, sve ne bi li se tajne službe stavile isključivo pod kontrolu vladajuće koalicije? To da je značaj policije i službi bezbednosti u Srbiji tradicionalno precenjen političkoj klasi ne znači ništa: oni bi da budu sigurni, za svaki slučaj. To je porazno za demokratiju i politički život, ali je i dalje neizbežno – ko zna dokle
Trinaest godina od Kumanovskog sporazuma
Lažne mete, pravi rat
Na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu petogodišnja devojčica gleda zgrade Generalštaba, razrušene u bombardovanju 1999. godine. Iza ograde se vidi iždžikljala šuma, drveće je poraslo čak i na gornjim spratovima. "Tata, ko je ovo porušio?", pita devojčica. "Bio je rat, pa su neke čike bacale bombe." "Jesi ti bio tada rođen?" "Jesam." "A hoće li opet da bacaju bombe?" "Neće, ne brini"
Trinaest godina od Kumanovskog sporazuma (ceo tekst)
Lažne mete, pravi rat
Na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine u Beogradu petogodišnja devojčica gleda zgrade Generalštaba, razrušene u bombardovanju 1999. godine. Iza ograde se vidi iždžikljala šuma, drveće je poraslo čak i na gornjim spratovima. "Tata, ko je ovo porušio?", pita devojčica. "Bio je rat, pa su neke čike bacale bombe." "Jesi ti bio tada rođen?" "Jesam." "A hoće li opet da bacaju bombe?" "Neće, ne brini"
Izbori u Srbiji i međunarodna situacija, koja se intenzivira
Kreće se lađa francuska sa pristaništa solunska
Pre i za vreme drugih srpskih opštih izbora posle 1990, u Evropi je padala vlada za vladom, rasle su socijalne napetosti, a politički procesi su menjali kurs kao igla na seizmografu. Po pravilu "što južnije to tužnije", u Srbiji potencijal za napetosti mogao bi biti veći, ali je i teži odgovor na pitanje: "Šta posle?" To je možda odredilo i ponašanje birača
Drugi krug predsedničkih izbora
Veliki derbi večitih rivala
Tadić u ove dve nedelje vodi bitku ne samo za mesto predsednika Srbije već i za očuvanje prvenstva i kredibiliteta unutar stranke, kao i Nikolić, kome je ovo poslednja šansa da izbegne sudbinu političkog penzionera i biografiju večitog gubitnika
Kraljevska grobnica
Druga sahrana kralja jedne nesreće
Petar II, koji je imao 11 godina kada je posle smrti svog oca Aleksandra I postao kralj, 17 – 27. marta 1941, dvadeset jednu kada je izgubio vlast, 32 godine posle smrti biće prenet iz Libertivila na Oplenac. Na čelu odbora za sahranu biće predsednik Srbije. Ni u jednoj od balkanskih država monarhija nije vraćena na vlast, ali se u svima uz manje ili više pijeteta zatvaraju knjige prošlosti