Kultura sećanja – Gazimestan 28. juna 1989

Dvadeset pitanja o dvadeset izgubljenih godina

Prošlo je dvadeset godina otkako je Slobodan Milošević na Gazimestanu 28. juna 1989. na milionskom mitingu povodom šeststote godišnjice Kosovskog boja aklamovan za srpskog vođu; više od dvadeset tri godine otkako je 24. aprila 1987. u Kosovu Polju izrekao rečenicu: "Niko ne sme da bije narod"; deset godina otkako je, posle bombardovanja Srbije 1999. i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, narodu "čestitao mir"; još malo pa devet godina od njegovog pada s vlasti; osam godina od njegovog izručenja Haškom sudu; više od tri godine od njegove smrti u ćeliji Haškog tribunala 11. marta 2006; a još malo pa godinu dana od potpisivanja DS–SPS Deklaracije o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje... Procenjujemo da su se strasti dovoljno smirile da bi se razložno govorilo o udesu koji je zahvatio milione ljudi i ostavio pečat na generacijama. Redakcija "Vremena" bi rado objavila gledišta čitalaca o zbivanjima u protekle dve decenije povezanim s njegovom vladavinom

Govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu, 28. jun 1989.

O Srbima, bitkama i Jugoslaviji

Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama, i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene. Ali bez obzira kakve da su, bitke se ne mogu dobiti bez odlučnosti, hrabrosti i požrtvovanosti

Zoom

Plaćena podrška Čedi – Da bi narod poverovao da »svi oni nisu isti« potrebno je nešto više od plaćenog oglasa

Tamo gde participira u vlasti, lider LDP-a sličan je svakoj vlasti, a na javnoj sceni doživljava se, i kad nije kriv, kao neko ko prikriva poreklo partijskog i ličnog bogatstva

Na licu mesta – Vojni objekat Stragari

Vidio ga ko treba

Đeneral Ratko je boravio u vojnom objektu Stragari, koji formiran oko ustaničke barutane, i koji ima sav komfor, heliodrom, bazene, jelene i muflone, a kad je iz njega otiš’o, vele 2003, ili 2004, onda bili bezbednjaci da ga ‘vataju

Istraživanje – Specijalci u Srbiji (II)

Padobranci, ronioci, izviđači, diverzanti i Kobre

Pripadnici nekadašnje 63. padobranske brigade, poznatiji kao "Nebeske vidre", već su završavali sa zagrevanjem, proveravali opremu i pripremali teren za skokove sa 1500 metara. S druge strane poligona, izviđačko-diverzantski tim izvodio je vežbu eksplozivnog i brzog trčanja iz ležećeg stava, a zatim i uvežbavao druge veštine formacijskog kretanja s oružjem. Svega nekoliko trenutaka potom pojavila se i grupa vojnika pod punom, dvadeset kilograma teškom opremom. Grupa je s već vidljivim znacima umora privodila kraju pretposlednji krug u trčanju na 7200 metara

Vek i po od rođenja Natalije Obrenović

Progon i krvavi neredi

Sećanje na prvu novovekovnu srpsku kraljicu nećemo osvežiti pričom o njenom životu na srpskom dvoru i o već dobro poznatom razvodu (1888) sa kraljem Milanom. Naša pažnja će biti usmerena na događaj koji se zbio tri godine kasnije, u ponedeljak 6. maja 1891, koji je tadašnja opoziciona štampa nazvala "Krvavi neredi pri proganjanju Kraljice"

Avalski toranj

Povratak otpisanog

Bio je visok 202 metara i 87 centimetara, težak preko 4000 tona, a sa temeljima od svega metar i dvadeset dubine, jedini toranj te vrste koji "stoji" na tri "noge" i koji je u poprečnom preseku trougao, razume se ravnostrani. Remek-delo. Dizajnirali su ga arhitekte Uglješa Bogdanović i Slobodan Janjić, a inženjerski uobličio akademik Milan Krstić. Građen je od 1960. do 1965. godine, a srušen 29. aprila 1999. godine sa dva navođena avionska projektila. Očevici kažu da je pao tiho, kao da je legao da spava

Skupština o budžetu

Do vađenja u sledećem rebalansu

U svetu opsesija depresijom, kod nas više flegmatično nego dramatično – otvorena, nežučna, ali kritička skupštinska diskusija o rebalansu budžeta

Izjava nedelje

»Da imam, poklonio bih zemlju Srbiji.«

Stanko Subotić, biznismen, odaziva se na apel ministra Mrkonjića vlasnicima zemlje preko koje treba da prođe obilaznica oko Beograda ("Pravda")

Danica Drašković

Visoke štikle i kratak fitilj

Biografiji Danice Drašković ne manjka holivudskog šmeka. Ima tu puno tragedija, ljubavi, upornosti, strasti, životne energije, ali i intriga i misterija. Članstvo u Upravnom odboru NIS-a samo je crtica u nečemu što bi i bez toga bilo više nego živopisno

Zoran Sokolović, redar

Čuvar šake peska

Ma koliko Ćosić i Panić nastojali da obezbede mirnu transformaciju, ma koliko da je posebno Ćosić čovek kontinuiteta koji Miloševiću ne bi želeo da učini ništa nažao, stanaru iz Tolstojeve 33 sve to ne može a da ne izgleda kao smak sveta. Zašto bi on otišao kada još ima svog Sokolovića, a oni koji ga guraju nemaju ništa više nego oni goluždravi studenti koji su hteli da mu priđu blizu

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) (VI)

Prvi dan, bombardovanje Prištine

Prijatelj me vodi da obiđemo Prištinu i svratimo do Kosova Polja. Na ulicama samo naoružani ljudi, manje vojska i policija, više civili. Svako ko je prognozirao da će Priština biti "srpski grad" čim prva bomba bude pala – bio je u pravu. Vozimo se pored razbijenih kafića i restorana. "Ovo nisu bombe", kaže mi prijatelj. Prolazimo pored skladišta koje je pogođeno umesto kasarne. Razvaljeno, još se dimi

Deveti mart, osamnaest godina posle

Krv, znoj, suze

Orašac – Centralna proslava Dana državnosti

Naša državna posla

Predstavnici raznih nacionalnih organizacija, čiji je rad "usmeren na zaštitu narodnih i nacionalnih interesa", tako su se drekenjali tokom govora premijera Cvetkovića, da je lično i bezuspešno morao Prestolonaslednik da ih smiruje

Slučaj Jovana Dulovića

Zašto tužilaštvo Haškog suda maltretira novinara »Vremena«

Teško da Haško tužilaštvo svoju bitku protiv Šešelja može dobiti samo sub poenom izdatom na ime Jovana Dulovića: ako im je on najvažniji argument u procesu, neka vojvodi odmah plate avionsku kartu za otadžbinu, gde ga kao "najvećeg izdajnika" čeka Aca Vučić sve sa "poglavnikom Tomom", pa onaj Aca Faca koji je igrao na obe strane i ostatak ekipe s bedževima na reveru

Međuvreme

Deset događaja – Zemlja Srbija, 2008

Godina u kojoj su hapsili Džaju

"Da li je bilo sve čega se sećamo?", kaže profesor Dragoljub Mićunović na otvaranju izložbe o ‘68. Četrdeset godina je prošlo od te "osmice", a ova "osmica", 2008, bila je godina velikih iskušenja, no ona nisu izazvala smutno stanje

Vojska i politika

Ponos i Ponoš

Zašto je izostanak načelnika Generalštaba Vojske Srbije sa rutinskog novogodišnjeg prijema najznačajniji doprinos demokratskoj kontroli oružanih snaga od Petog oktobra naovamo

Srbija u prvoj četvrtini XXI veka

Procena pretnji

Agresija malo verovatna, pretnje od secesionizma, terorizma, organizovanog kriminala, pobuna, nepogoda i tehnoloških ataka

Košarka u Beogradu

Mladić od 84 ili 85 godina

KS Srbije svečano obeležava 60 godina postojanja (nije sporno) i 85 godina od dolaska prve košarkaške lopte u glavni grad, što jeste pod upitnikom jer ima podataka da se taj značajni događaj zbio 1924

Međuvreme

Nova inicijativa

Srpski napad na zonu kopnene bezbednosti

Srpsko-hrvatski odnosi

Tužbe, genocid i verbalne kamenice

Hoćemo li izbeći da prošlost dominira nad budućnošću, jer ispred obe zemlje stoji zajednička evropska perspektiva

Siva ekonomija

Ko to tamo pravi rakete

U proizvodnji eksploziva, a raketno gorivo jeste eksploziv, nezgode se događaju: prosto, reč je o riziku zanata. Nije, dakle, vest da je eksplodirao tamo neki pogon za proizvodnju raketnog goriva, nego je vest da proizvođač nema dozvolu da radi to što radi, a radi već dve decenije

Izdavački poduhvat godine – Zenit 1921–1926

Ima tu nečeg!

Izdanje koje se pojavilo tokom beogradskog Sajma knjiga, a koje u jednom pakovanju sadrži obimnu i dobro opremljenu monografiju Vidosave Golubović i Irine Subotić "Zenit 1921–1926" i reprint svih brojeva časopisa "Zenit", zaista je dugo očekivan poduhvat

Međuvreme

Vremeplov – "Vreme", br. 232, 3. april 1995

Fićina deca

U "Vremenu" pre 13 godina, krizne 1995, jedan tekst je počinjao sledećim lidom: "Niko se na proteklom Salonu automobila nije setio da je 1955. počela masovna montaža, a ‘85. prestala proizvodnja ‘fiće’, autića koji je obeležio period industrijalizacije, metalske ideologije, tehničkog opismenjavanja u Jugoslaviji." Uz neophodna skraćenja prenosimo ga zato što njegov sadržaj može doprineti razumevanju posla s Fijatom