U "Vremenu" broj 883, od 7. decembra 2007, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika Aleksandar Ćirić napisao je otvoreno pismo Ministarstvu sporta. Nažalost, Saša više nije s nama – preminuo je 18. maja 2014. posle kraće i teške bolesti. Redovima koje je potpisao pre osam godina ni danas se nema šta bi dodati ni oduzeti
Domaća javnost često zaboravlja na važnost članstva Srbije u Ujedinjenim nacijama, i opšti je utisak da u društvu vlada uverenje kako velike globalne strategije malo toga konkretnog donose nama, sada i ovde. To, međutim, nije tačno
Procena da se zasad ne isplati rušenje vojvođanske autonomije, kada je ona već samo "fasadna" posle "dogradnje" Miloševićevog ustava Srbije iz 2006. godine, možda se zasniva na zebnji da izborni trijumf Vučićevih naprednjaka u Vojvodini neće biti uverljiv kao 2014.
Otkud tako dobro finansijsko poslovanje kluba koji godinu dana nije odigrao nijednu evropsku utakmicu, a prihodi od prodaje karata, marketinga i TV prava su skoro zanemarljivi? Da nije u pitanju neko neobjašnjivo čudo
"Svedoci smo da kultura i umetnost podižu srušene mostove na Balkanu i dobrim delom obavljaju posao političara. Mladi se povezuju kroz različite projekte i ucrtavaju neke svoje putanje. Sklapaju se novi poslovi, prijateljstva, brakovi... Autobusi opet putuju od Vardara pa do Triglava"
Ljudi iz SNS-a na čelu klubova, Slaviša Kokeza u Zvezdi i Miloš Vazura, direktor Partizana, ostaju po strani, niko ih ne zove, ne pita, oni su iznad "prljavštine". Medijima je najlakše da prozovu dežurne krivce koji verovatno nisu sigurni šta im je gore: da budu i dalje tu gde jesu ili da se sklone
Niko ne zna da li će se građani Republike Srpske zaista izjasniti na referendumsko pitanje: "Da li podržavate neustavno i nezakonito nametanje zakona od strane visokog predstavnika međunarodne zajednice, a posebno nametnute zakone o Sudu i Tužilaštvu BiH i primjenu njihovih odluka na prostoru Republike Srpske". Još manje se zna šta može uslediti nakon eventualnog izjašnjavanja
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Foruma ZFD, 10. jula, održana je tribina pod nazivom "Dvadeset godina od genocida u Srebrenici". Istog dana na ulicama Beograda iz "bezbednosnih razloga" zabranjeni su svi skupovi povodom obeležavanja dve decenije od srebreničkog genocida, to jest desničarskih organizacija koje negiraju genocid počinjen u Srebrenici. Na tribini su učestvovali bivši predsednik Srbije Boris Tadić, tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine Bosne i Hercegovine Ibro Bulić i Staša Zajović, aktivistkinja "Žena u crnom". Moderator je bio Filip Švarm, odgovorni urednik nedeljnika "Vreme"
"Država kroz socijalne programe daje veliki novac koji ide u kompanije, a u njima su predstavnici vladajuće stranke. Ne možemo da kažemo da država zapostavlja Vranje, ali ona pomaže nešto što je u kontroli mehanizama vladajuće strukture. Ipak, uz podršku međunarodnih partnera uradili smo brojne projekte, a novac od države dobijamo minimalno ili ga ne dobijemo uopšte"
Uprkos pohvalama sa Zapada zbog učestalih međusobnih poseta zvaničnika u regionu, pokazuje se da takve bilateralne posete ne ostavljaju dublji trag u društvu i da ne doprinose suštinski unapređenju međusobnih odnosa, a kamoli pomirenju. Razlog za to se može tražiti u međusobnom nepoverenju koje je nastalo i zbog političkih biografija nekih čelnih ljudi u regionu, a i u tome što su rigidnije, tvrđe nacionalne političke opcije potisnule liberalne i građanske partije
"Nisam siguran da li levica i desnica uopšte mogu da postoje u samoj literaturi. Pisac treba da bude izvan i iznad toga. Svako delo, ne mora biti veliko, ali dobro delo, mora da izražava sumnju prema svemu. Ako pišete s pozicija levice ili desnice, vi onda nemate sumnju, a ako ne sumnjate, čemu onda pisanje? Onda je to pamflet, letak. Kao što su mnoga dela napisana u socijalističkim režimima, upravo to, čisti pamfleti. I na Zapadu ima mnogo takvih pamfleta. To nije književnost. Mene kao pisca to nikada nije zanimalo... Ali, hteo to pisac ili ne, u delu moraju da, iz neke daljine, u pozadini, dopiru buka i bes nekog ratnog sukoba i nekog ljudskog nerazumevanja"
Na Balkanu zajednice žrtava i ubica žive ili zajedno ili jedni uz druge. Na takvim mestima insistiranje na suočavanju ne služi samo pravdi i istini već i svima onima koji veruju da je potreban još jedan "dobar" rat kojim će se korigovati "loš" i nepravedan mir ili preduprediti još jedan genocid. Ovo naličje suočavanja sa prošlošću se prekriva nekropolitikom oslonjenom na rasističku esencijalizaciju Srba, na verovanje da je problem u našoj kulturi, istoriji i tradicijama. Da nismo u raljama nekropolitike, da živi ovde i dalje ne robuju mrtvima, ono pravo, političko pitanje bilo bi šta se desilo loše, šta je i zašto pošlo po zlu pa su (neki) Srbi počinili tako strašne zločine
Institut za javnu politiku, čiji je direktor Vladimir Beba Popović, dobio je od Evropske komisije 127.500 evra za projekat "Ženska vlada Zapadnog Balkana". Taj će projekat promovisati rodnu ravnopravnost i ženska prava. Sve bi bilo divno, da Beba Popović nije temeljno urušio ugled i život jedne žene – aktivistkinje Vanje Ćalović, i to na najprljaviji način, seksualnim kompromitovanjem. Na odluku EK reagovale su 52 nevladine organizacije iz regiona
Tamo gde nema slobodnih medija i gde je političko organizovanje labavo, u polje visokog napona između privatnog domena i javne vlasti kao najvažniji smešta se forum, diskusija. Tribinski diskurs u stvari tada postaje poslednje pribežište za bilo kakvo propitivanje vlasti
Tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić nije podneo ostavku nakon ubistva Slavka Ćuruvije, pritom ga nije interesovalo to što nije bilo nikakve istrage. Nije uradio ništa i onda imamo taj neverovatni pokušaj da se cela stvar razreši sa izvinjavanjem građanima zašto 14 godina nije bilo istrage, a zašto nije bilo istrage dok je on bio ministar informisanja, to je zaboravio da kaže. Prema tome, bio je saglasan sa time što se uradilo, ušao je u prećutno saučesništvo, da to tako nazovem. Taj licemerni potez stvaranja komisije pored državnih organa bio je zapravo i put da se detronizuju same institucije države
"Daljinsko grejanje mora da bude jeftinije od drugih vidova grejanja: zbog toga je i izmišljeno. Međutim, došli smo u situaciju da je skuplje od svih ostalih. Ako je već tako, onda nema razloga da postoji – samo sebe cenom dokida"
Protekle nedelje šampioni turizma su Jagodina i predsednik skupštine ovog grada Dragan Marković Palma. On je pokrio i domaću i stranu turističku ponudu
Aleksandar Vučić je predstavnik sadašnje političke elite koja je kidnapovala ovdašnje narode da bi ostvarila svoje interese u novim nacionalnim okvirima. To što je on pre bio četnik, a sad je stavio kravatu i smeška se po Briselu, ništa ne znači u kontekstu nacionalizma. Da je Draža Mihailović danas na vlasti, isto bi pregovarao o pridruživanju EU
Premijer Viktor Orban zloupotrebljava migrantsko pitanje u unutrašnjopolitičke svrhe. Karakteristično je pitanje u jednoj anketi: "Da li se slažete sa Vladom Mađarske da umesto imigranata podršku zaslužuju mađarske porodice i deca koja će se roditi?" U tom svetlu treba posmatrati i izgradnju ograde na granici sa Srbijom
Objašnjenje našeg siromaštva glasi da je korupcija kriva za sve, da smo lenji, da je prethodna vlast kriva za sve, da ne razumemo kako svet funkcioniše itd. Jesmo krivi za mnogo toga, naročito za političke izbore devedesetih, ali kada je reč o tranziciji posle 2000. godine, tu nije bilo mesta da Srbija vodi bilo kakvu suverenu ekonomsku politiku
Na vanrednim konferencijama za medije teme fokusirane uglavnom na Vučića i njegove muke, a njegovo ponašanje najviše nalik osobi koja ima nerešiv sukob sa svojim neposrednim okruženjem. Ono što ostaje upamćeno posle ovih hepeninga nisu saopštene informacije, već premijerovi konflikti s prisutnima i njegove verbalne odmazde odsutnih
Balkanske države kao da igraju šugice sa ovim ljudima koje prepuštaju jedni drugima. Kada je Mađarska najavila izgradnju žičane ograde duž granice, upalio se crveni alarm. Neko u Srbiji je shvatio da će desetine hiljada ljudi ostati zarobljene u našoj zemlji.
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju
"Ovo je vreme u kojem se snaga nacionalnih i međunarodnih institucija nalazi na ozbiljnom testu. Ako globalna zajednica ne ostvaruje nacionalno i međunarodno vođstvo u službi ljudi u svetu, rizikujemo dalju fragmentaciju, nekažnjavanje i razdor, čime ugrožavamo i samu planetu i budućnost mira, održivog razvoja i poštovanja ljudskih prava. Jednostavno rečeno, pred ovom generacijom stoji obaveza transformisanja naših društava", Ban-Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Kao i sve prethodne, i ova gradska vlast s naprednjacima na čelu ima potrebu da ostavi trag ne samo u vremenu nego i u prostoru. Otud i najava novih spomenika koji će biti postavljeni u Beogradu. Posle Nikolaja II Romanova, spomenike će dobiti i Gavrilo Princip, Nikola Tesla i Borislav Pekić
Ne možete jesti zakone. Postoje hitne potrebe u situacijama kada ljudi stignu iscrpljeni i potrebni su im voda, hrana, smeštaj, dok ih policija ne registruje. Nekima je potrebna medicinska pomoć, mnogima je potrebna psihosocijalna pomoć, traumatizovani su
