Komentar

Ponavljanje izbora u Beogradu: A šta ako Vučić pristane?

Za početak, Đilas bi morao da smisli ko će mu biti kandidat za gradonačelnika. Vladeta Janković je rekao da se neće ponovo kandidovati. I šta bi moglo da se, posle svega, uradi da na ponovljene izbore za šest meseci izađe više Beograđana nego 3. aprila. Ne bi to bilo lako, jer, nije baš prijatno kada kandidat Đilasovog političkog bloka profesor Janković izjavi da neka „dugačka ruka“, aludirajući na inostrani faktor, povlači figure na političkoj tabli Srbije

Analiza

Razgovor Đilasa i Vučića: Razjedinjeni za pobedu Beogradu na ponovljenim izborima

Đilas je, kaže, od Vučića tražio da se spuste tenzije u društvu i da se ponove izbori u Beogradu jer većina koju bi imao SNS „ne bi imala legitimitet“. A nelegitimna bi, objašnjava Đilas, bila jer bi na stranu naprednjeka preskočile neke partije koje su se bile deklarisale kao opozicione. Pa da se onda njih dvojica, kao šefovi svojih partija, zarad dobrobiti Beograđana o tome dogovore. Vučić nakon razgovora nije rekao ništa  

Vesti

Dragan Đilas: Razgovor sa Vučićem u interesu građana i države

U Srbiji koja se davi u mržnji i podelama bez šanse za napredak kaže da kao predsednik Stranke slobode i pravde ide da razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ne bi li odbranio volju Beograđana koji su glasali za promene. A oni koji imaju sumnju šta će da kaže, nisu izgleda nikad ni bili dostojni podrške koju im je dao da budu kandidati Stranke slobode i pravde kada drugi nisu verovali u njih

Komentar

Razgovor Đilasa i Vučića: Ujedinjeni za pobedu u senci

Odjednom, u tri dana, nema više priče o Đilasu lopovu, nema priče o Vučiću šefu mafije. Priča se o jedinstvu, poverenju, potrebi da se razgovara, što je naravno dobro i tako bi i inače trebalo da bude, samo što nije jasno šta se to sada desilo pa da se pozicije toliko promene preko noći

Vesti

Pasuljanska presuda: Izbori su završeni

Predsednik GIK-a Zoran Lukić izjavio je u subotu uveče da prigovori koji su podneti na beogradske izbore „nisu podneti radi zaštite izborne volje građana, već isključivo radi opstrukcije rada izborne komisije“

Izbori 2022.

Prigovori opozicije: Zahtevamo od GIK-a da radi svoj posao

Ako Gradska izborna komisija večeras odbije prigovore opozicije na rezultate glasanja, Ekološki ustanak će pozvati građane da na ulici brane volju naroda. Sastanak Vučića i Đilasa o ponovljenim izborima u Beogradu verovatno u ponedeljak

Beogradski izbori 2022.

Narodna stranka: Privatna Đilasova izjava o pregovorima sa Vučićem

Dogovor o ponavljanju izbora u Beogradu pre objavljivanja konačnih rezultata i pokušaja formiranja gradske vlasti bio bi "izigravanje izborne volje birača"

Pregled nedelje

Predsednik Srbije na RTS-u: Trgovina uticajem

Nagovestivši da nad beogradskim izborima lebdi senka nelegitimnosti, Vučić je prihvatio sastanak sa Đilasom. Kakve to ima veze sa Dačićem i Putinom  

Vesti

Čistka u redovima MUP-a: Guranje pod tepih

Uhapšen je prvi čovek novosadske policije Slobodan Malešić. MUP se praktično nije ni oglasio, a poznat je i po oglašavanju i za banalnije stvari. Malešić je bio jedan od kandidata za novog direktora policije, a “dignut” je samo dan nakon izbora, bez ikakve buke

Komentar

Beogradska zavrzlama: Nagoveštaj sastanka na vrhu u srpskom mulju

Nema Đilas šta da priča sa Vučićem po pitanju izbornih rezultata i ispravljanja svekolikih svinjarija počinjenih tokom izbornog procesa. Opozicija mora da natera GIK i RIK da rade u skladu sa zakonom pa, ako to odbiju, da se pritisak izvrši na ulici, što je legitiman način vaninstitucionalne borbe, pogotovu kada institutcije zakažu

Izbori 2022.

Krađa i/ili nepravilnosti u Beogradu: Ponavljanje na pojedinim biračkim mestima ili potpuno novi izbori

Ovih dana Gradska izborna komisija (GIK) izjasniće se o prigovorima koje su sinoć podnele opozicione partije i doneti odluku na koliko biračkih mesta u Beogradu će se izbori ponavljati. Ukoliko takvih mesta bude dovoljno da koalicija „Ajmo ljudi“ osvoji još 1800 glasova, koliko im fali do cenzusa, Srpska napredna stranka zaista bi mogla da izgubi Beograd. Neki lideri opozicije ne isključuju ni ponavljanje kopletnih izbora u Beogradu

Rat u Ukrajini

Brutalnost kao strategija: Evakuacija civila iz Donbasa

Mariupolj je pred padom. Urajinci pokušavaju da u četvrtak uspostave 10 koridora za evakuaciju civila iz ratom pogođenih gradova. Kijev poziva civilno stanovništvo da napuste regiju Luganska i Donjecka u kojima se očekuje ruska ofanziva. Ukrajina traži od Zapada isporuku teškog naoružanja, EU je uprkos sankcijama Rusiji za enegente od početka agresije na Ukrajinu uplatila preko 35 milijardi evra, a nemačke firme Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji

Analiza

Javni dug Srbije: Krpljenje rupa prekomernim zaduživanjem

Iza štelovane statisike o smanjenju javnog duga krije se nesporna činjenica: ukupan iznos javnog duga Srbije je u odnosu na decembar 2021. bio porastao za još oko 300 miliona evra. Pritom za srpskim hartijama od vrednosti više ne postoji nikakvo interesovanje, spoljnotrgovinski deficit bi do kraja godine mogao da premaši 10 milijardi evra, a izostaju i direktne strane investicije. Pitanje je od čega će se javni dug plaćati, osim novim zaduživanjem

U novom broju

Izbori 2022: Bitka za Beograd u zaustavnom vremenu

Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje

Slučajevi: Policajci pod istragom

Što ne može niko, možeš ti

Običan čovek bi rekao da nema zaštićenih pred zakonom i da se to jasno vidi i kada policija hapsi “svoje”, ali običan čovek nikako da vidi šta se “iza brda valja”. Zlonamerni bi rekli da je u toku obračun sa “nepodobnima”, a samo nam vreme može reći šta je po sredi u najnovijoj akciji hapšenja Vulinove policije

Rusija

Vojni udar na medije

Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju

Rat u Ukrajini

U iščekivanju ofanzive na Donbas

Dva scenarija su pred Rusima. Prvi, u kojem odnose pobedu, oslanjajući se na prevlast u vazdušnom prostoru i snažnu vatrenu moć artiljerije i preciznih udara dalekometnim raketama. Drugi, u slučaju da ne uspeju da pokore ukrajinsku odbranu, radikalan je: upotreba nuklearnog naoružanja. Ništa više u ovom ratu ne može da se isključi

Amerika i Kina

Glasno ćutanje Čajnatauna

“Ako sveobuhvatno pogledate njene kapacitete i ekonomiju, Kina je i dalje naša najveća strateška pretnja”, rekao je jedan neimenovani američki zvaničnik, čije su reči preneli mnogi ovdašnji mediji. SAD povećavaju vojni budžet formalno zbog rata u Ukrajini, a pritom čkilje u pravcu Pekinga

Francuska: Predsednički izbori

Trka sa neizvesnim krajem

Sudeći po istraživanjima javnog mnjenja, u drugi krug ući će Makron i Le Penova. U ovom trenutku pobeda Makrona u drugom krugu deluje kao najverovatnija iako se razlika između njih dvoje smanjuje bukvalno iz dana u dan

Nuspojave

Demografija poraza

Ima ih mnogo. Neretko su mladi. Biće tu i sutra, i prekosutra. Oni se neće iseliti; pokušaće da modeliraju neku Srbiju za sebe, drugačiju od “vučićevske”, ali još drugačijiju od one kakvu zagovara svaka moguća levo-liberalna, pa čak i umereno konzervativna alternativa

Lični stav

Policijsko (ne)postupanje tokom izbora

Godinama se u Srbiji uočava upadljiv pad demokratije koji je s vremenom doveo do zarobljavanja države, koje je karakteristično po zarobljavanju svih grana vlasti i dominaciji vladajuće političke stranke nad demokratskim institucijama, dok policija služi kao instrument zastrašivanja političkih protivnika i demonstriranje sile

Izbori 2022.

Bitka za Beograd u zaustavnom vremenu

Zbog čega je razočaranje građanske opozicije prešlo u oprezni optimizam? Zašto su naprednjaci akvizicijom Aleksandra Šapića napravili najveću grešku u istoriji? Kako je Ivici Dačiću pošlo za rukom da izađe iz političke crne rupe SNS-a i ponovo se pojavi na horizontu događaja? Koliko je rat u Ukrajini uticao na izbore? I šta znači zajednički istup opozicije u glavnom gradu Srbije za celokupan politički život zemlje

Izbori 2022.

Godina prođe, izborni dan nikad

Najveća neregularnost ovih izbora nije se dogodila 3. aprila. Pritisci, ucene, kolektivno dovoženje na glasanje, obavljeni su nedeljama, ako ne i mesecima ranije. A te su stvari teško dokazive. Osim toga, izborni dan u Srbiji i Beogradu još traje i trajaće dok se na svim biračkim mestima gde je bilo neregularnosti izbori ne ponove

Kikinda: Posmatračka misija Lokalnog fronta na izborima

Na plavom za 6, na sivom za 1

Najobučeniji su naprednjački kontrolori, ali i njihovo znanje je limitirano i više su usredsređeni na partijski posao. Ipak, i većina naprednjaka, ubačenih u Birački odbor preko drugih lista, takođe nema osnovna znanja o izbornom procesu na glasačkom mestu. Nažalost, to važi i za dobar deo opozicionih kontrolora

TV manijak

Pepeljuga u virtuelnom studiju

Analizom rezultata izbora baviće se drugi, ali je vidljiv zaokret oštro udesno, uz jak proruski sentiment. SNS je postala stranka centra, između proevropske i antievropske opozicije, kao nekada Demokratska stranka, na koju počinje da liči, što zbog preuzetih kadrova, što zbog nove uloge

Postizborni izazovi pred Vučićem i naprednjacima

Gorki plodovi pobede

Čini se da nakon ovih izbora Vučićeva pozicija neće biti baš lagodna, da će napokon imati razloga za svoju kontinuiranu grimasu “velikog paćenika”. Ruska agresija na Ukrajinu je promenila konfiguraciju “globalnog sela”, pa će sedenje na dve stolice biti otežano. Ekonomska kriza kao posledica pandemije i rata nesumnjivo će se odraziti, i već se odražava, na prilike u Srbiji

Pravoslavna crkva: između Rusije i Ukrajine

Raskol nije samo reč

Preklapanje crkvene organizacije sa nacionalnim granicama i opasnost da se hrišćanski identitet zasniva prevashodno na nacionalnoj pripadnosti kritikovano je 2016. godine na Svepravoslavnom saboru na Kritu na kojem više pravoslavnih crkava nije ni prisustvovalo. Nekadašnje pukotine koje su se na tom Saboru pojavile, danas izgledaju kao provalije