Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Multimedijalna manifestacija "Vinaverovi dani evropske kulture" održana je u Šapcu treći put, a kao da je tek sad postala vidljiva na kulturnoj mapi Srbije
Predstava Ateljea 212 je dobra i svakako je razložan repertoarski potez, ali uzgredno nameće i pitanje odsustva izvesne vrste političkog teatra iz naših institucionalnih pozorišta
"Ukoliko uspemo da osmislimo nove modele i koncepte koji će očuvati temeljne vrednosti na novim digitalnim osnovama, onda će sve, pa i bibliotekarstvo, imati smisao. Ukoliko ne uspemo, upitni su način i smisao bavljenja knjigama, digitalnim ili bilo kakvim"
Preispitivanjem i izmenama grešaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, projekat gondole morao bi da bude vraćen na početak
"U šta verujemo: u laž ili u istinu?" Ovako je predsednik počeo svoje izlaganje u Skupštini u ponedeljak 27. maja, koja je sutradan po podne usvojila izveštaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju – izveštaj o kome je bilo najmanje reči tokom skupštinske rasprave
Slučaj govori o ošljarskom radu, i kazuje mnogo o njihovoj nesposobnosti. Kako da policija, tužilaštva i sudstvo izađu na kraj sa organizovanim kriminalom kada ne mogu da spreče dramatične slučajeve porodičnog nasilja, iako su imali sve poluge u rukama da to učine
Paradoksalno, serija decenije nikada nije bila ni najbolja ni najskuplja. Nije čak bila ni toliko dobra. Ali imala je kvalitete koje druge serije nemaju i zato ipak odlazi u istoriju kao popkulturni fenomen koji je obeležio drugu dekadu 21. veka
"Kad nemaš nikakav drugi nacionalni identitet, kada nisi utemeljen ni u jednom obliku kulture, kada još nemaš svoje ja a već imaš državu i zastavu, logično je da taj nedostatak pokušavaš da kompenziraš promjenom istorije. Čak i prisvajaš tuđi jezik i nazivaš ga svojim imenom"
Brend mobilnog telefona koji koristite prestao je da bude samo statusni simbol, sada je postao političko opredeljenje. Koliko ste spremni da platite za to
Šta je otadžbina? Svakodnevna reč. Ali šta zaista osećamo kada govorimo o svojoj otadžbini? Da li smo spremni da poginemo za nju? Ne apstraktno uz piće za kafanskim stolom, nego da zaista, iz ubeđenja, damo život za nju? Da li smo spremni da na poziv otadžbine ostavimo roditelje, ostavimo svoju decu? Da li razlikujemo rodoljublje i patriotizam od šovinizma? I šta ako na čelo naše otadžbine ili domovine zalegnu štetočine koje je po našem mišljenu upropašćavaju
