Srbija i Kosovo

20.februar 2008. Milan Milošević

Ljutnja i razum

Veliko komešanje u Srbiji i živa diplomatska aktivnost posle proglašenja kosovske nezavisnosti. Govori, izjave, depeše, note, parole i kamenice. Možda se zapravo tek sad pregovara, jer aranžman s kosovskom nezavisnošću je toliko loše sklepan, status je toliko nejasan, a proces je očito nezavršen

Intervju – Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu

13.februar 2008. Vera Didanović

Vreme je da se razreši status Kosova

Mi nemamo interes da kažnjavamo Srbiju i da izazivamo bilo kakve probleme ovde, već želimo da idemo napred u procesu razrešenja kosovskog pitanja. Smatramo da je to veoma važno. Nemamo iluzije i veoma smo svesni da je to veoma teško i emotivno pitanje za Srbe. Ideja da nekoga želimo da kaznimo je apsolutno pogrešna. Ono što mi želimo jeste da održimo čvrste odnose i da nastavimo da ih gradimo u budućnosti

Treća Srbija

13.februar 2008. Prvoslav Karanović

Administrativni pojas za spasavanje

Niko ne može sa sigrnošću tvrditi hoće li se nekad zavijoriti kosovska zastava na Ist Riveru. Ljude koji žive uz samu administrativnu granicu brine hoće li se zavijoriti kosovski barjak usred njihovog sela, i hoće li moći kod komšije na kafu bez pasoša? Građani ne vide ekonomski procvat i ništa im nije jasno, a prilagodljivim crnoberzijancima je svaka kapa taman, čak i posle proglašenja nezavisnosti Kosova

Pokrenuta istraga o logoru Morinj

06.februar 2008. Slobodan Kostić

Lica u vlasništvu JNA

"Najveći broj ljudi koji su dovedeni u Morinj bili su zatečeni na licu mesta, ili su kod njih prilikom pretresa ili legitimisanja nađeni članska iskaznica HDZ-a, predizborni plakat i sličan materijal, da ne kažem konzerva na kojoj je pisalo ‘čist hrvatski zrak’", kaže za "Vreme" Zlatko Tarle, glavni urednik izbegličkog časopisa "Pravi odgovor" i jedan od šestorice osumnjičenih pred sudom u Podgorici za ratni zločin iz 1991.

Seksualno uznemiravanje u javnom prevozu

23.januar 2008. Jasmina Lazić

Trljanje, pipanje i ostalo

Najčešće se trljaju o žrtvu, pošto je taj oblik maltretiranja u uglavnom prepunim vozilima javnog prevoza najneupadljiviji, a najređe se odlučuju na dobacivanje. Začuđuje, međutim, koliko masturbiraju

Povratak "vijetnamskog sindroma"

23.januar 2008. Debora Sontag i Lizet Alvarez, "Njujork tajms"

Eho dalekih ratišta

Od poremećaja usled posttraumatskog stresa po povratku sa ratišta pati, prema procenama Pentagona, bar polovina pripadnika Nacionalne garde, 38 odsto vojnika i trećina marinaca

Portret savremenika – Filip Cepter, alijas Milan Janković

23.januar 2008. Dimitrije Boarov i Dokumentacioni centar "Vreme"

Traktorijanum prodavca lonaca

Oni analitičari, koji smatraju da se u tranzicionim zemljama niko ne može obogatiti bez pomoći "nadležnih unutrašnjih i vojnih službi", ne odustaju lako od teze da je i naš junak svojevremeno trgovao širom sveta (ili bar davao kišobran svoje firme za takvu trgovinu) ne samo metalnim loncima nego i nečim "gvozdenijim"

Portret savremenika – Vuk Hamović

16.januar 2008. Slobodan Bubnjević i Dokumentacioni centar "Vreme"

Trgovac mrakom na veliko

Lovci na afere oko Vuka Hamovića, što svako malo iskrsavaju u gotovo svim zemljama Balkana, neodoljivo liče na pastira iz narodne priče koji na najmanji šum uzvikuje "Vuk, Vuk", na šta njegove kolege napuštaju svoje poslove i kreću u hajku, da bi se svaki put brzo pokazalo kako je sve to bila lažna uzbuna

Srbija, Kosovo, Evropa

16.januar 2008. Milan Milošević

Oštrenje i zaoštravanje

Dok su se u izbornoj kampanji predsednički kandidati nekako retorički približili, krupne političke razlike otkrivale su se iz dana u dan u okviru vladine većine

Ličnost godine – Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost

09.januar 2008. Tamara Skrozza

Strast bez ostrašćenosti

Ne volim crno-beli pogled na svet, jer ne verujem da on može da bude istinit. Ne volim ili-ili situacije, iako se ponekad u njima nalazimo. Srbija se, inače, i sada nalazi u jednoj ili-ili situaciji, a te situacije mogu da nas postave pred jedan drugi paradoks: paradoks "što bolje, to gore". Osećam da u našem društvu ima dosta ljudi koji su kritični prema onome u čemu živimo, a da negde u malom mozgu imaju taj stav da je "što gore, to bolje". Na taj način oni zapravo potvrđuju da je njihova teza tačna, odnosno da je Srbija mračna, blatnjava, prljava, neljudska, da je u stvari osuđena na propast i da treba da propadne