Odloženo glasanje
Predah u medijskom ringu
Ima li vlada plan za izlazak iz pat pozicije, zašto neće pasti i ako ga nema, i da li je Aleksandar Tijanić nadmašio Raju Rodića
Dani kupine
S Medvednika vetar piri
Borka Vučić (1926 – 2009)
Pogibija najpoznatije srpske bankarke
Esej – O Grobu u prašumi Andrije Maurovića
Kroz prašumu i zatim pustinju
Maurovićevi stripovi vremenom postaju sve življi i žešći. Stari Mačak Andrija se u svom delu ne smiruje nego pulsira, divlja i mahnita – upravo onako kao što je mladi Andrija činio pri svojim teškim pijankama i bahanalijama, a stari Andrija mažući se petrolejom i crtajući porno-stripove, sanjajući i prizivajući kataklizmu, kraj celog sveta. Tako definitivan kraj da neće ostaviti mogućnost Mauroviću da se ponovo rodi: "I ne daj Bože da se više inkarniram. Dosta je bilo. Pusti da me nema. Da lebdim u ništa." Majstor je pogrešio samo u jednom, ostavio je iza sebe stripove u kojima se stalno inkarnira
Knjiga vredna pažnje
Ulična istorija Beograda
Baveći se životom i radom "malih ljudi" u Dečanskoj ulici, cenama rente, brojem kafana, popularnim anegdotama, opisom dvorišta, vrstom vozila ili kaldrme u ovom ili onom periodu, Boško Mijatović zapravo priča priču o onome što čini ne samo život velegrada već život uopšte – o svakodnevnim, ali i decenijskim promenama; o promenama koje su prošle nezapaženo, ali i o promenama koje opstaju dugo nakon ljudi koji su ih zamislili i sproveli u delo
Nigerija
Metafora za frustraciju
Pjongjang
Klintonova izviđačka misija
Knjige
Narodni učitelj za skeptike
Do septembra, kada počinje nova sezona vaše omiljene serije, vreme možete prekratiti uz duhovitu knjižicu Mihaela Roifšeka i Hohena Šteklea Mala kućna apoteka dr. Housea
Vek i po od rođenja Paje Jovanovića
Slike Balkana
Poznata je anegdota da početkom prošlog veka nijedna poštena srpska kuća nije bila bez neke reprodukcije Paje Jovanovića na zidu, a da su originali bili po inostranstvu. Podatak po kome je Paja Jovanović naslikao i nacrtao oko četiri hiljade dela, od kojih je samo deset odsto u Srbiji, moguće dokazuje verodostojnost navedene anegdote
Lisica i ždral
Dnevnik kvariigre
Zašto Tesli posthumno ne dodelimo stan, kad Kraljevina Jugoslavija to nije uradila, eh, kad nismo imali ministarstvo za dijasporu
Letnja šema – strani reporteri u Srbiji
Stranci u noći
Nekoliko velikih svetskih listova je tokom leta slalo reportere u Beograd, kako izgleda, talentovanije i rafiniranije od onih mnogobrojnih klišetizirano instruisanih "bad guy – good guy" ratnih izveštača koji su ovuda prolazili
Izjava nedelje
»Da li će 25 ili 15 ljudi biti ministri, ništa suštinski ne menja. To je kao kad uzmete kap vode iz Jadranskog mora pa merite da li je opao vodostaj. Nije bitan broj ministara, već koliko uspešno rade.«
Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade Srbije, o davno najavljenoj rekonstrukciji Vlade ("Večernje novosti")
Rejkjavik
Island Englezima ne veruje
Hrvatska – Ekonomska kriza
Harač, rajo, harač
Sve u Hrvatskoj danas nalikuje na "zajam za Srbiju" Slobodana Miloševića, za koji znamo kako je završio. Ili "zajam za Srbiju" nije završio, već to takmičenje za glupe građane i birače traje i dalje, samo menjajući ime države koja ih pelješi zbog novih harača i stalno istih vlastodržaca
Pozorište
Orijent ekspres je stigao
Osnova pozorišnog projekta Orijent ekspres potekla je od Narodnog pozorišta Turske koje je svojim partnerima iz Evropske pozorišne konvencije ponudilo da iskoriste njihov "pozorišni voz" – vagon pretvoren u potpuno tehnički opremljenu scenu – za jedan zajednički projekat. Na toj osnovi razvijen je sledeći koncept: sva pozorišta koja su prihvatila ponudu obavezala su se da naruče originalan dramski tekst koji bi bio izveden na vagonu-sceni, a čije bi teme odgovarale opštoj ideji putovanja, a konkretnije sâmoj "metafori" čuvenog Orijent ekspresa
Zoom
Kako ubiti Borisa Tadića – Da li kumov kum Ratko Knežević dobro tumači signale iz svakodnevice balkanske politike
Šta smo imali u poslednja dva-tri dana: najavu ubistva Borisa Tadića, Miloša Vasića i Žarka Koraća... A nekad se leti lagodno pisalo o mišu u pivu, žiletu u hlebu, drekavcu u Drini, dok Zakon o informisanju niko nije ni pominjao
Zdravstvo
Pravo na oplodnju
Novogovor
Gospođa ministar
Haški sud
Vaspitavanje razmaženog vojvode
Šest godina posle Šešeljeve predaje Hagu i dve godine posle početka suđenja, izvesno je jedino da ničeg izvesnog nema. Presuda za nepoštovanje suda samo je epizoda koja ništa ne menja na stvari. Baš kao i februarski prekid suđenja, ona bi mogla da pomogne Tužilaštvu da se koliko-toliko sabere, ali i da doprinese Šešeljevoj samouverenosti koje ni do sada nije manjkalo
Doping
Sportski lopovi i žandari
Otkad je sporta ima i dopinga, a zvanična borba protiv najvećeg zla počela je 1928. kada je Atletska federacija, prva u svetu, uvela doping kontrolu i otad traje trka u kojoj ceh, kao i u svakoj nedozvoljenoj radnji, plaćaju samo oni koji su uhvaćeni
Vašington
Obamin sledeći korak
Kavkaz – Sfera ruskih interesa
Svako gleda svoja posla
Americi je Rusija kao saveznik potrebna i za sprečavanje razvijanja atomskog programa u Iranu, i za smirivanje situacije u Pakistanu i Avganistanu, i za stabilizaciju na Bliskom istoku. Takođe, SAD i Rusija poseduju zajedno 95 odsto atomskog arsenala, te i redukovanje količine nuklearnog oružja, što je pri vrhu liste prioriteta administracije Baraka Obame, zavisi od saradnje sa Rusijom. S tim je vezano i sprečavanje nastanka neke nove nuklearne sile, kao i smanjivanje mogućnosti nekog terorističkog nuklearnog napada. Sve su ovo i suviše krupne teme da bi Amerika Rusiji osporavala primat na njenom domaćem terenu, na Kavkazu
Zemlja ljudi – Mediteran
Problemi u kolevci
Razmena Evropske unije s mediteranskim bazenom osetno je smanjena nakon rušenja berlinskoga zida: tržišta u Srednjoj i Istočnoj Evropi izgledaju zanimljivijim ulagačima, unosnijim finansijerima. Države na afričkoj obali dobijaju s vremena na vreme simboličnu pomoć kao "zemlje u razvoju". Neke ne prihvataju "mediteranstvo" koje se nudi – drže da se iza njega kriju ambicije neokolonijalizma
Pokret nesvrstanih – Približavanje Srbije
I posle Tita Tito
Predsednik Boris Tadić je u Egiptu izneo i ideju da Beograd, u kome je u septembru 1961. održan prvi osnivački samit Pokreta nesvrstanih, za dve godine bude domaćin jubilarnog skupa povodom pedesetogodišnjice postojanja Pokreta. To bi bila dobra prilika da se oda poštovanje utemeljivačima Pokreta nesvrstanih i njihovoj "vizionarskoj" ideji, rekao je Tadić tim povodom, a Srbija bi nastupala u ime svih država nastalih iz bivše Jugoslavije. Izgledi za tako nešto nisu baš sasvim loši jer je inicijativu srpskog predsednika podržao Egipat, trenutni predsedavajući Pokreta
Lešek Kolakovski (1927–2009)
Dosledna nedoslednost– najveća fantazija XX veka
Ono što važi za vojnika u bilo kom ratu protiv civila, važi i za komuniste koji u ime ideje boljeg sveta čine zločine i druge prestupe. Takvi komunisti mogu, bio je uveren Kolakovski, održavati vlast, ali ne mogu izgrađivati (a posebno ne i izgraditi) bilo kakav komunizam. Na kraju se pokazalo da je on ipak bio u krivu
Izjava nedelje
»Svako od nas kad postane ministar unutrašnjih poslova doživi određene profesionalne formacije, neću da kažem deformacije, nego formacije svoje ličnosti, da gleda da radi u interesu države, naroda, svih građana.«
Ivica Dačić, ministar policije, na okupljanju nekadašnjih ministara policije, koje je organizovao u Palati Srbija (B92)