Klubovi se nalaze u kućama koje imaju sve moguće mere obezbeđenja, kapije se elektronski pokreću, postoji stalan video nadzor. Kada policija i uspe da organizuje uspešnu raciju, dešava se da ne može da pronađe devojke jer je bilo primera da vlasnici prave duple, pokretne zidove ili da sakriju devojke u odžacima
Čedomir Jovanović,šef poslaničkog kluba DOS-a u Skupštini Srbije ("Večernje novosti")
Sama okolnost da su telefonski razgovori Slobodana Miloševića bili snimani skoro tri godine već je dovoljno skandalozna za tadašnje – ali i sadašnje jer se nešto nisu mnogo menjali – rukovodioce službi bezbednosti
U Srbiji je tokom protekle decenije osnovano tridesetak privatnih firmi koje se otimaju za poslove uvoza–izvoza oružja. Teško da će ijedna komisija moći da utvrdi i konstatuje koliko je ko pokrao
Objavljivanje ovih razgovora pada pred početak suđenja Miloševiću u Hagu; namera je bila da se pokaže samo uzorak autentične robe, pa se vi mislite šta sve još ima tamo odakle je ovo stiglo
(Jezik mržnje u istoriografiji)
Epilozi priča o reformi i o vojnom udaru za sada još nisu poznati jer su iznenađenja i kopernikanski obrti mogući i kad su u pitanju manje važne stvari. Jedino izvesno jeste da glavni akter, general Nebojša Pavković, ostaje na svom mestu
"Sastanak sa Kolom je održan 3. maja 1999. i mogao je da ima istorijsko značenje za ovu zemlju. Bili smo na pragu da zaustavimo bombardovanje. Od nas se tražilo da u veoma kratkom roku prihvatimo trupe UN-a na Kosovu, ali tako da napravimo izbor. Plan je predviđao da na Kosovu ostane onaj broj naših vojnika i policijaca dogovoren sporazumom Milošević–Holbruk, a to je 12.000 ljudi. I poredite to sa onim što danas imamo na Kosovu. U Bonu smo dobili 48 sati za hitan odgovor. Nije bilo razloga da bar ne pokušamo. Ponekad mi se čini da je Milošević odustao zbog lične surevnjivosti. U svakom slučaju, 'kućni savet' je u tom trenutku doneo jednu od najpogrešnijih odluka za sudbinu ove zemlje"
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Za suštinske reforme u osam oblasti bezbednosti biće potrebno mnogo više od dobre volje međunarodnih eksperata i institucija i deklarativne saglasnosti domaćih političara
"Oružana pobuna"; "Vreme" br. 567
Nacrt zakona o Vojsci Jugoslavije, između ostalog, predviđa minimalne zarade profesionalnog vojnika koje ne mogu biti manje od tri prosečne bruto zarade. To bi značilo da bi najniža bruto zarada profesionalnog pripadnika VJ iznosila 31.941 dinar, a najviša, s obzirom na to da je odnos najniže i najviše plate u VJ jedan prema četiri, 127.764 dinara
Sistematski i godinama zloupotrebljavana i ponižavana, uplitana u nepočinstva i političke obračune, sa vrhom koji je ćutao kad je trebalo govoriti i obećavao ono za što je znao da ne može izvršiti, Vojska Jugoslavije bila je jedan od nosilaca politike Miloševićevog režima. Svoju ulogu u društvu i državi zato tek treba da pronađe
Ništa tu nije slučajno: ni paravojna formacija iznenada zahvaćena "legalizmom"; ni nagla bolećivost ministara i načelnika; ni neskrivene simpatije nekih stranaka za oružanu pobunu; ni podudarnost političkih zahteva pobunjenika i tih istih stranaka; ni nervoza Zorana Đinđića koji je sa đavolom tikve sadio. Jedva je godinu dana prošlo od 5. oktobra, a smisao prevrata uveliko je revidiran: politička avet Slobodana Miloševića ukazuje se na horizontu, a DOS je paralisan od straha i nije u stanju da kontroliše Državnu bezbednost; Državna bezbednost ne samo što i dalje ima svoju oružanu ruku nego nije u stanju ni da je kontroliše. Došlo je dotle da ministar unutrašnjih poslova nudi ostavku pod pritiskom svojih potčinjenih. Postavlja se osnovno ustavno-pravno pitanje – ko ima monopol na primenu sile u Srbiji: država ili privatna lica?
Bombardiranje SR Jugoslavije započelo je i odvijalo se tako da se NATO avioni nisu spuštali ispod 5000 metara, to jest visine na kojoj im nije prijetila opasnost od tehnološki inferiorne Vojske Jugoslavije. Sa prvim ispaljenim raketama i bačenim bombama, počeo je na tlu obračun između UČK-a na jednoj i Vojske i MUP-a Srbije na drugoj strani
Sa oružjem, opremom i dijelom kadra bivše JNA, Krajina i Republika Srpska brzo su zaokružile svoje granice. Međutim, uprkos podršci iz SR Jugoslavije, njihova premoć se u narednim godinama istopila. Slom se dogodio 1995.
Kome je moglo da padne na pamet bacanje hladnjače u Dunav, i to tako da ona gotovo odmah ispliva? Na isti način isplivala je i hladnjača u Perućcu. Verovatno je neko rekao: "Nećemo više to, videli smo da ne ide", pa je onda odlučeno da se zakopavaju. Onaj ko bi mogao da odgovori zašto je to tako nije nam dostupan. General Đorđević je ključ cele priče
Početkom novembra 1991. vukovarska tragedija je dosegla finale. Tone granata iz topova, minobacača i višecijevnih raketnih bacača zasipale su grad – prema nekim procjenama, JNA je na Vukovar ispalila svoju dvogodišnju zalihu artiljerijske municije
Umesto 46. međunarodnog sajma otvoren je Prvi milenijumski sajam knjiga. Uprkos mnogim najavama o dolasku uglednih gostiju, pratećim sadržajima i otvaranju prema svetu, na prvi pogled se ne primećuje drastičan diskontinuitet
Duga, dinamična i zanimljiva istorija Državne bezbednosti MUP-a Srbije od 1987. do 2001. jedva da je odškrinuta, a već su počeli da ispadaju leševi, droga, dosijei i svašta. Onda je u DOS-u procenjeno da se više isplati uzeti Službu takvu kakva je nađena, nego da čačkaju dalje; tako su se "legalisti" i "pragmatičari" složili oko "kontinuiteta", a ime Jovice Stanišića u svemu tome tako je upadljivo odsutno da to probija uši poput pucnja iz heklera
"Razaranja i stradanja su mi teško padala i duboko sam saosjećao sa Dubrovčanima, ali me je umirivalo uvjerenje da sam svojim postupcima doprinosio da ona ne budu mnogo veća. Uostalom, narod je davno rekao – teško zemlji kuda vojska prođe", rekao je Strugar za "Vreme"
Dugo očekivani državni udar u Moskvi 19. avgusta 1991. predstavljao je za vojni vrh toliko željenu priliku da se u uslovima obnavljanja blokovske podele silom oružja nametne restauriranje SFRJ. Posle sloma puča, JNA je ostala bez bilo kakvog političkog orijentira
Od samog početka imao sam utisak da je SKPJ formiran zato da bi se obezbedila civilna uprava u nekoj vanustavnoj organizaciji vlasti
Miloševićevo deklarativno jugoslavenstvo i obranaški stav kada je reč o liku i delu Josipa Broza Tita pridobili su vojni vrh. Ovo tim pre što su za generale službena Ljubljana i Zagreb postali ne samo rušitelji dotadašnje ideološke monolitnosti nego i razbijači Jugoslavije
Iako već godinama i privreda i društvo trpe velike štete od tradicionalnih epidemija gripa, interesovanje za preventivno vakcinisanje tek je u blagom porastu, a tek retke firme i državne institucije nameravaju da pelcovanje uvedu kao obavezu
Policajci u Italiji zovu se: gondolijeri, karabinjeri, Kordiljeri, profiteri...
Izvod iz stenografskih beleški sa sednice Ustavnog suda Jugoslavije, održane 4. oktobra 2000.
