Pripajanje Krima Ruskoj Federaciji

Putinov Sevastopoljski valcer

Nakon referenduma za pripajanje Krima Rusiji stvari su se odvijale ubrzanim tokom, uz zapadne pretnje zaoštravanjem do sada jalovih sankcija Rusiji i Putinovo pojačano osporavanje američke dominacije u svetu. Dok je postalo sasvim jasno da Moskva nema nameru da popusti ni za pedelj i da je Rusija "digla glavu", Zapad ne zna kako na to da odgovori. Problem je u tome što SAD žele da šire svoj uticaj i sačuvaju postojeći i što ojačala Rusija želi da širi svoj uticaj i da sačuva postojeći. Od ovog drugog svet se odvikao

Intervju – Žan-Noel Žanene, istoričar

Kad istorija postane histerija

"Srbija se osećala ugroženom od Austrougarske. Srbija je za Austriju bila pretnja kao centrifugalna sila za slavenske zemlje unutar Habzburške monarhije. Rusija je mislila da će biti oslabljena ako ne bude ispoljavala solidarnost sa slovenskim narodima. Nemci su imali utisak da će ih okruženje ugušiti. Belgija je imala utisak da Nemačka ugrožava njen suverenitet i bila je u pravu. Francusku je ugrožavao strah od nemačke invazije na Belgiju naročito jer je još bilo živo sećanje na amputaciju Alzasa i Lorene. Englezi su se bojali da će nemačka mornarica postati jača od britanske"

Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor JP »Srbijagas«

Južni tok nije ugrožen

"Na mene i Srbijagas od formiranja ove vlade vršen je ogroman pritisak. Ako smetam ja, kao direktor, pa Vlada tu nema nikakav problem. Kako su me postavili, mogu i da me razreše. Godinu i po dana se kreira pritisak prema Srbijagasu, pre svega zato što se ja nisam složio sa modelom restrukturiranja Srbijagasa"

Izložba – Dunavski alasi

Kad je Beograd stvarno bio na vodi

Alasi sa beogradske obale su kao zajednica počeli da nestaju odmah posle Drugog svetskog rata, pred naletom nove, kolektivističke ustrojene vlasti, koja je u kratkom roku razvejala kompletnu zaostavštinu Beogradske ribarske zadruge. Nekih 150 godina moderne tradicije ribarenja u Beogradu bilo je polako zbrisano, a sa njom je nestala i autentična mnogonacionalna alaska zajednica i njihova kultura ljudi okrenutih vodi. Izložba "Dunavski alasi", u Muzeju istorije Srbije, autorke Dušice Bojić, vodi nas u ovaj nestali svet potpunom rekonstrukcijom ambijenta, kroz čamce, mreže i alate, prvi put izložena dokumenta zadruge, kao i porodične predmete jednog domaćinstva, većinom iz zaostavštine porodice Bogdanović-Ambrozić

TV manijak

EPS dildovanje

Vanredni izbori 2014.

Bitka pred praznom kasom

Ex-ministar favorit reformator potkopava misionarsku pozu Prvog potpredsednika u trenutku kada naprednjaci, čija popularnost raste dok rejting Srbije (po Fiču) pada, objavljuju jedan od novih početaka i pokazuju alavost za vlast. Važi i ovde patentirano i dopunjeno pravilo: Nema izbora bez rascepa u Demokratskoj stranci – i bez izlaska Mlađana Dinkića iz vlade

Kultura sećanja

Ko je heroj 1914.

Iako neretko nepismen, tek iznad granice siromaštva, do svetskog rata kretanja uglavnom ograničenog na okolinu svoga sela, srpski vojnik, seljak, sebe doživljava isključivo kao slobodnog čoveka. Ne ratuje za kolonije, evropsku i svetsku dominaciju, moreuze ili prodor na Istok; patnje i žrtve podnosi isključivo braneći svoju porodicu, selo, zemlju – svoje pravo na ravnopravnost sa svima ostalim. Zato i pobeđuje onako garav, u nagorelom šinjelu i raspadnutim cipelama

Etnička i kulturna šarolikost vojvođanskog prostora

Život na granici

Vojvodina danas ima nešto manje od dva miliona stanovnika, šest službenih jezika (srpski, mađarski, slovački, hrvatski, rumunski, rusinski) i 26 nacionalnih manjina. Ova vojvođanska kulturna i etnička šarolikost, koja se često uzima kao samopodrazumevajuća činjenica, nastala je kao posledica složenih istorijskih i prirodnih okolnosti, a danas za posledicu ima zanimljivu i raznoliku kulturnu produkciju ne samo u okviru folklornog čuvanja tradicije i etničkih posebnosti već i na originalnoj alternativnoj umetničkoj sceni

TV manijak, godišnji pregled 2013.

Devet krugova srpskog medijskog pakla

Kako studenti Fakulteta za medije i komunikaciju vide medijsku scenu u Srbiji

Lazarevac – 99 godina od Kolubarske bitke

Šta smo radili skoro 100 godina

Snežilo je, Prvi predsednik Vlade, dok su plavi mundiri gledali pravo u njega, rek’o sve i preko kako treba, i poručio, Živela Srbija. Bez muf Leontina bila ko da je sa muf i na svaku visinu, i ona svima dala pozdrav, Živela Srbija!

Ljudi i vreme – Jovo Kapičić (1919–2013.)

Sudba i Udba

Odnosi Srbije i Crne Gore

Uzlazna putanja bez deseterca

Mediji su ovih dana samo prenosili šta očekuje Podgorica od posete svog premijera Beogradu, a o tome šta Srbija očekuje niko ništa nije rekao. Sam dolazak Đukanovića je za Srbiju najveće moguće, sad već ispunjeno očekivanje

Sirija – Kamo sa hemijskim oružjem

Ko će izvući Crnog Petra

Neke krize završavaju se apsurdno: ostalo je samo mesec dana do isteka roka za uništavanje zaliha sirijskog hemijskog oružja, a ništa se ne događa, jer nijedna država ne želi da se prihvati tog posla

Kultura sećanja – Sedamdeset godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a

AVNOJ bez naših dana

Nijedna od odluka revolucionarne skupštine od 29. novembra 1943. više nije na snazi. Nema ni Jugoslavije. Ali, one buktinje sa grba prvi put okačenog u Sokolskom domu u Jajcu i dalje svetle u tmini. Obasjavaju ljude i vreme u kome su narodi koje sve spaja, a gotovo ništa ne deli, krvavo izborili pravo na postojanje, dostojanstvo i samostalno odlučivanje o svojoj sudbini

Književnost – Pola stoleća Generala mrtve vojske

Kolevka i grobnice

Ismail Kadare (rođen 1936. godine u Đirokastri, na jugu Albanije) verovatno je najvažniji savremeni živući balkanski pisac. Pre tačno pedeset godina, Kadare je objavio Generala mrtve vojske, svoj najčuveniji roman. Posle ove knjige, u proteklih pola veka, Kadare je ispisao čitav niz romana koji ga s pravom smeštaju rame uz rame Ivi Andriću i Nikosu Kazancakisu, na vrhuncima književnosti Balkana, sveta tri civilizacije, tri kulture, tri jezika, sveta na ničijoj zemlji između smrti i života, sveta u kojem trudne udovice nisu Hercenova metafora, nego stvarne sudbine

Reagovanje

Kada je počeo Veliki rat

Priča o jednoj fotografiji

Srećan rođendan, gospodine Hitler

Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima

Veterani

Vojnici zle kobi

Dok njihove kolege u susedstvu uživaju brojne beneficije, veterani u Srbiji moraju da se nose sa nasleđem ratnih poraza i poricanja

Jovanka Broz (1924 –2013)

Stradanje po Jovanki

Jovanki Broz pripalo je da bude zauvek vezana uz čoveka-instituciju, da se unapred odrekne majčinstva, da predstavlja državu koja će nestati, da postane žrtva dvorskih spletki i bahatog mentaliteta i da starost provede bedno. Ona je 20. oktobra našla svoj mir, a svi koji su se o nju ogrešili moraće sami da se prepoznaju

U Pranjanima, sa ekipom »Vreme filma«

Heroj 1914.

Vidim Naši baš o’zdo napadaju, Austrougari u plave, ‘oće li biti na rezedo, uniforme, nigde Tita, dok još nije bio Tito, uzmem pitam: Ima l’ ‘de Tita?

Prilog kulturi sećanja – 95 godina od proboja Solunskog fronta

Trijumf tvrdih na muci

Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali

Izjava nedelje

„Čovek je vredan ma kolike škole da je završio!“

Tomislav Nikolić, predsednik Srbije

Privatizacija u sportu

Kako sponzorisati rupu bez dna

Prvi potpredsednik Vlade pomenuo je da Zvezda i Partizan moraju da budu privatizovani ako žele da opstanu. Svi su potvrdno klimnuli glavom i nastavili da rade isto što i do sada

Intervju – Vuk Drašković

Vučić je kao apostol Pavle

"Ja sam i sâm sredinom devedesetih godina doživeo transformaciju. Pre formiranja višestranačja i na samom početku devedesetih, izgovarao sam neke neodmerene i prejake reči"

Fudbal u Srbiji

Moj do mojega i gori od gorega

Najpopularnija igra na svetu u Srbiji je postala sinonim za kriminal svake vrste, a predsednik Fudbalskog saveza dobio je titulu dona. Da li je to zaista tako, kako nam se to dogodilo i kada će biti drugačije

Od Aeroputa do JAT-a i Er Srbije (2)

Jaje, perje i semafor

Očekivanja da će demokratske promene u Srbiji pomoći JAT-u da ponovo zauzme staro mesto u svetskoj podeli posla, brzo su se pokazala nerealnim. Pokušaj da se tokom 2003. i 2004, u saradnji sa Uzbekistancima, obnovi linija za Njujork bio je kratkog daha. Poslednji DC-10 prodat je 2005. godine

Treći čovek na srpskoj političkoj sceni

Prva godina gospodara Vučića

Jedva da je prošlo godinu dana, a već kao da se u nekoj dalekoj i nepojamnoj prošlosti gubi podatak da je do položaja najmoćnijeg čoveka u državi, onog čije ime se – bez obzira na to da li ste pristalica ili protivnik – izgovara šapatom i sa zebnjom, Vučić stigao nakon jednog od najubedljivijih poraza u svojoj političkoj karijeri, koja je, tek to sada zvuči neverovatno, porazima i neuspesima različitih vrsta više nego obilovala