Pesma nastala u jednoj kafani postala je himna Srbije. Oskar Danon je izabrao Hej Sloveni zato što ju je znao iz Sokolskog društva. Na otvaranju Gete instituta u Beogradu nije se sviralo Nemačka, Nemačka iznad svega zbog poštovanja prema domaćinu. Nezvanična himna Sovjetskog Saveza bila je pesma iz filma Cirkus. I mađarska himna, i srpska, engleska, austrijska carska i ruska carska pozivaju se na boga
U Evropi je počeo novi rat. Ruska vojska je bombardovala vojnu infrastrukturu širom Ukrajine. Ruske specijalne jedinice prodirale su na ukrajinsku teritoriju iz svih pravaca i bez većeg otpora zauzimale strateške tačke. Proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Ima mrtvih i ranjenih
Dok su se vlade svih drugih zemalja izjasnile o ruskom napadu na Ukrajinu, Vučić i dalje okleva. I ova tišina pri državnom vrhu govori mnogo
“Građani Srbije treba da uzmu sudbinu u svoje ruke. To se radi na izborima. Reći ću im – ništa vi ne dugujete državi, država duguje vama. Nemojte da vam neko nešto uzima, mažući vam oči da ima to pravo. Niko nema pravo da vam uzme mladost, niko nema pravo da vam otima kuću i njivu zbog litijuma, niko nema pravo da vam uzme penziju – to je vaše. Niko nema pravo da vam uzme budućnost. Kakva god vlast bila, imate pravo da uzmete stvari u svoje ruke. Država je vaše vlasništvo, a niste vi vlasništvo korumpirane i privatne države. I da vam uzeto nikad više niko ne vraća na kašičicu govoreći ‘ja sam ti dao’. Nisi mi ništa dao, nego si mi oteo”
Na ideologiju ne troši vreme, demokratija i pravna država se podrazumevaju. Govorio je da „ovna treba uhvatiti za rogove“, da opozicija ne sme da se iscrpljuje u međusobnim nadmetanjima i bavljenjima režimskim brabonjcima, da je ova vlast bezbednosno kontaminirana, podložna ucenama sa svih strana i kao takva ekstremno opasan rizik za nacionalnu bezbednost Srbije. Govorio je da je vreme za promene
On je Isus, on je preambula, on je stradalnik, Australija je njegova Albanija, ali se nije povinovao, nije se povukao, stradao je planski da bi, valjda, negde sutra vaskrsao. Ovakav narativ o Đokoviću je preovladavao u srpskim tabloidima. Čeka se njegovo objašnjenje
“Bez 85 odsto vakcinisanog stanovništva – bar kad je reč o varijanti delta, za procenu o omikronu još uvek nema dovoljno podataka – ići će se iz talasa u talas infekcije. Nizak procenat vakcinisanih znači i da će bolnice biti prepunjene, a što više puštamo ovaj virus da se igra u našim ćelijama, veća je verovatnoća za stvaranje novih varijanti protiv kojih vakcine, a možda i antivirusni lekovi, neće biti efikasni”—Dr Aleksandra Inić Kanada
Koliko daleko stvari moraju da odu da bi vlasti evropskih zemalja shvatile da sa svojim nezakonitim graničnim praksama stvaraju novo bezakonje? Da li je normalno da izbeglice i migranti pre odluče da se obrate za pomoć krijumčarima i potencijalnim trgovcima ljudima, a ne graničnoj policiji koja treba da ih zaštiti? Da li je uskraćivanje prava na pristup teritoriji i postupku azila zapravo samo uvod u urušavanje čitavog sistema zaštite ljudskih prava izbeglica i migranata? Praksa, svedočenja i stanje stvari na terenu, nažalost, daju potvrdne odgovore na sva ova pitanja
Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu
Piran i Portorož, i priče o Draganu Sakanu, gradonačelniku iz Gane, Tintoretovom trgu, o potencijalnoj saradnji, ribarskim brodicama sa crnim zastavama, i o hotelima srpske MK grupe
"Ovo je pitanje elementarne ljudske etike. To da neko podržava ratnog zločinca za mene je ozbiljan problem, ali da država podržava ratnog zločinca pokazatelj je fašizacije države. U tom smislu, borba protiv fašizma postoji na svim frontovima, ali najpre se vidi preko ovog pokaznog primera koji je dosta ekstreman. Meni je čak i neočekivan. Nisam stvarno mislio da će ići toliko daleko i nadam se da im je to nekakav autogol"
Mediji bliski vlasti tuku opoziciju iz svih oružja i oruđa, na nacionalnom nivou, ali i na lokalu (sve je više lokalnih "Informera"). To najbolje na svojoj koži oseća Dragan Đilas, koji je "tajkun", "lopov" koji je ukrao legendarnih 619 miliona evra. Ni drugi opozicioni aktivisti ne prolaze mnogo bolje, pogotovo kada malo uzdignu glavu: i oni se pretvaraju u neprijatelje društva, a unapred pripremljene atribute protiv njih ponavljaju i režimski mediji i aktivisti, kao i vojska botova na društvenim mrežama
