Ne mogu se oteti utisku da je ovolika pregrejanost posledica nerealnih očekivanja srpskih političara da će se s ulaskom Trampa u Belu kuću svet okrenuti naglavce, a kod nekih od njih vidljiva je želja da se Srbija vrati u sferu ruskog uticaja
Dan Republike Srpske jedna je od brojnih tačaka razdora u BiH. Dok su jedni slavili 25 godina ovog bosanskohercegovačkog entiteta, paradirajući uz Marš na Drinu i sanjajući još "specijalnije veze između RS i Srbije", drugi su isticali da je to dan koji treba obeležavati kao "dan žalosti i jedan od nacrnjih datuma u istoriji Bosne"
Izgleda da hakersko-špijunska zavrzlama u vezi sa izborom Donalda Trampa za predsednika SAD ipak odslikava dublju zabrinutost američkih struktura, koje uočavaju da ističe period američke apsolutne posthladnoratovske dominacije
Mislim da se Hristova poruka i danas i svagda najbolje "prevodi", to jest svedoči, ne rečima, nekakvim – neretko komplikovanim – teološkim teorijama, već pre svega – delima ljubavi
Šta bi za hrišćane – kojih prema zvaničnim statistikama ima na zemaljskoj kugli 2,1 milijarda, a kod nas su u zemlji, kao što znamo, ogromna većina – trebalo da predstavlja Božić? Odnosno, šta bi Hristovo rođenje trebalo da znači za život hrišćana u savremenom svetu, kako bi u svetlu tog učenja oni trebalo da se ponašaju prema drugom, izbeglicama, trenutku u kojem se nalazimo, siromašnima, prema vlasti, moći... O tome razgovaramo sa vladikom zahumsko-hercegovačkim Grigorijem i mitropolitom i nadbiskupom beogradskim Stanislavom Hočevarom
Angažmanom Martina Skorsezea, Kamerona Kroua i Baza Lurmana dugo sanjani brak između pokretnih slika i najpopularnije muzičke forme današnjice najzad je dobio puni i pravi smisao
Uprkos mladosti provedenoj u uličnim svirkama i tučama na smrt, postao je merilo večne mudrosti u popularnoj muzici, ali tek kad ga je pre 80 godina poznati etnomuzikolog otkrio u zatvoru i objavio knjigu sa njegovim pesmama, od koje počinje savremena američka folk muzika
"U Elektri, kao i u svakoj složenoj formi književnosti i pozorišta kakva je tragedija, nemoguće je pronaći krivca u jednom čoveku ili jednom motivu. To je ono što tragediju čini umetnošću, a ne ponavljanjem života na sceni"
Kada planiraju da postanu roditelji, mladi na institucionalnu pomoć društva kroz ustanove za čuvanje dece, a posebno na finansijsku pomoć države, praktično i ne računaju
Niko normalan u današnje vreme ni ne sanja da ima nešto protiv policijske države; živimo na policijskoj planeti. Jedna je stvar kad je policijska država ozbiljna, a druga kada je šljampava i brljiva. Dva do sada nesporna policajca zaglavila su pritvor od 30 dana samo zato što su podneli krivičnu prijavu upravo zbog šljampave i bespotrebno brljive policijske hijerarhije u MUP-u Srbije
Nekada sam mogao da kažem da sam Jugosloven, sada bih mogao da kažem nostalgičar. Ideološki sam bio Jugosloven u Titovo vreme, vrlo svesno i vrlo namerno, a sad već ne bih mogao da se definišem. Nisam ničiji, mada imam dva pasoša, srpski i austrijski, a mogao bih da dobijem i izraelski i mađarski. Ovde sam kao kod kuće, znači sigurno sam Beograđanin, a inače sam apatrid
Podsećamo na 10 događaja od kojih je prošlo više od 10 godina, a koji su obeležili 2006. godinu
Protekla godina bila je godina ozbiljnog laganja, osrednjih investicija, prividnog napretka, takođe osrednjeg, uzdizanja ispotprosečnih kadrova i najava da će tek sad najgori da nas uzjašu
"Ako ignorišete značajne delove društva i posvetite se isključivo političkoj eliti, onda ne samo da nećete moći da rešite probleme nego ćete ih produbiti", smatra sagovornik "Vremena"
O posledicama činjenice da iduće godine neće biti Izveštaja o napretku Srbije u procesu priključivanja EU, o odnosima u regionu i Berlinskom procesu, političkoj volji da se uđe u EU, bilo je reči na konferenciji "Proširenje EU na Zapadni Balkan u vreme neizvesnosti" u organizaciji Evropskog fonda za Balkan
Ljudi koji beže ka boljem životu i danas kreću ka Zapadnoj Evropi, ali mnogo opasnijim, težim i skupljim putevima nego ranije. Manje ih stiže do EU nego krajem prošle i početkom ove godine, ali njihov broj raste u Srbiji, Grčkoj, Bugarskoj, Turskoj. Raste i njihov očaj jer ne znaju šta dalje. Ka sanjanoj boljoj budućnosti ne mogu; nazad ne smeju i ne žele jer je većina čitav život uložila u taj put
Multinacionalnost, multikulturalnost, multikonfesionalnost – reči lepog značenja o dobrosusedskim odnosima, reči na koje se poslednjih godina pomalo zaboravilo
Veoma je bogata istorija izdavaštva i knjižarstva u Vojvodini. Davno je neporecivi Skerlić rekao za Novi Sad: "Ovde se u XVIII i XIX veku mislilo i pisalo za ceo srpski rod"
U godini koja ovih dana počinje, Galerija slika "Sava Šumanović" u Šidu proslaviće 65 godina od osnivanja
"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"
Ovo je godina kad se u nekom trenutku činilo, do nevjerice, kao da odlasci neće stati
Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena
Nakon svih filmskih i još uvek nerešenih događaja u Savamali tokom izborne noći ove godine, pomalo je u drugi plan pala suštinska štetnost ugovora koji omogućava projekat "Beograd na vodi". Tribina u organizaciji "Vremena" pokušala je da vrati pažnju javnosti na sve štetne aspekte ovog projekta u koje je aktuelna vlast zaplela državu i njene građane za narednih nekoliko decenija, koliko je projekat predviđen da traje
Vladislav Bajac, kao pisac, novinar i izdavač, o Orhanu Pamuku koji je nedavno bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti i "Geopoetike"
Javna sfera, zasićena preobiljem informacija, klizi u entropiju u kojoj postaje teško razlučiti istinu od laži. Tamo gde nema kompetentnih posrednika između vlasti i građana, građani postaju plen sumanutih projekata
"Postoji veliki prostor između nauke i tehnologije sa jedne, umetnosti i dizajna sa druge i humanistike i društvenih nauka sa treće strane, a postoje i velike društvene i tržišne potrebe za ljudima koji mogu da funkcionišu negde tu između", kaže za "Vreme" Uroš Krčadinac
