Reč o delu - Milan–Liverpul, Finale kupa šampiona

01.јун 2005. Muharem Bazdulj

Čudo u Stambolu

Ovih šest Liverpulovih minuta su kao najljepši stih neke dobre duge pjesme, kao onaj Odnov iz Nema promjene mjesta, ono – niti ide nit' svog sina šalje. Takav stih pravi pjesnik neće nikad staviti na sami kraj – znaju to Borhes i Evaristo Karijego. Poanta je stvar proze, ne poezije. Poanta u zadnjem stihu djelo je talenta, poanta koja se skrije negdje ranije – to je djelo genija

Nemirni Uzbekistan

25.мај 2005. Boris Varga

„Zeleni“ strah

Krvave demonstracije u Uzbekistanu zaustavile su delimično domino-efekat šarenih revolucija na postsovjetskim prostorima

Amerika i islamski svet

25.мај 2005. Duška Anastasijević

Buka i bes

Prašina koja se podigla oko kratke vesti iz "Njusvika" otkrila je duboke traume i podele u američkom društvu koje se neprekidno šire od 11. septembra 2001. godine, a koje je rat u Iraku samo produbio. Za nevolju, u današnjem globalnom svetu još više važi drevna kineska poslovica da treptaj krila leptira na jednom kontinentu može izazvati uragan na drugom

Intervju - Ugo Vlaisavljević, filozof

25.мај 2005. Ivan Milenković

Rat kao kulturni događaj

"Smatram neproduktivnim uticaj takozvanih nezavisnih intelektualaca koji u stvari ne nude nova sredstva i obrasce analize. U krajnjoj liniji oni veličaju sami sebe u svojoj ‘lejepoj duši’ i užasnuti su ružnom političkom stvarnošću. Mislim da je neophodno obezbediti mogućnost produktivnog razgovora sa svim političkim protivnicima"

Integracije

25.мај 2005. Jovana Gligorijević

Pobratimstvo i jedinstvo

Institucija bratskih gradova kod nas ima dugu i neprekidnu tradiciju. Tokom godina sankcija, saradnja gradova-pobratima umanjivala je osećaj izolacije, dok danas pruža osećaj da smo bliže Evropi

Intervju - dr Igor Graovac, hrvatski istoričar

25.мај 2005. Tatjana Tagirov

O krivotvorenju istorijskih činjenica

"Prve mirovine pripadnicima četničkog pokreta isplaćivala je od sredine 1942. NDH, smatrajući kako obiteljima poginulih vojnika ‘savezničkih vojski’ NDH ‘pripada javna društvena skrb’, ako su pripadali, a jesu, ‘oružanima protukomunističkim družinama’ i sudjelovali skupno, a jesu, u aktivnostima s oružanim snagama NDH"

Tribina na Pravnom fakultetu

25.мај 2005. Slobodan Kostić

Cena uvreda i pljuvanja

Sami govornici, imenom i prezimenom, najmanje su zaslužni za ekstazu koju je doživela većina konzumenata razgovora o "oslobođenju Srebrenice". Njihova izlaganja bila su samo tribute, posveta glavnim organizatorima srebreničkog pokolja, koji više nisu u prilici da javno izvode svoja dela. Oni koji još ne shvataju šta se događalo u tom gradu 1995, moći će vrlo brzo da se uvere u pravu prirodu zločina

Vreme izazova - tribina

18.мај 2005. Redakcija Vremena

Ima li Evropljana u srpskoj administraciji

Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"

Život i misao Ksenije Atanasijević (3)

18.мај 2005. Slobodanka Ast

Od progona do priznanja

Monografija Ljiljane Vuletić o "genijalnoj Kseniji Atanasijević i njenom katastrofalnom dobu" priča je o našoj prvoj univerzitetskoj nastavnici, ali i o nama i našim elitama

Uzburkani Uzbekistan

18.мај 2005. Boris Varga

Ustanak ili ekstremizam

Posle promene vlasti "šareno-plišanim revolucijama" u Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji već nekoliko nedelja traju demonstracije u centralnoazijskoj Republici Uzbekistanu. Za razliku od evropskog dela bivšeg SSSR, "mirni protesti" u Uzbekistanu završili su se masakrom nad demonstrantima

Alternativne institucije kulture u Beogradu

18.мај 2005. Vladimir Tupanjac

Gradski kulturni skvotovi

Za razliku od zemalja u okruženju, kod nas nije česta praksa tzv. skvotiranja, odnosno u dogovoru sa lokalnim vlastima privremenog zauzimanja praznih a korisnih prostora za potrebe kulturnih aktivnosti. Ipak, neke inicijative postoje

Prodaje i preprodaje

18.мај 2005. Tamara Skrozza

Karićevih „pet kila“

Šta je, kako i za koliko para prodao Bogoljub Karić ponovo nije jasno. Jasno je jedino da je to nešto nekako prodao austrijskom konzorcijumu predvođenom biznismenom Martinom Šlafom. Nadležni ministri i dalje tvrde da priča o prodaji Mobtela nije gotova i da su mogući iznenađujući obrti. Oni nešto upućeniji, međutim, kažu da je, posle svega što se dogodilo, izvesno da Telekom Austrije na isti način kao u Bugarskoj dolazi i na srpsko tržište

Suđenje za ubistvo Zorana Đinđića

18.мај 2005. Miloš Vasić

„Glup pakt sa glupim ljudima“

Do sada najdramatičniji deo suđenja zaverenicima za ubistvo Zorana Đinđića odigrao se ovog utorka: konačno su se – i to rešenjem suda po službenoj dužnosti – suočili Vladimir Beba Popović i Milorad Ulemek Legija. Okolnost na koju su suočeni ubrzo je pala u drugi plan