Premijer Srbije se prošle nedelje u Moskvi sreo sa predsednikom Rusije. Ovaj susret koji je u Srbiji izazvao veliku pažnju, u Rusiji je prošao posve neprimećeno. Postavlja se pitanje zašto je Putin primio Vučića
U obe države gledamo vraćanje likova iz devedesetih godina prošloga veka, što u politiku, što u medije, uz ritualne sukobe u kojima su važni samo novo-stari vlastodršci, a ne građani kojima je uglavnom preko glave svega – i ustaša i četnika i partizana
Evropska klima dugotrajne društveno-ekonomske krize, nesigurnosti i nepredvidivosti, egzistencijalna ugroženost i neizvesnost gotovo do savršenstva pogoduju tipu autokratske vladavine koji se može prepoznati kod Aleksandra Vučića. U njegovom se ophođenju i očekivanjima od građana Srbije daju prepoznati karakteristike direktora kakve beogradske ispostave neke multinacionalne korporacije, koji funkcioniše po principu bicikliste, one ispod sebe – gazi, stalnim pretnjama i kritikama "zbog neproduktivnosti i nepostizanja ciljeva" a glava mu je povijena u odbrani od pedaliranja "na spratu iznad", tamo gde su MMF, Svetska banka, briselska i vašingtonska administracija zadužene za region. Moć pedaliranja sokoli u neskrivenom preziranju onih od čijeg mu glasa zavisi novo, četvorogodišnje pedaliranje Srbije
Kako se Srbija našla u procepu između dva sporazuma – i dve politike? Posledice ni u jednom ni u drugom slučaju ne moraju da budu katastrofalne, ali ceo zaplet predstavlja jasno upozorenje da politici sedenja na dve stolice, koju su upražnjavale sve postpetooktobarske vlade, uključujući i aktuelnu, definitivno ističe rok trajanja i da se trenutak odluke bliži
Senator iz Arizone Džon Mekejn, unuk i sin admirala ratne mornarice, odlikovani oficir i učesnik rata u Vijetnamu, ratni zarobljenik, zatim kongresmen, kandidat republikanaca za predsednika SAD, već decenijama važi za jednog od vodećih predstavnika konzervativne struje američke politike. On je bio "albanski lobista", zalagao se za bombardovanje Srbije i nezavisnost Kosova, a danas u Rusiji vidu glavnu pretnju za mir u svetu kojoj SAD moraju oštro da se suprotstave, gde god i kako god
Nesporno je da je Litvinjenko umro od radijacijskog trovanja izotopom polonijum 210; da je u Britaniju emigrirao i priključio se kritičarima Vladimira Vladimiroviča Putina. Ali, nema odgovora na glupo policijsko pitanje: a zašto bi se neko bavio takvim komplikacijama kad je Litvinjenka mogao đavo da odnese mnogo jednostavnije
Nova poljska vlada s entuzijazmom razgrađuje osnove demokratije i ne daje ni pet para na kritike iz Brisela
Ko koga drži na nišanu i kakva je uloga Joce Amsterdama u geostrateškom sukobu Beograda i Zagreba
Napad tri grupe terorista na šest "mekih tačaka" u Parizu – na stadion, koncertnu dvoranu i niz kafana – koji za posledicu ima stotine izgubljenih života i rasplamsava ratnu retoriku, komplikuje odnose u vezi sa "šengenom", solidarnošću, imigracionom politikom i principima na kojima počiva evropsko ustrojstvo
Dugo će se istraživati uzrok katastrofe putničkog aviona male ruske avio-kompanije Metrodžet na Sinaju, nad kojim lebdi mnogo politike povezane sa ruskim vojnim angažovanjem u Siriji, ali i egipatska osetljivost kada je u pitanju delovanje islamskih ekstremista, imidž egipatske vojske, pa i bezbednost Egipta kao turističke destinacije
Neofitska pregrejanost stvara nezdravu atmosferu u kojoj moraš da se braniš od optužbe da nekako nisi "dovoljno" ili "na pravi način" ono što oduvek jesi
Kao nikada u poslednjih nekoliko decenija, u Siriji se na malom prostoru sukobljavaju interesi brojnih moćnih država – Amerike, Britanije, Francuske, Turske, Rusije, Irana, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Izraela. Lokalni rat odavno se pretvorio u globalno odmeravanje snaga
