Vreme uživanja
Prvi januar
Prvi januar je, međutim, nešto sasvim drugo. Roditelji su (početkom i sredinom sedamdesetih godina) tog jutra spavali duže, mogli da se ogrebemo za neki Diznijev crtani
Ekonomija Srbije u 2019.
Šta nam je potrebno
Da li bi i poreske stope trebalo da se vrate na iznos od pre krize? Da li bi PDV trebalo opet da bude 18 odsto umesto sadašnjih 20 odsto? Ako su vraćeni iznosi plata u državnom sektoru, da li bi trebalo da budu vraćene i poreske stope jer i to su nečije plate. Ako firma više novca izdvaja za porez, ona ima manje novca da isplati plate
Privreda i sistem
Od Milunke Savić preko Krsmana Jakšića do Srećka Šojića
Srpsko društvo je od junaštva i čojstva preko bahatosti stiglo do urušenog sistema vrednosti
Raiffeisen grupacija u Srbiji
Odgovornost prema sredini
Uspešne zemlje imaju jak i dominantan privatni sektor, a kod nas se u javnosti još vode polemike o tome da li je nešto trebalo privatizovati ili ne, a reč "privatnik" i dalje u glavama mnogih ima pejorativno značenje. Smatram da državnim firmama nije mesto u sektorima gde postoji privatna konkurencija. To pokazuje i praksa ekonomski najnaprednijih država
Kratka istorija muzike Havaja i više od toga
Hula bluz – muzika izgubljenog raja
Vulkanska lava možda guta Havaje, ali muzika ne prestaje da svira! Havajska muzika je predstavljala četvrtinu prvih gramofonskih ploča objavljenih početkom dvadesetog veka, direktno je uticala na stvaranje kantrija, a visoko su je cenili i Nemci koji nisu bili nacisti za vreme Drugog svetskog rata. Štaviše, jedan pruski koncert-majstor vojnog orkestra prvi ju je zapisao i potom modernizovao, omogućivši celom svetu da uživa u muzici izgubljenog raja
Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca
Kultura življenja
"To što je uspelo u Šapcu, može da uspe u celoj Srbiji"
Intervju – Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar
Nasilje svuda oko nas
"Treba i u najgorem trenutku podići glavu i reći: ovo je moja zemlja, ja sam častan čovek, sve što sam radio, radio sam za dobro svoje zemlje – i fukara me neće oterati iz nje. Nisam izdajnik zato što volim druge narode i borim se za pomirenje. Domovina se brani životom, slažem se s čika Ršumom. Svime što radiš. Životom. Ne smrću. Ne zakrvavljenim očima uz ‘sto za jednoga’. Ne rđavim kašikama. Ne patološkom mržnjom. I sigurno ne prvo klevetanjem, pa onda i smrću Olivera Ivanovića. Nemam razloga da se bojim, svima će nam suditi istorija. Buduće generacije još kako će znati ko su bili izdajnici i mučitelji sopstvenog naroda"
Jubilej
Četvrtina veka kao četvrt radničke vekne
O prvih 25 godina izdavačke kuće Geopoetika, iz ličnog ugla, njen osnivač i direktor Vladislav Bajac
Lobačev
Praroditelj naših strip autora
Početkom marta 2019. navršiće se 110 godina od rođenja najpoznatijeg i svakako najvoljenijeg strip autora sa naših prostora – Đorđa Lobačeva. Prva knjiga njegovih Sabranih dela u izdanju zemunskog Makonda samo je jedno u nizu podsećanja na ovog velikana u predstojećoj godini
Priča
Jasmin i smrt
Evropska nagrada za književnost obeležila je desetu godišnjicu konkursom za kratku priču na koji je pozvala svoje dosadašnje dobitnike, 36 pisaca iz 26 zemalja. Među njima je i Jelena Lengold, nagrađena 2011. godine za zbirku priča Vašarski mađioničar u izdanju Arhipelaga. Po oceni žirija, čitalaca pomenutog konkursa, najbolja evropska kratka priča je Jasmin i smrt Jelene Lengold
Intervju – Branka Prpa, istoričarka
Intelektualna svest je nesretna svest
Ono što je napravljeno krajem dvadesetog veka bio je pakt za rušenje Jugoslavije, kao što je na njegovom početku postojao savez za njeno stvaranje. Proces se obrnuo. Ali ovde se ne sme u istorijskim ni u bilo kojim drugim analizama smetnuti sa uma jedan moment. A to je da je Jugoslavija srušena od njenog vladajućeg vrha. Narod se, zapravo, nikad o tome nije izjasnio
Intervju – Čedomir Vasić, vizuelni umetnik
Umetnost bez mistifikacije
Ideja da vi rasturite, dekonstruišete sliku da biste je doveli do sastavnih delova, pruža vam u sledećem koraku mogućnost da mislite dalje, šire. Upravo ta širina mišljenja koja je proistekla iz usmerenosti metoda je neka vrsta paradoksa, ali veoma korisnog paradoksa
Istraživanje – Internet generacija
Junaci i žrtve pametnog telefona
Pametni telefoni radikalno su izmenili svaki aspekt života "digitalnih urođenika" – tinejdžera internet generacije. Oni ih povezuju sa svetom, pružaju im veće mogućnosti, ali ih možda čine i usamljenim, nesrećnim i depresivnim, dovode upravo u stanje za koje lek traže u pametnom telefonu
Intervju – Vladimir Kostić, predsednik SANU
Bez jasnog uvida u sopstvene vrednosti
"Na opustošenom prostoru preostaju još samo ‘burazeri’ različitih vrsta, mada ni u njih ne treba imati bezgranično poverenje, i vođe, koje ćemo slaviti, a potom bacati pod noge. Mnogi dragoceni ljudi uporno izbegavaju svaku formu javnog delovanja plašeći se da ne budu, u ‘društvu u kome se deca na sijalicama uče gađanju’, proglašeni za autoritete, što je potencijalno subverzivno i opasno. Institucije kao da ne umemo da gradimo ili ih rušimo često i zbog toga što su smetnja personalizovanoj vlasti. Izvestan uticaj u svemu tome ima i naše istorijsko iskustvo da su u nekim vremenima države u kojima smo živeli, a time i najveći broj institucija, bile tuđe. Na našim pijacama se prodaju lažni konektori za sigurnosne pojaseve za kola, a da nismo baš jasno raščistili koga time zapravo varamo"
Terenski brevijar istorijskih Vučićevih uspeha u 2018.
Orašac, levi tunel i 1030 metara asfalta
Sa juga se pojaviše crni automobili, svi se okrenuše ka jugu, evo ga, sa juga, sami predsednik Vučić, svi dadoše aplauz ka jugu...
TV manijak
Svi kao jedan i N1
Kosovo je 2018. bila najčešća reč na televiziji, sa najmanje slike. Gotovo nikada nismo videli život običnih ljudi, Albanca nismo videli na televiziji decenijama, nikada precizno ne znamo kakav je odnos kosovskih Srba prema vladi u Prištini
Francuska – Ekonomska pozadina protesta
Na račun naroda
Politika "stezanja kaiša" Emanuela Makrona za cilj ima da se na račun najsiromašnijih omogući nesmetano bogaćenje najbogatijih. Marksističkim rečnikom: Socijalni bunt je izazvala nepravedna preraspodela viška vrednosti
Godina trgovinskog rata
Orao i zmaj u Tukididovoj zamci
Jedna analiza napravljena na Harvardu pokazuje da je u poslednjih pet stotina godina u dvanaest od šesnaest slučajeva u kojima se sila u usponu sukobila sa vladajućom silom rezultat bio rat. Da li se to odnosi i na kinesko-američki trgovinski rat
Rodna ravnopravnost
Žene između rada i nasilja
Na osnovu Indeksa rodne ravnopravnosti EU, kojim se na skali od 1 do 100 meri nasilje nad ženama, prosek EU je 27,5. I u ovom slučaju, rang lista je šarolika, u Poljskoj je nasilje ispod proseka (22,1), dok je u Bugarskoj iznad (44,2). Žene u EU zarađuju 16,3 odsto manje po satu od muškaraca
Intervju – Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara
DB zatvara krug
"Kampanja protiv Ljiljane Smajlović i mene je kampanja protiv toga što je do suđenja uopšte došlo. A da nije bilo Komisije, pitanje je da li bi ikada bilo pravde za Slavka Ćuruviju. Komisija redovno reaguje na sve što nam se učini da je u ovom procesu nezakonito, nedozvoljeno, sve što narušava dokazni postupak. Vrhunac diskreditacije je tvrdnja da je zahvaljujući Ljiljani Smajlović bombardovanje Srbije duže trajalo. I tu se najbolje vidi kontinuitet od teksta ‘Ćuruvija dočekao bombe’, sa lažnom tvrdnjom da je Ćuruvija tražio bombardovanje Srbije, do bolesne izmišljotine da je zbog Ljiljane Smajlović produženo bombardovanje"
Politička klima – Čista energija građanima
Hrvatske perspektive energije zajednice
Razvoj obnovljive energije u Hrvatskoj i u zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi da predvode građani i lokalne zadruge obnovljive energije, umesto velikih (često stranih) investitora i kompanija. Na ovaj način koristi od lokalnih potencijala ostaju u rukama lokalne zajednice. Većina današnjih članova zadruga u Evropi su motivisani građani posvećeni stvaranju promene u svojim lokalnim zajednicama
Film – You go to my head
Ne izlaziš mi iz glave
De Klerkov film pita: čak i da se otarasimo istorije, lične i one velike, da ne zavirimo u sopstvene identitete, kakve bi nam bile šanse da ne odigramo ponovo upravo identičnu predstavu
Intervju – Aleksandra Stratimirović, dizajnerka svetla
Sastavni deo svega vidljivog
"Danas u 2018. na prelazu u 2019. Beograd (i Srbija) stvarno treba da otvori svoja blindirana vrata kreativne tamnice i pusti na slobodu pametno stvaralaštvo"
Povratak »Deliveri junita«
Ko plaća Tonija Blera
Šta li je posao premijerke i ministara ako Blerov Institut bez ikakvih javnih informacija, ne dao bog kakvog tendera, za Vladu nabavlja čoveka koji treba da rešava ključne probleme Vlade
Lični stav
Balkan u 2019. godini
Uzimajući u obzir stagnaciju i slabljenje demokratije, ne samo u Srbiji već i širom regiona s izuzetkom Makedonije, izazov je jasan. Regionalni moćnici uživaju pažnju i podršku koju dobijaju od EU i drugih svetskih lidera, dok kod kuće postepeno erodiraju demokratske i nezavisne institucije i medije. U regionu, a naročito u Srbiji, pritisak za jačanje demokratije i vladavine prava moraće da dođe iznutra
Politički život
Ima li šta demokratskije od izbora u Srbiji
Mada je opozicija na protestima zahtevala prestanak političkog nasilja, čini se da je sve što bi mogla dobiti – novi vanredni parlamentarni izbori. Nije prvi put da ih Aleksandar Vučić raspisuje pod obrazloženjem da to opozicione stranke traže