Sjedinjene Američke Države su se 2. avgusta povukle iz sovjetsko-američkog Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa koji su Mihail Gorbačov i Ronald Regan potpisali 1987. Odgovor Rusije bio je "brz i simetričan". Švedski institut za istraživanje mira uočava da uprkos smanjenju broja nuklearnih bombi svih devet nuklearnih država intenzivno usavršava svoj arsenal i da trka u naoružanju ponovo ubrzava tempo
"Ajvar ni po jednom kriterijumu nije kinematografski pametan potez. On je melodrama, underdog u filmskom univerzumu. I kao takvog sam imala želju da ga uradimo čisto i pošteno, za svoju dušu, i da se nadamo da će sam da nađe svoj put. I ako ga mi volimo, da će ga i drugi voleti"
Broj 1 je Severna Amerika (SAD, Kanada), broj 2 je Evropa (Švajcarska, Švedska, Holandija), a broj 3 Istočna Azija (Singapur, Koreja, Hongkong/Kina)... Najupečatljivije razlike između privreda tiču se oblasti istraživanja i razvoja koje su koncentrisane u vrlo mali, mada rastući, broj zemalja
Gospodin dr Teča, koji teča dr ministru Nebojši, u košulji toplo zelene boje, toplo pozdravi opravdano odsutnog gradonačelnika dr Slobodana, i, na Danima kupine, zatraži da se povećaju cene maline!
Činjenica je – mada ne i preterana uteha – da režim (čitaj Vučić), uprkos periodičnim pretnjama i permanentnom tabloidnom namigivanju u tom smeru, ne sme da zaista "okrene list". Niti geopolitički, niti u smislu "konačnog obračuna" sa "izdajničkom opozicijom". Isto kao što ne želi ili ne sme da "odjavi" razne evropske izvestioce i posrednike – i pošalje ih tamo gde bi ih sa starim radikalskim guštom sigurno najradije poslao. Ne. On igra igru. Neke podmiti obećanjima (zli jezici kažu – neke i bukvalno), neke šarmira, a neke jednostavno istrpi, iskaljujući posle bes i frustraciju na najbližim saradnicima, nezavisnim medijima i neprijateljskoj opoziciji
Kad su se 20. juna 1969. iskrcali na Mesec, u oblast poznatu kao More spokojstva, ljudi su ponovo postali samo ljudi – ništa više, i ništa manje
Nedavni francusko-srpski sporazum o kinematografskoj saradnji povod je priči o dosadašnjoj i o aktuelnoj saradnji ove dve zemlje na vrlo uspešnim projektima
Klimatske promene nisu neprijatna budućnost – one su već tu. Samo trenutni troškovi zbog vremenskih prilika u Srbiji godišnje iznose između 150 i 480 miliona evra
Građani okoline Štrpca mesecima vode bitku protiv mini hidroelektrana, čime su se ozbiljno zamerili vlastima – lokalnim, srpskim i kosovskim. U okolini Peći, takođe udruženi, Albanci i Srbi "ratuju" protiv odlaganja toksičnog otpada. Iako se samo bore za čistu sredinu u kojoj žive, i jedni i drugi viđeni su kao – izdajnici
"Već sada rast od 3,5 odsto za 2019. deluje previše ambiciozno. Mi sada mislimo da će rast biti oko tri odsto. Ali, ne želim da opet upadnemo u zamku kao svake godine, pa, ako bude rast 3,5 odsto, neko je pobedio i ekonomska politika je uspešna. Ni rast od 3,5 odsto nije dovoljno dobar – okolne zemlje brže rastu"
"Ako vam kažem da je u ovoj čaši voda, i vi pogledate i vidite da je voda, da li vama treba neko da napiše izveštaj da to jeste voda? Ako je profesor Karapandža pregledno stavio sa jedne strane originalni naučni rad, a sa druge doktorat Siniše Malog i tako na desetine strana, šta vam više treba? Šta ima bilo ko da se izjašnjava o tome što sami vidite? Dovoljna je elementarna pismenost i elementarno poznavanje engleskog da vidite šta tu piše"
