Sporedan, ali komičan detalj u ovoj Vučićevoj reakciji prema Dačiću, povodom Beka, jeste u tome što je ona lansirana preko izjave predsednika Narodne skupštine Srbije Nebojše Stefanovića, koji očigledno ima malo osnovnog posla, pa služi kao portparol stranke gde god to zatreba
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Jovanki Broz pripalo je da bude zauvek vezana uz čoveka-instituciju, da se unapred odrekne majčinstva, da predstavlja državu koja će nestati, da postane žrtva dvorskih spletki i bahatog mentaliteta i da starost provede bedno. Ona je 20. oktobra našla svoj mir, a svi koji su se o nju ogrešili moraće sami da se prepoznaju
Vidim Naši baš o’zdo napadaju, Austrougari u plave, ‘oće li biti na rezedo, uniforme, nigde Tita, dok još nije bio Tito, uzmem pitam: Ima l’ ‘de Tita?
Ima li neke posebne tajne u uspehu ovog petogodišnjaka? Nema, rekao bih. Oni su produkt vremena u kome je narodu dogorelo do nokata i tu okolnost koriste na gotovo brutalan način. U iole mirnijim vremenima bili bi negde oko cenzusa, ako bi ga i prešli. Ali, pošto su narod prešli svi koji su do sada upravljali, autsajderima se ukazala šansa koju su maestralno iskoristili
Da li će afera Srbijagas zajaziti Južni tok u Srbiji? Ima li taj projekat protivnika u srpskoj vladi? Hoće li ministarka energetike Zorana Mihajlović uspostaviti kontrolu nad projektom koji je osporavala? Da li će Rusi graditi gasovod kroz Srbiju i po koju cenu
Poništenjem volje Upravnog odbora i postavljanjem svog kandidata, Vlada je pokazala koliko ju je za konkurse i procedure – baš briga
Izdavačka kuća Geopoetika objaviće uskoro roman libanskog književnika Rebija Džabira Beogradski Druzi, koji je nedavno ovenčan Međunarodnom nagradom za arapski roman, poznatom i kao arapski Buker. Ovo sjajno ostvarenje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije, te otkriva neke nove književno-umetničke horizonte koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti
Milanski edikt, koji su pre tačno sedamnaest vekova potpisali carevi Konstantin i Licinije, današnjim rečnikom mogao bi da se nazove zakonom o restituciji hrišćanske imovine. Događaj značajan, ali ne i presudan. Jer, progon hrišćana prestao je dve godine ranije, 30. juna 311, takozvanim Galerijevim ediktom, a 325, dvanaest godina posle Milanskog edikta, dogovorena su pravila i usklađene norme na kojima i danas počivaju hrišćanska vera i hrišćanske crkve. Tada je održan Prvi vaseljenski sabor, kojem je predsedavao i koji je finansirao car Konstantin
Kako se odnosimo prema otpadu, da li ga recikliramo, da li znamo da u EU gotovo da ne postoje deponije i koliko smo svesni da divlje deponije predstavljaju rizik po zdravlje ljudi
Kvantni skok srpske privrede, ili, kako razvoj Srbije vide u kompaniji koja je od 2000. godine dala trojicu visokih državnih funkcionera
Političke postavke novih direktora očekivane su, takoreći normalne i ne izazivaju više nikakvo uzbuđenje. Afera je tamo gde direktor ostane isti. Pet članova Upravnog odbora u Ginekološko akušerskoj klinici (GAK) "Narodni front" odbacilo je direktivu vlasti, i to je nesumnjivo vest
"U Srbiji san većine ljudi su veće plate i poslovi. U bogatim zemljama ljudi čekaju sledeći san – onaj koji ide dalje od materijalnog bogatstva. Srpski san je materijalan. Zato ljudi treba da budu ubeđeni i veruju da je moguće – da će budućnost biti bolja od sadašnjosti. To je suštinska uloga vlade upravo sada: da ponudi nadu i pokaže da privreda ide u dobrom pravcu"
Dobrovoljna predaja šefa Radne grupe za borbu protiv korupcije pred napadom tabloida otvorila je temu uticaja neformalnih krugova moći u većoj meri od toga da li u srpskoj policiji postoje ikakva koordinacija i upravljanje
Marta 2011. godine nije se znalo da li će Evropska komisija i zemlje članice Evropske unije u skorije vreme dati zeleno svetlo da Srbija započne pristupne pregovore sa EU. I pored toga vlade Nemačke i Srbije su se još tada dogovorile da pokrenu trogodišnji projekat koji bi pružao podršku Srbiji tokom pregovaračkog procesa. Taj projekat je sada u punom zamahu
Odnosi Srbije i Evropske unije dosegli su novi nivo. To više nije država izvan briselskih granica sa kojom Unija ima "najbolje moguće odnose", već zemlja viđena za punopravno članstvo. "Mi sada u Briselu nailazimo na drugačiji prijem", kaže šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević i dodaje da se i u srpskoj administraciji "oseća sasvim drugačija energija"
Suviše indicija upućuje na zaključak da je Matijević, trenutno najuspešniji mesar, pa i samostalni industrijalac Srbije, uhapšen u sklopu ciljane političke ofanzive vladajuće koalicije u državi, a dalja istraga i medijska prezentacija ovog slučaja možda će ponuditi i odgovor na pitanje – ko je zapravo bio krajnja meta ove policijske akcije, a ko se tu našao kao "kolateralna" žrtva, koja se nije mogla mimoići, na putu ostvarivanja nekog političkog interesa? I da li je taj politički interes bio pretežno "dnevne naravi" ili, kao i neki drugi slučajevi, ima i "demonstracionu svrhu" na duži rok
"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."
Za svakoga ponešto, ni za koga ništa posebno. Takvom politikom kancelarka Angela Merkel ostvarila je istorijski rezultat i osvojila treći mandat zaredom. Nemci vole svoju "švapsku domaćicu", koja ne voli da eksperimentiše. Sa njom se osećaju sigurno. Ćerka protestantskog sveštenika iz Istočne Nemačke sada stoji rame uz rame sa konzervativnim velikanima Konradom Adenauerom i Helmutom Kolom. Ipak, apsolutna većina izmakla joj je za dlaku. Predstoje koalicioni pregovori, prvo sa socijaldemokratama, a ako zaškripi tu su i Zeleni
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
Parada ponosa koja je zakazana za 28. septembar zapravo je prvi veliki test na kom će biti provereno ono o čemu je Aleksandar Vučić do sada govorio: evropska opredeljenost Srbije, odlučnost u poštovanju ljudskih prava, snaga države da se obračuna sa kriminalnim strukturama koje stoje iza huligana
Gospodin Stros-Kan je rekao da će raditi tri meseca besplatno jer, kako je rekao, "voli Srbiju". Bilo bi korisnije reći punu istinu. Vlada nije angažovala g. Stros-Kana, već njegovog poslodavca, malu francusku investicionu banku "Aržil" (Arjil & Associés). To mi je potvrdio predsednik te banke. Teško je poverovati da g. Stros-Kan tamo radi bez nadoknade, dok je banka možda odlučila da "investira" tri meseca u Srbiji jer želi referencu na savetodavnom tržištu
"Ova vlast ne razume šta su evropske integracije. Oduševljeni su, skoro na nivou deteta, što sada neko iz Evrope hoće da priča s njima. Trebalo im je 20 godina da shvate da su evropske integracije nužne za Srbiju, ali su ostali zarobljeni u vremenu. Oni misle da je ovo 1990, da u Evropi postoji onaj entuzijazam za proširenje. Ne, Evropa je danas drugačija"
"Evo, pogledajte na primer ovaj sok od borovnice", kaže ser Pol Džadž u razgovoru sa novinarom "Vremena", ispijajući jutarnju čašu soka. "On je veoma zdrav, a vi to ne možete da nađete nigde u Britaniji. Upravo to je primer da srpski proizvodi i te kako mogu da imaju prođu na britanskom tržištu"
