Glavni uzrok odsustva lustracije, čiji zakon uskoro prestaje da važi, jeste činjenica da Srbija nikada nije smogla snage da se suoči sa pravom prirodom Miloševićevog režima. Suviše mnogo ljudi je podržavalo tu politiku
Glavni uzrok odsustva lustracije, čiji zakon uskoro prestaje da važi, jeste činjenica da Srbija nikada nije smogla snage da se suoči sa pravom prirodom Miloševićevog režima. Suviše mnogo ljudi je podržavalo tu politiku
Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila
Zemun je očigledan pokazatelj da je vicepremijer za manje od godinu dana uspeo da ubedi i svoje članstvo i svoje glasače da je on lider SNS-a. Ono što Đilasu sa demokratama još nije pošlo za rukom. I to je najbolji dokaz ne samo da ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh nego i da iza svakog uspešnog političara, bio on predsednik države, gradonačelnik, vicepremijer ili sutra nešto četvrto, mora stajati uspešna stranka, a taj se uspeh u Srbiji meri stepenom kontrole nad finansijama i medijima
"Otac srpske pismenosti cela života zavisan od neuka naroda i nepismenih gospodara – ima li strašnije sudbine?", napisao je Slobodan Selenić o Vuku. Pa još i oklevetan da je "špijun", "žbir", "uhoda", "pod avstrijskim uticajem". Vukov život i način razmišljanja bili su makar toliko moderni koliko je on modernizovao srpski jezik. A ako je pri tom uspevao da naplati svoje znanje o zemljama i narodima, pa šta?
Ivica Dačić, premijer Srbije mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju, aludirajući na nedavnu molitvu "za upokojenje Vlade" ("Kurir")
Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave
Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu
Nemački drugovi i uvaženi gosti prisećali su se slavnih dana Socijaldemokratske partije kao kičme nemačke demokratije, istorijske borbe za ljudska i socijalna prava, za humanu radnu nedelju, za ženska prava. Oživljavali su duhove Ferdinanda Lasala, Augusta Bebela, Fridriha Eberta, Vilija Branta, Helmuta Šmita… Sećali su se i Vilhelma Libknehta i njegovog sina Karla, Roze Luksemburg… Ali na staroj slavi se ne dobijaju izbori. Četiri meseca pred parlamentarne izbore u Nemačkoj socijaldemokrate nisu dale odgovor na pitanja: zašto bledi socijaldemokratska ideja i koja je njena uloga danas
"Današnja muzika se uglavnom svodi na nastojanje da se udovolji zahtevima ‘komercijalnog’. U svemu tome ima manje srca nego u muzici koju su nekada stvarali Porodica Karter i njihovi savremenici. Karterovi su bili zemljoradnici, koji su se muzikom bavili iz čistog zadovoljstva, a ispostavilo se da su manje-više slučajno došli u priliku i da to sve zabeleže na snimcima. O njima govori moj strip"
Zapanjujuće je koliko naši mali i veliki vlastodršci ne žele da razumeju osnove na kojima počiva slobodno, demokratsko društvo
Od 1992. do danas policija u Srbiji promenila je uniforme četiri puta, a sada, do 2015, trebalo da to učini i peti put. Od 1945. do 1991. uniforme su menjane svega tri puta. Promena uniforme stvar je želje države da se drugačije predstavi, da osavremeni sliku policije i da olakša policajcima život, što je, nažalost, najmanje važno. Policajci i njihovi sindikati dodaće pakosno i potrebu da se u javnim liferacijama neko obogati
Bila su potrebna dva i po meseca Ministarstvu finansija da shvate da upozorenja Fiskalnog saveta nisu "neozbiljna", kako je u martu njihov izveštaj izvoleo oceniti ministar Dinkić; valjda neće proći još toliko kako bi se u ozbiljnost situacije uverio i predsednik Vlade i njegovi koalicioni partneri
Svako rešenje u smeru "velike štednje" predstavlja veliki politički rizik za vladajuću koaliciju, koja uglavnom okuplja stranke populističke retorike
Jedini izlaz biće u prodaji porodične srebrnine, gotovo kao za vreme velikog rata kad se klavir menjao za dva džaka brašna. Telekom, EPS, ima tu još ponešto, biće zalozi održanja životnih funkcija Srbije i to se teško može izbeći
"Partizani nisu bili antifašisti"; VREME 1167
Čin sirijskog kanibala jeste najbrutalniji, ali nije cinično reći da su podjednako šokantni svakodnevni prizori delova ljudskih tela rasutih po ulicama posle eksplozija automobila bombi koje podmeću različite radikalne muslimanske grupe. Samo što je svet, izgleda, na takve slike oguglao
Zamislimo "alternativni scenario" prethodnih godinu dana. Gde su u njemu Nikolić i Vučić? Eno ih na Trgu, gde kriče: "Izdaja!"
Osvrnete li se oko sebe, videćete više pizduna nego što ste mislili da ih ima
Biznismen, patriota, uvoznik i distributer, telom u zatvoru, duhom na Tviteru, glavom i bradom iz Centralnog zatvora komentariše u duhu Alana Forda: "Tko hapsi, vrijedi. Tko ne hapsi, ne vrijedi" i "Bolje ceo život bogat i na slobodi, nego ceo život bogat i četiri meseca u pritvoru"
U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i "nedovršene" ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i ton do samog kraja na amsterdamskoj kaldrmi pre tačno 25 godina, ton na koji je njegova matična kultura ostala gluva, ali koji je zato na neočekivanim geografijama poput naše u pamćenje upisao lepotu i čaroliju muzike stopljene u neobičnoj ljubavi
Nepostojanje zakonskih regulativa, kao i nerazumevanje od strane institucija i društva transseksualne osobe stavlja u marginalizovan i nevidljiv položaj. A može se desiti i da u zemlji Srbiji sud odobrava promenu pola i odlučuje o promeni dokumenata onima koji su ga promenili
Karađorđevići, koji su prolazili kroz periode, glorifikovanja i progona, od 26. maja počivaju u miru na Oplencu u Crkvi Svetog Đorđa, u kraljevskoj kripti: zemni ostaci kralja Petra II Karađorđevića preneti su iz manastira Sveti Sava u Libervilu (Ilinois, SAD); njegove supruge kraljice Aleksandre, s groblja Tatoi kog Atine; njegove majke kraljice Marije, udovice kralja Aleksandra, s britanskog kraljevskog groblja u Frogmoru pored zamka Vindzor; a kraljevića Andreja, najmlađeg sina kralja Aleksandra I, iz Nove Gračanice, Iilionis, SAD... Epoha nije štedela Karađorđeviće, ali ni njihovi podanici nisu prošli bolje
"Svet bi svakako bio bolje mesto kad bismo malo više vodili računa jedni o drugima, to je svakom jasno. Kad osnova politike ne bi bila pohlepa, nego istinska briga za ljude, imali bismo manje problema – onda bi svako vodio računa o svom ponašanju, jer bi znao da neko negde brine o njemu, i ne bismo morali da imamo policiju, niti vladu, a posebno ne političare koji nas sistematski i namerno stalno lažu. S obzirom na to kako se politika danas vodi, teško je razlikovati jednog lažova od drugog – svi su oni deo istog, kako volim da kažem – shitstema"
